Антић: Више је Дачић учинио да одбрани Венецуелу него Србе у Црној Гори

Пише: Чедомир Антић

Судија Мугоша је одмуцала пресуду. Казнила је злочин без жртве. Спојила је немогуће српске пензионере, руске анонимце и посланике у Скупштини Црне Горе. Све то је учинила без макар и једног доказа. Нема униформи које су превратници требало да обуку како би отели Мугошино и Катнићево највеће благо, имање и знање – Мила Ђукановића.

Десетине година заточења досудили су они којима би се смијали и Андреј Вишунски и Роланд Фрејслер, само када би били живи. Пресудили су због „сијања страха“ и спречавања уласка земље у НАТО. Несрећна судијска минђуша у уху дукљашког, шовинистичког режима, није обавијештена да је у називу НАТО већ садржана именица савез (организација), па непрекидно збори о „НАТО алијанси. Каже се Сјеверноатлантска алијанса или НАТО. Али само да је недостатак образовања једино што мори Ђукановићеву „црногорску државу“.

Сви смо ми недовољно образовани, проблем је што су Ђукановићеви сарадници помислили да су се довољно изобразовали када су се домогли власти и корумпирали. Не недостаје њима образовање њима недостаје образ. Када је прије безмало четврт вијека тадашња СР Југославија предала Крајину хрватској војсци, полицији, усташким драговољцима и оном возу који је саобраћао до Книна у коме је мало и велико, кусо и репато пошло да опљачка шта је остало од српске сиротиње, и Ђукановић је био кривоклетник који је прекршио обећање дато три године раније када су ломили крајишке вође да прихвате да их уморе спорим кувањем. Сакрио се иза Милошевића, па га нико данас не пита зашто је тако зелен и тако устао уз усташе тражио у тој нашој народној несрећи. Тада је оправдани гњев и проклетство коначно пало на Милошевићев режим и само су их туђини спасили 1997. и 2000. године.

Имала је Црна Гора свој покушај 9. марта и Видовданског сабора 2015. и 2016. године. Странци су јој одмогли па није доживјела просвјетљење и мирну, демократску револуцију која никоме другом у Европи није ускраћена. Пресудом нашим јунацима Андрији Мандићу, Милану Кнежевићу, Михаилу Чађеновићу, великом броју грађана Републике Србије и грађанима Руске Федерације, режим Мила Ђукановића, и да не заборавим његовог брата Аца, и неколико стотина крвника и злотвора озлоглашених дукљаша и усташа, приредили су српском народу нову Крајину. Данас су бесправно осуђена наша браћа и сестре. Сјутра, за годину, двије или десет, са истинском правдом у ослобођеној Подгорици или на неком међународном суду, суочиће се и највеће злочиначко удружење у савременој Европи.

Док је постојала заједничка држава, били смо жртве и наше београдске глупости и неспремности на суочавање са новим временима и изазовима модернизације. Већина Срба и Србија бранили су лажну Брозову, Милошевићеву и Ђукановићеву заједничку државу. После смо трпјели уцијењене власти у Србији и чињеницу да због стотина других проблема српски народ у Црној Гори мора сам да се суочава са обесправљивањем које је инструмент одржавања режима и фалсификовања новог, асимилаторског антисрпског иденитета једне имагинарне Црне Горе, која нема ни истинску историју ни нормалну будућност.

Умјесто да после 2006. Србија почне да ради на ономе што је раније читав вијек пропуштала да помаже демократизацију и стварање модерне и независне Црне Горе са српским народом као равноправним и пуноправним, трпјели смо наслеђе најгорих у нашој историји. Ко зна колико је црног новца оба режима у заједничим операцијама широм свијета. Зато Вучић у Тирани позира са Ђукановићем и ћути о кршењу људских, грађанских и националних права, због којих би само да је ријеч о неком Мађару или Албанцу у Србији наша отаџбина била готово одмах стављена под међународне санкције.

Дизала је Србија свој глас због далеких Мјанмара, Зимбабвеа и Кине… Више је Дачић учинио да одбрани Венецуеланце него Србе у Црној Гори. Вучић и Додик су се видјели са Андријом Мандићем, лијеп гест, али то је само нијеми филм анестезија. Читам реакције америчке амбасаде у Подгорици, честитају, у свему виде корак напријед. Разумијем злурадост игноранатских медиокритета, али гдје су ту „америчке вриједности“.

Ђукановић мисли да је завршио са Србима. Још само да похапси све српске вође и отме наше цркве. Он не разумије да се „напунила мјешина гријеха“. Нису то били његови успјеси, већ фазе у дугом паду до мјеста гдје одавно припада. Запитајте се, функционери ДПС-а, зашто сте у кућном притвору, зашто се српству вратио Свето Маровић и због чега се одметнуо Душко Кнежевић? Ми смо из Србије пропустили да довољно помогнемо јуначкој борби наше браће, али грађевина зла се сама распада од старости, злоће, криминала, корупције…

Држање српског народа у Црној Гори и његових вођа примјер је и звијезда водиља свему што је демократско, европско и честито у овој несрећној, потлаченој земљи. Ноћ је најтамнија пред зору.

(Аутор је историчар и предсједник Напредног клуба)

Извор: Дан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: