Дитрих: На Луштици бескрупулозно уништавају културно и природно богатство Црне Горе

Пише: Фабијан Дитрих

Од 2015. године долазим на Луштицу – ово дивно, дивље и скоро нетакнуто полуострво на југу Јадранског мора у Црној Гори.

Смјештен на улазу у Бококоторски залив, Луштица је кроз историју играла важну улогу у заштити Котора и других градова у заливу од незваних гостију. Стога још увијек постоји више напуштених, импресивних војних објеката изграђених прије више од једног вијека за вријеме аустроугарске владавине, импозантних грађевина које би било гдје друго у Европи биле проглашене – културним насљеђем!

Након што сам провео годину дана на Луштици, постао сам заљубљеник у њену историју. Свакодневно сам откривао нове древне објекте које датирају још од 1890-их. Кад год су ми пријатељи из Берлина или однекуд друго долазили у посјету, водио сам их да им покажем бункере, тунелске системе и утврђења, и сви би говорили у глас: “Ово је просто невјероватно! Ово би био музеј у Њемачкој. А овдје нико не води рачуна.”.

Упркос покушајима обнове, реконструкције и поправљања дјелимично уништених утврда након Другог свјетског рата, садашње рушевине свједоче о немару људи. Већина њих је заборављена прије више од 60 година. Током овог периода, једва да је неко корачао овим степеницама, подовима или крововима.

Прије неколико дана, у мају 2019. године, када сам се поново вратио у Луштицу, био сам – шокиран!

Након успона стрмом стазом, коју сам претходно морао раскрчити мачетом, до стражарске куће која је прије једног стољећа играла важну одбрамбену улогу, видио сам и чуо прве назнаке уништења важног дијела културне и природне баштине: булдожери и багери градили су нови пут до плаже Добреч, кидајући све дрвеће и гигантске агаве које су им се нашле на путу.

Плажа Добреч, до недавно мјесто до којег сте могли доћи само бродом да бисте доручковали, ручали или вечерали у породичном ресторану – никада више неће бити иста.

„Зашто уништавају сву ову љепоту? Да би саградили пут до овог ресторана?“. То нема никаквог смисла. Потрчао сам низ брдо пролазећи уз обалске батерије на Луштици, и открио да се нови пут опасно приближава овом предивном утврђењу. Била је недјеља, али су грађевински радови били у пуном јеку и ја сам могао да ходам преко 800 метара новог пута. 800 метара уништене природе!

Наиђе аутомобил са два путника. Дадох им знак да желим да им поставим питање. Зауставише се и отворише прозор.

„Добар дан, да ли знате због чега граде овај пут?“, питао сам.

„Да, то је нови пут до плаже Добреч“, одговорише.

„Да ли сте ви нови власник?“.

„Не, ја сам власник багера.“, одговори возач.

„И граде овај пут само да би дошли до овог ресторана?“

„Да. Желим вам пријатан дан!“

То једноставно није имало смисла. Убрзо сам схватио да је нови пут само почетак… Послао сам поруку пријатељу који је неколико година радио као конобар на плажи Добреч и питао га да ли зна нешто о актуелним догађајима. 5 минута касније стигао је одговор:

„Да. Плажа је промијенила власника. Сада су укључени неки политичари и неки Британци… Жао ми је”.

„Граде пут само за тај један ресторан?“, упитах.

“Британци су куповали и земљиште, у будућности ће направити неке виле, хотеле, барове. Уништиће још више… Жао ми је брате, разумијем те! Сви смо депримирани због тога!“.

Вратих се назад у Крашиће и прођох поред тврђаве Кабала. Одмах примијетих камионе с пијеском који су стајали около, и опор мирис катрана у ваздуху. Чим стигох кући, прочитах нешто што је Сандра Капетановић, координатор за културну баштине которске НВО Expeditio недавно изјавила у једном интервјуу: “Нетакнута природа и богато културно насљеђе чине Црну Гору јединственом и атрактивном, а не отмени хотели којих има свугдје.“

Неколико минута касније контактирао сам ову НВО преко Фејсбука.

“Управо смо пронашли планове за грађевинске радове које сте описали. Знали смо да су неки туристички објекти на Луштици планирани, али нисмо ни помишљали да је ријеч о тако великом комплексу, то је страшно! Такође смо имали утисак да су експерти то подручје препознли као важан дио тампон зоне и као подручје под заштитом УНЕСКО. Толико смо фрустрирани чињеницом да су сви ти планови усвајани, а овај је из 2009. Мислимо да се управо ради на изградњи тог комплекса. У прилогу су планови које смо пронашли“.

Нисам могао да вјерујем. Југословенски подморски тунел, тајни тунелски системи, обална батерија Луштице, моја вољена стражарска кућица на Луштици са спектакуларним погледом на залив – и све је ово осуђено на нестанак, и да буде претворено у ружни хотелски комплекс?

Неколико минута касније разговарао сам са Волкером Пачером, коаутором “Аустроугарске тврђаве Црне Горе” и прослиједих му планове. Волкер је написао своју докторску тезу о аустроугарским тврђавама, и рачунао сам да ће он вјероватно бити још више шокиран од мене…

„Ово је страшно. Погледао сам детаљно планове. Колико сам схватио, фортификације на Луштици ће бити уништене. На њеном мјесту се граде три хотела!”.

И, закључно са овом поруком, заврши се мој дан на Луштици, баш када је сунце потонуло иза брда на хрватској страни залива. Да ли је то онда – то? Зар ће 120 година старе утврде и бескрајно лијепа природа, које су деценијама стајале нетакнуте, уништити огромне машине за само пар дана? Да би неки туристи могли уживати у новим хотелским објектима током два мјесеца, остављајући их празним током остатка године?

Да ли је подручје између плажа Росе и Добреч, укључујући бројна утврђења, сада осуђено да претрпи исту судбину као и острво Мамула?

Шта се може учинити да се то заустави? „Вјероватно не много“, рекла је већина људи с којима сам разговарао.

Ипак, ова слика испод која показује уништење тврђаве Мамула, натјерала је Дирекцију за инспекцијске послове да нареди обуставу радова на острву Ластавици у марту 2019. године. Можда заједно можемо урадити нешто слично!!!

Извор: fabiandittrich.com

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: