Из угла непокорног: Опаске без маске
Милисав Поповић
Пише: Милисав Поповић
Зашто су протести који су настали из једног изразито мушког чина – Кнежевићевог контра удара на Ђукановића добили чисто женски и назив и садржај: „Одупри се“, „Не дамо на себе“, „Нека протиче мирно“.
Зна се да џем иде уз палачинке али ваља увидјети да се са Џемом на челу режим нити руши нити гради.
Зашто помињати у негативном значењу поход на Дубровник када се зна да је то био изнуђени покушај близу 40.000 Црногораца да оружјем против оружја одбране мајку Југославију од њене одметнуте дјеце Хрвата и наследника Османлија.
Знају ли вође „Одупри се“ да је управо поход на Дубровник лансирао Мила Ђукановића за вођу у Црној Гори. То што је Мило касније дезертерао из Врховног савјета одбране СРЈ јесте несрећа ЗА Црну Гору, а то не може бити срећа ни за њега ни за оне који су као он.
Какви су то назови Црногорци који славе Готовину и Чермака који су кроз „Бљесак“ и „Олују“ клали и протјерали Србе из Крајине, који славе Тачија и Чекуа, који су клали и протјерали Србе са Косова и Метохије а грозе се када чују име и глас Радована Караџића који је кумио и преклињао Алију Изетбеговића да не одваја Босну и Херцеговину од Југославије јер то је био „пут у пакао“ – што се и потврдило.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
To nisu nikakva čudovišta već nacionalni Crnogorci,naši prijatelji,rodbina i kumovi,ljudi sa kojima pijemo kafu.
Izrodili se,a nisu ni prvi ni poslednji.