Човјек који се ничега не стиди
1 min read
Марко Ковачевић
Пише: Марко Ковачевић, портпарол НСД
Обрад Мишо Станишић је заиста човјек који се ничега не стиди. Поредити Слободана Јовановића, Милоша Црњанског, Јована Дучића и Драгишу Васића са Секулом Дрљевићем и Густавом Крклецом је више него срамно. Слободан Јовановић је био предсједник избјегличке владе краљевине Југославије у Лондону која је била дио Савезника против Хитлерове Њемачке, Милош Црњански је човјек који је био прогоњен од свих и никакве везе није имао ни са Трећим Рајхом ни са Мусолинијевом Италијом ни са НДХ а био је дипломата краљевине Југославије која је бомбардована од стране Њемачке, Јован Дучић је пунио новинске ступце у САД-у против усташких злочина и окупаторских снага. И Обрад Мишо има образа (тачније нема) да упореди овакве људе и интелектуалце са слугама Анта Павелића.
То што се у комунистичкој Југославији није смјело говорити о улози Густава Крклеца у НДХ него је био признат и наметан од стране комунистичког режима, довољно говори о карактеру те земље и тог режима чији је ДПС настављач, што ова сподоба коју, нерадо, морах да поменем, доказује.
Умјесто даље писаније прилажем уз слику мог Херцеговца Дучића и његову пјесму “Сину тисућљетње културе“ у којој се спознаје јасан однос према НДХ и онима којима су Секула Дрљевић и Густав Крклец служили:
Ти не знаде ‘мрети крај сломљеног мача
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала расо
Чек’о да донесу туђи бајонети
По горама својим туђа стада пас’о
Јер достојно не знаш за Слободу ‘мрети.
Покажи ми редом Витезе твог рода
Што балчаком с руку сломише ти ланце
Где је Карађорђе твојега народа
Покажи ми твоје термопилске кланце.
С туђинском си камом пузио по блату
С крволоштвом звера, погане хијене
Да би мучки удар с леђа дао Брату
И убио пород у утроби жене.
Још безбројна гробља затравио ниси
А крваву каму у недрима скриваш
Са вешала старих нови коноп виси
У сумраку ума новог газду сниваш.
Бранио си земљу од нејачи наше
Из колевке пио крв невине деце
Под знамење срама уз име усташе
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.
У безумљу гледаш ко ће нове каме
Оштрије и љуће опет да ти скује
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме
Ко најбоље уме да ти командује.
Јован Дучић, 1942. године.
Извор: Фејсбук аутора
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Замислите такве „умове“ на амбасадорским мјестима. Па се чудити кад се спрдају са „државом“ Гором Црном и кад Трамп маршикне премијера такве „државе“.
E marko vidi to se po faci da si psihopata nego put pod n9fe vlahu i u r.sumsku se nastani vise si ti za taj polusvijet
Браво, Марко.
Помињати у истој равни усташе, и велике Србе 20. вијека, може само комуистички отпад, попут Мишка и Миша.
Увијек их треба ћутнути.