Рoлан Гарос у тешким проблемима

Овај турнир све више заостаје за остала три гранслема. Киша, која је посебно ове године ометала такмичење, само је један, мада велики проблем који се споро уклања јер модернизација стадиона касни.

Организатори турнира Ролан Гароса су последњих година показали велико стрпљење и истрајност. Један за другим на њих су се сваљивали тешки проблеми. У априлу ове године подлегли су, коначно, притиску тенисера и фонд за премије повећали на 22 милиона долара.

Налажење спонзора, иако отежано у условима економске кризе, за покривање све већих трошкова турнира, није, ипак, проблем бр 1. Највећи проблем је модернизација стадиона у центру Париза. Када би бар један терен односно стадион био покривен, лакше би се поднијела киша која се ове године поигравала живицима како тенисера тако и публике широм свијета која је губила силно вријеме чекајући да стане киша и да се њихови љубимци појаве на игралишту.„Има дана када се осјећам сасвим беспомоћан. Рјешавамо толико проблема да некад не знам гдје ми је глава“, признао је Њујорк Тајмсу директор Френч Опена, како овај турнир често зову с друге стране Атлантика, Жилбер Исерн.

Овај турнир, једини је на шљаци од четири гранслем турнира (остали су Вимблдон, Аустралиан Опен и УсЕј), и најмањи по битним параметрима (приход, трошкови). Да би стигли остале, организатори Ролан Гароса настоје да прошире ареал турнира до оближње Ботаничке баште али то веома споро и тешко иде. Такође, споро се реализују настојања да се покрије, што прије, макар централни стадион Филипа Шатријеа. Колико је неоходно да се централни стадион покрије драстично се показало ове године. Но, проблем је, такође, што овај стадион има мало простора гдје се публика може склонити пред кишом. За то вријеме конкуренти не спавају. Аустралиан опен покрива већ треће игралиште, Вимблдон је представио пројект за покривање и другог стадиона, а на УСА опен томе не путу стоји препрека у виду јединствене архитектуре стадиона Артура Еша која би покривањем била угрожена.

Парискли гранслем тешко да ће рекострукцију дочекати прије 2018. А и то под условом да град Париз и Француска тениска федерација добију судски спор због кога се већ дуго одлаже реализација плана.

„То је наш француски менталитет, ништа не може функционисати нормално. Пред сваки пројекат постави се мноштво препрека. Не можете ништа учинити, нити убрзати ствар, морате имати стрпљења и чекати“, пожалио се шеф ФТФ Жан Гашасен Њујорк Тајмсу. Ботаничка башта има, наиме, статус историјског споменика, а штите је задрто и еколози, иако ни у чему није угрожена.

Најпре је Градски суд Париза одбио захтјев ФТФ за проширење ареала турнира, сада је предмет на другостепеном одлучивању.

„Ја сам опмитиста. Француска ће ваљда разумјети колико је важно да очува Френч опен. Готово цијели пројекат сами финансирамо, а они нас спречавају да га окончимо“, љути се Исерн.

План модернизације и проширења тениског ареала је 2011. добио предност пред премjештањем на периферију Париза. Пројекат, који ће коштати 340 милиона евра, од кључног је значаја за будућност турнира.

Богате азијске и арапске земље врше притисак да би се и код њих одржавао гранслем турнир. Не морају да штеде, нити имају проблеме с грађењем. „Немају ни тениску историју ни праву атмосферу, али имају неограничене финансијске могућности. Прије или касније, без реализације овог пројекта они ће нас угрозити“, признаје Гашасен. Док се Вимблдон ослања на традицију најстаријег тениског турнира, Аустралиан опен је последњих година у успону, УСА опен нуди играчима убједљиво највише премије, само Ролан Гаро стагнира….

„Али сваки гранслем турнир има своју уникатну атмосферу. Ривали смо, али то не смета ако смо у нечему слабији. Најважније је, ипак, да морамо бити знатно бољи од турнира ниже категорије тј. Мастерса 1.000“, истиче Исерн. Зато се Френч упустио у модернизацију централног стадиона и спреман је, чим добије све потребне дозволе, да га брзо покрије. Због тог пројекта у други план иду игралишта-стадиони број један и два.

„Нажалост, друкчије се не може. Али, увјеравам тениске поклонике да је наш циљ, прије свега, да Ролан Гарос не изгуби своју специфичну атмосферу и чар“, додао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: