Кнежевић: Они који кажу да је Мило сачувао Црну Гору 1999. године су сишли с ума (ВИДЕО)

Ја сам рођен 24. марта, тако да сам истовремено обиљежио и рођендан и бомбардовање домовине, тим прије што сам ја близу Аеродрома Голубовци, а прве бомбе које су пале, иако то црногорски режим не признаје, пале су на Црну Гору, пале су на Голубовце, на касарну у Даниловграду, а прва жртва је био војник Саша Стајић који је погинуо у тој касарни, казао је Милан Кнежевић, предсједник Демократске народне партије и један од лидера ДФ-а за РТС, за магазин Око.

Он је истакао, да је тада постојала Савезна република Југославија, у којој једна чланица која није поштовала законе савезне државе, коју је формирала 1992. године.

Али ја морам рећи да је борбени дух и морал црногорског народа био је на нивоу, да је чак постојао и један графит у Никшићу – бомбадујте и нас, нијесмо ни ми губави, подсјетио је Кнежевић и додао:

Покушавали смо на сваки начин да пружимо не само солидарност и неку врсту подршке, него и да пружимо отпор колико је то било могуће имајући у виду наше војне потенцијале и капацитете.

Кнежевић је такође истакао да су тада постојали градови у Црној Гори у којима није била пожељна Војска СРЈ, вођене су различите врсте опструкција, неки представници режима су позивали да се укине вода и струја у касарнама Војске Југославије, позивали на одређену врсту бојкота и опструкције, и тада је уствари и отпочела та антисрпска политика у Црној Гори, која је своју кулминацију доживјела 2006. године.

Да је Војска Југославије, хтјела да уведе војну управу, то би завршила за пет сати, а не за пет мјесеци, или пет година, и то није био никакав проблем за нашу војску, али је тада један здрав разум преовладао и са једне и са друге стране, и ми смо имали ту декалрацију о миру у Црној Гори, како би се избјегле те подјеле, које су могле да распарчају Црну Гору, и то могу да захвале тадашњем руководству СНП-а, Предрагу Булатовићу, Момиру Булатовићу и наравно војсци, оцијенио је предсједник ДНП-а.

Кнежевић подјсећа да је тада на Цетињу тада постојала једна како каже група залуђеника која је у потпуности оправдавала НАТО бомбардовање, која није жељела да се тамо појављује војска Југославије, тамо је и било инцидената, наравно војсци, посебном Седмом батаљону, нико није могао забранити да се појаве на Цетињу.

Цетиње је један од интересантих феномена социологије и менталног профила црногорског народа, нагласио је. 

1992. године када је Црна Гора требала да одлучи на референдуму, да ли да буде са Србијом у СРЈ, 10 000 Цетињана је гласало да треба да буде, а 1 000 их је гласало да буде независна, а 2006. године 10 000 је гласало да буде независна, а 1 000 против.

Док напомиње у Рожајама, гдје је већинско становништво муслиманско односно бошњачко, имамо идентичне резултате и 1992. и 2006. године, а то је да је 20 000 Бошњака гласа да Црна Гора треба да буде независна, и то је још један од показатеља располућености Црне Горе.

Долазимо до парадоксалне и шизофрене ситуације, да држава коју је силовало 28 држава чланица, одлучује да се добровољно уда за свих 28 држава, и сада нам говоре о бенефитима НАТО интеграција.

Они који сматрају да је Мило сачувао Црну Гору су сишли са ума, казао је Кнежевић јер процентуално, највећи број бомби је пао на Црну Гору, а процентуално и по жртвама Црна Гора је страдала више него Србија, поручио је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: