Европска унија или НАТО, питање је сад али, нажалост, не за нас него за ,,Беранског губитника“
1 min read
Чланак из „ДАНА“ који преноси ИН4С :
„Раскид уговора о неизручењу америчких држављана услов за ЕУ“, ме наводи да поново инсистирам на једном мом читалачком коментару на овом порталу о унижавајућој ПОТРЕБИ Црне Горе да има ТУТОРА у многим случајевима у њеном цивилизацијком, политичком , економском и културолошком интересу, када већ сама њена влада нема осјећај и потребу суверености и достојанства сопствене државе јер је заробљеник сопствених, чак и криминалних неподопштина из прошлости (а и из садашњости)! Ђукановић & Comp.. су сада на „клацкалици“ коме „царству да се придруже“? С једне стране је ЕУ са бројним (у највећем дјелу сасвим исправних захтјева, нарочито када су правосуђе и људска права уопше те, демократија у питању…). С друге стране, изгеда да је НАТО спреман да заштити Ђукановића од сваке одговорности ( због сумњиве дуванске „трговине“ на руку америчким мултинационалним компанијама а код судова у Барију, Напуљу, Швајцарској…) само ако угура Црну Гору у тај пакт.
Чак и патронат НАТОА има пар својих позитивних захтјева, као што је забрана АНБ-у да незаконито прислушкује кога хоће, при чему НАТО, из себичних разлога то налаже, јер не жели да тим поводом брине о ослушкивању својих структура! Други захтјеви НАТОА не угрожавају жељену вјечну власт домаћег Али Бабе. Сигуран сам да би се Ђукановић много лакше лично опредјелио за НАТО него за много више захтјевну ЕУ која демократским и правосудним принципима гарантује управо смјењљивост власти! Ђукановићева невоља јсте што не смије јавно да се дистанцира од ЕУ јер у том случају потпуно губи европски легитимитет, европску економску гаранцију стабилности (иако њено добијање захтјева, опет позитивну за Црну Гору, економску али тешку дисциплину). Можемо бити сигурни да Ђукановић и сва компанија под и над њим преживљава бесане ноћи због наведене недоумице. Само су му још (за почетак пријетећег краха) сада Беране требале да се несаница почне претварати у кошмар!
У конкретном случају, између осталога, суштина интервенције ЕУ јесте да не пристаје на правни „имунитет“ амричких држављана (читај: нарочито војника из НАТО) од међународних, односно црногорских закона (кривичних нарочито)!
Из навода из „ДАНА“ у ИН4С кључно неслагање је:
„Црна Гора је билатералним споразумом са САД прихватила да амерички војници буду изузети од одговорности за евентуално учињена кажњива дјела у Црној Гори, којим је онемогућено да њихова одговорност буде процесуирана код Међународног кривичног суда.“.
О чему се ради? Американци једноставно желе да својим војницима, агентима, шпијунима и осталим „активистима“ на туђем терену гарантују апсолутну заштиту и безбједност за све операције да би безбрижно радили све што им се наложи без обзира на „колатералне“ штете (сва замислива кривична и незаконита недјела).
То је сасвим разумљив бескрупулозни интерес САД јер су дужни такву незакониту заштиту својим људима од којих се недвосмислено тражи и ризик погибије у разноразним свјетским „мисијама“ у заштити спствених глобалних интереса Велике силе. Тај имунитет се подразумијева и за најочигледније и флагрантне мада и нежељене злочине и штете због „губљења живаца“ у акцијама,случајним погрешним реакцијама због погрешне проицјене,евентуалног несикуства,погубним реакцијама према „домороцима“ од тренутног паничног страха али и заштиту од жељених ликвидација личности које се сматрају да својим непријатељством према САД могу штетити интересима Вашингтона.
Италијани имају врло лоше искуство са америчким војницима и агентима на сопственој територији и у заједничким акцијама у свијету због великих јенкијевских „кнедли“ које су морали прогутати.
Сјетимо се само нежељеног убиства прије неколико година, на вратоломном путу ка Багдадском аеродрому, италијанског тајног агента највишег ранга, Николе Калипарија, који је спасавао италијанску новинарку у Ираку из заробљеништва Ал Каеде а који је живот изгубио у „пријатељској“ оружаној ватри преплашених и неискусних амричких војника на једном „чек поинту“. Иако је Никола Калипари био поуздан и изузетно важан, способан,искусан и кристан амерички пријатељ у својству своје функције у италијанској тајној служби, САД су јавно и беспоговорно одбиле да на било који начин процесуирају своје војнике.
То је та узвратна гаранција својим војницима од којих се тражи пристанак на ризик да сами изгубе живот у свјетским мисијама на заштити интереса Америке.
Још гору трагедију, прије више година, Италијани су морали „прогутати“ и тешко „сварити“ на сопственом туристичком терену на једном планинском скијалишту када су амерички авиони из о0ближње НАТО базе у вјежби покидали сајле једне жичаре и изазвали погибију многобројних туриста цивила, дакако!
Наравно да се сјећамо имногобројних невиних цивилних жртава у Афганистану и Пакистану у ваздушним нападима на погрешно изабране циљеве са накнадним извињењима амричких званичника све до Предсједника.
Сва ова материја и сличне могуће супозиције укључене су у проблем који, срећом, ЕУ не жели да унапријед формално призна у сепаратним билатералним, суштински криминалним, уговорима САД (НАТО) и других појединачних земаља због сопственог схватања паритета и неподређености Сједињеним Државама. Будимо, ипак, искрени до краја, ЕУ је спремна да незванично „не види“ и „зажмури“ на поједниачне случајеве америчког „имунитета“ АЛИ НЕ ЖЕЛИ ДА ОЗВАНИЧИ И ДОРМАЛНО ДЕ ЈУРЕ ПРИЗНА АМЕРИЧКУ НЕДОДИРЉИВОСТ! Проблем је само тај што Америка жели „црно-на-бијело“, формално-правно регулисано признање своје имуности од туђег и међународног законодавства.
Историјски се сјећамо само једног државничког горостаса: генерала Шарла Де Гола који је Француску својевремно искључио из НАТОА (задржавајући могућност паралелних акција да хоц) не дозвољавајући да његовој Армији комадују странци па макар и савезници! НАТО је тада морао за 48 сати измјестити своје сједиште из Париза у Брисел.
Вратимо се за крај Ђукановићу и Црној Гори.
Имамо несрећу да немамо државника, демократију, државно достојанство и јасну међународну политичко-економску позицију, принципе и правац. Немамо срећу да у малој Црној Гори имамо Деспота који може радити свом народу све што му падне на памет (извинте за намјерну игру ријечима јер мислим да нам је свима више прекипјело, па и онима који ћуте и, још надајмо се закратко, „гласају“ из страха и нужде „за кога рреба“).
Док је још тако како јесте, ЦРНОЈ ГОРИ ЈЕ НАЖАЛОСТ ПОТРЕБАН ПРОСВЈЕЋЕН СТРАНИ ГУБЕРНАТОР КАДА ВЕЋ НЕМА СВОГ МАКАР ПРОСВЈЕЋЕНОГ ДЕСПОТА!
ТО ЈЕ ВЕОМА ЛОША ВАРИЈАНТА КОЈА СЕ СВАКАКО ПЛАЋА КАД-ТАД, ОВАКО ИЛИ ОНАКО АЛИ ЈЕ МАЊЕ ЗЛО.
Зато увијек подсјећам оваквим поводом на историјски примјер жртве сопственог живота великог ЧОВЈЕКА Томаса Мора ради принципа ограничења ДЕСПОТСКЕ ВЛАСТИ.
Томас Мор (Thomas More) је као мученик канонизован у свеца у католичкој Цркви јер није хтио признати аутокефалну енглеску Цркву коју је је за своје потребе основао Хенрик VIII (да би се женио и разводио 8 пута без папског одобрења и неограничено владао).
Мор је био најчувенија, најобразованија и најпознатија личност Европе XV и XVI вијека уз Еразма Ротердамског, па је краљу веома стало до Моровог одобрења његовог развода од Каталине Арагонске и женидбе са Аном Болен.
Не могавши никако принудити Мора да поклекне суд га је (уз помоћ лажног свједочења) на смрт черечењем са 4 коња и да му се дијелови тијела поставе на 4 куле лондонског Товера. Краљ га је „помиловао“ на одсјецање главе. Када је Мор чуо за то, озјавио је:“нека Бог сачува моје пријатеље краљеве милости“!
Џелату на губилишту је дао неколико златника уз ријечи: „Пази да се не обрукаш, врат ми је кратак – циљај прецизно“!
Остало је опште увјерење да је Мор био католички интегралиста мада Карл Кауцки тумачи Мороову непоколебљивост да папа мора бити врховни духовни поглавар и енглеске цркве коме се и краљ мора покорити тиме ДА БИ НЕКО БИО ИЗНАД КРАЉА КОЈИ БИ МОГАО ОГРАНИЧИТИ ЊЕГОВУ ДЕСПОТСКУ САМОВОЉУ!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
INTERESANTNO JE PODSJETITI SE PROŠLOSTI I NADE DA SE STVAR OKO NATOA ZAVRŠI U SKUPŠTINI BEZ KOSULTACIJE NARODA. ZATO NAVODIM SLJEDEĆI INTERVJU IZ „VIJESTI“ IZ 2010 GODINE!
Opozicija će obezbijediti da narod, oko ulaska u NATO, niko ništa i ne pita
Boro Vučinić: Vjerujem da ćemo doći do situacije da u samoj Skupštini postoji podrška od dvije
trećine
Avgust, 2010
Ministar odbrane Boro Vučinić naglasio je da se nada da će Crna Gora biti prva naredna članica
NATO-a, ali da se kloni saopštavanja datuma “jer takva odluka nije na nama u Crnoj Gori”.
“Odlučiće naši partneri, a na nama je da očekivane reforme sprovodimo i da onog trenutka kada
dobijemo poziv budemo spremni”, rekao je Vučinić u intervjuu “Vijestima”.
• Brojne su ocjene da u opozicionim strukturama nema više te oštrine kada je antinato priča u
pitanju, te da na posredan način dobijete čak i pohvale dijela tih struktura za dosadašnji učinak u
Avganistanu. Šta to, po Vama, znači?
Moramo izaći iz tih dnevno-političkih, partijskih okvira i vidjeti da li je to projekat koji zaista
Crnoj Gori korist donosi. Treba predstaviti sve njegove dobre i loše strane. Vidjeti da li je to
perspektiva Crne Gore.
Uvjeren sam da će određeni politički subjekti iz parlamenta, nadam se jasnije nego do sada,
iskazivati spremnost prema tome. Biću slobodan da idem korak dalje, vjerujem da ćemo doći do
situacije da u samoj Skupštini postoji podrška od dvije trećine. Očekujem da će pojedine političke
strukture, koje već sada imaju mekšu retoriku u odnosu na prethodni period, polako ići iz te mekše
u jasniju varijantu saopštavanja svog stava i u Crnoj Gori, adekvatno onome što već čine van Crne
Gore.
Vjerujem, da ćemo u narednom periodu imati jasniji odnos prema tom pitanju i drago mi je da to ide
u tom pravcu, jer su brojni benefiti za državu, osim bezbjednosnih, posebno u ekonomiji i turizmu.
To pokazuje iskustvo država koje su u novije vrijeme postale članice NATO-a.
• A što je onda problem pa građani to „ne razumiju“, jer je podrška i dalje na nivou 30-ak odsto?
Mislim da moramo uraditi nešto što su već uradile neke zemlje, novije članice NATO-a, da kroz
jedan poseban resor, da li poseban tim ili nacionalnog koordinatora, dođemo do toga da se snažnije
krene ka „osvajanju“ prostora za podršku građana u onome što je prije svega, njihov interes.
Vjerujem da mnogo više treba razgovarati na svim nivoima, ne samo na stručnom, već i neposredno sa
građanima. Pričati o ovim temama na fakultetima, završnim godinama srednjih škola, zašto ne i
mjesnim zajednicama kao i svuda gdje postoje interesi i gdje postoji potreba da se građanima
dodatno objasni što za Crnu Goru znači članstvo u NATO-u.
Naravno, mislim da mi nijesmo neuki, makar kada su u pitanju aktivnosti na terenu i neposredan
susret i razgovor sa građanima.
i
• Na što konkretno mislite?
Pitanje NATO-a je potrebno izdići iznad nekih dnevno-političkih upotreba i često zloupotreba. To je
pitanje koje, kao izuzetno važan – kapitalan projekat, ne bi trebalo svoditi samo u partijske
okvire. To je pitanje čitave zemlje, to je pitanje svih. NATO više nije ono što je bio prije 10-15
godina. Poznanica je i da je NATO danas nešto drugo, i prema članstvu u toj alijansi, u interesu
budućnosti, treba se racionalno postaviti. Uprkos tome, mogu da razumijem i stavove koji proizilaze
iz emocije.
Često ćete čuti da je Sjevernoatlantski savez „klub obožavaoca SAD-a“ ili nešto slično. Ako je
jedna zemlja jednaka sa ostalima za stolom, i ako se tvrdi da je NATO jak onoliko koliko i njegov
najmanji član, onda je sasvim jasno da će Crna Gora imati ravnopravan glas kao i ostale zemlje za
tim stolom.
• Kako onda ubjedljiva većina građana to vidi kao projekat od kojeg će isključivo vladajuće
strukture imati koristi?
Ne treba valjda da podsjećam da mandat Vlade traje četiri godine. Zna se da Vlada vodi unutrašnju i
spoljnu politiku, te stoga to pitanje jeste dominanatno njeno. Ipak, nikako ne dobijam argument
kojim mi se objašnjava zbog čega bi to danas bio veći interes Vlade, nego recimo, građana
crnogorskog primorja ili sjevernog regiona.
Neka nam stalno bude prisutno da smo na Balkanu, sjetimo se njegove istorije, koja nas nažalost
snažno opominje. Zar nije dobro da stvorimo region u kojem zaista možemo da se razvijamo i koji nam
stvara osnov za ulaganja sa strane.
Članstvo u NATO, nije ambijent samo za elitu. NATO je siguran ambijent prije svega za građane i za
generacije koje će živjeti na prostoru Crne Gore.
• Kako komentarišete ocjene da je u stvari poziv u MAP nagrada za reformu oružanih snaga, te da su
na dnevnom redu sada neke zahtjevnije reforme u drugim resorima – pravosuđu, finansijama,
bezbjednosti informacija…?
Djelimično ste u pravu, jer je na neki način to i ocjena naših partnera. Mi smo u dijelu reformi u
sistemu odbrane napravili značajne pomake koji su nas kvalifikovali za ovu poziciju, ali ja ne bih
rekao da je to samo bio razlog. Sprovodile su se reforme i u drugim djelovima društva, i ne samo u
odbrambeno-bezbjednosnim strukturama, već i šire.
Svakako, da nam predstoji još dosta obaveza po pitanjima vladavine prava i onoga što je problem
prije svega regiona – organizovanog kriminala i korupcije. Tu su i druga pitanja, koja nijesu
ekskluzivitet samo za ovaj region, nego i šire. Uvjeren sam da će Crna Gora sva ova pitanja, u
skladu sa donijetim strateškim dokumentima, uspješno nastaviti da rješava.
Da rezimiram – naša obaveza u narednom periodu je da nastavimo sa intezivnim sprovođenjem refomi.
Na nama je da radimo, a na partnerima da ocjenjuju koliko smo napredovali u tom pogledu.
• Već je skoro četiri godine od formiranja Ministarstva odbrane, gdje je danas prosječan crnogorski
vojnik u odnosu na taj period, a gdje bi trebalo da bude u odnosu na NATO?
Veliki rad i veliki trud koji je uložen dao je rezultate i mislim da je značajno promijenjena
pozicija vojnika. Ugled vojnika u Crnoj Gori je vraćen, i to je posebno važno. Naravno, naša težnja
je da se njihova pozicija, ugled i standard stalno poboljšavaju. Živimo u vrijeme snažne ekonomske
krize, gdje se i neke razvijenije zemlje u NATO-u srijeću sa problemima finansiranja u sektoru
odbrane. Strateškim dokumentima, kao što znate, obavezali smo se i da ćemo težiti da dosegnemo
standard za finansiranje resora odbrane od blizu dva odsto BDP, koji danas nije na tom nivou.
Iako smo više puta za posljednje četiri godine povećavali plate pripadnicima Vojske, to i dalje
treba da se unapređuje. Njihov položaj mora biti bolji, a Vlada i resori zaduženi za ta pitanja o
tome će brinuti kao i do sada.
Možda je najviše rađeno na pitanju njihovog egzistencijalnog položaja u smislu stambenog
zbrinjavanja. Već smo u mogućnosti da, u ovoj godini, dodijelimo 100 stanova za pripadnike Vojske
Crne Gore i zaposlene u sistemu odbrane. U dogledno vrijeme, možda početkom naredne godine,
dodijelićemo još oko 50 stambenih jedinica. Pokušavamo da kroz valorizaciju nekadašnjih velikih
vojnih lokaliteta, koji danas nijesu perspektivni za Vojsku, ustupanjem i partnerstvom sa lokalnom
zajednicom obezbijedimo još stambenih jedinica.
• Što je sa obukom, opremanjem…?
To se najbolje vidi kada se naš vojnik nađe u sastavu mirovnih snaga. Tokom nedavne posjete
Avganistanu uvjerio sam se da naši vojnici uopšte ne zaostaju za pripadnicima drugih vojski. Tamo
sam shvatio, ali i od pripadnika drugih vojski, dobio uvjeravanje, da pripadnici crnogorske
jedinice, vojničkim vještinama, efikasnošću savladavanja zadataka, izgledom i znanjem jezika
predstavljaju respektabilnog partnera.
Nije naša snaga u veličini Vojske, već je ona u ulozi naše Vojske u kolektivnom sistemu
bezbjednosti. Danas Crna Gora ima opremljenog i savremenog vojnika i oficira, koji ima
najsavremenije naoružanje. Skoro smo nabavili i nova vozila koja su vrlo prestižna, kao i komplete
uniformi. Čak nam pojedini susjedi i partneri zavide na njima i na tome kako je danas opremljen i
kako izgleda crnogorski vojnik.
Kako nijedna zemlja u svijetu više ne može da računa da će pitanje svoje bezbjednosti riješiti u
svojoj kući, slanjem vojnika u mirovne misije pokazali smo da se kao mala zemlja odgovorno odnosimo
prema onome što su najveći globalni problemi i izazovi.
Marković nam donosi novi kvalitet
• Dosadašnji direktor ANB-a Duško Marković je novi ministar u Vladi zadužen za bezbjednosna pitanja
integracije u NATO i EU. Kakve će biti njegove ingerencije u odnosu na dosadašnje aktivnosti Vašeg
resora?
Ono što je gospodin Marković do sada radio, po mom mišljenju, je rađeno vrlo odgovorno i
profesionalno.Vjerujem da će on nastaviti sa uspješnim rezultatima koje je i do sada imao. Njegovo
zaduženje kroz novi angažman u Vladi, smatram, da je na fonu već prepoznatih rješenja u nekim
zemljama na putu prema EU i NATO-u. To je nešto što može značajno doprinijeti da se ubrza taj put i
pojačaju ukupni kapaciteti.
Svakako, to će značiti novi kvalitet u radu Vlade u procesu evroatlanskih integracija. O Milovom
odlasku čitam u štampi
• Kao dugogodišnji visoki funkcioner DPS-a kako gledate na najave o povlačenju Mila Đukanovića sa
premijerske funkcije, i koliko bi to uticalo na rad Vlade čiji ste član?
Pitanju koje ste postavili i kojim, gotovo svakodnevno, licitiraju mediji, u početku sam posvećivao
pažnju prostim isčitavanjem štampe. Kasnije sam shvatio da će to i dalje biti prisutno, kako bi se
držala pažnja javnosti, što prema mom mišljenju za posljedicu u svakom slučaju ima i direktni
komercijalni efekat.
Mislim da je najvažanije da tim u Vladi na čijem je čelu premijer Đukanović odgovorno radi i
sporovodi reforme, da nastavi da realizuje sve ono što je definisano programom rada Vlade,
doprinosi stvaranju ambijenta za poboljšanje kvaliteta života građana, kao i ispunjavanju naših
obaveza na putu ka NATO i EU.
U Vladi vrlo posvećeno radimo i nastojimo da u preostale tri godine mandata opravdamo povjerenje
koje su nam građani snažno ukazali na prošlogodišnjim izborima, ubjedljivo vjerujući da je
državotvorna i proevropska politika, koju predvodi gospodin Đukanović i Demokratska partija
socijalista sa svojim koalicionim partnerima, najbolji izbor na crnogorskoj političkoj sceni.
Nem tu mnogo dileme,Crna Gora ce pristupiti NATO paktu bez referenduma i to izglasavanjem u Skupstini prostom vecinom,kakva je procedura ili da li uopste postoji to je sasvim druga stvar,jedino sto ova i ovakva opozicija moze tada je da ne prisustvuje toj sjednici ,ako do nje uopste i dodje.
Samo stanje u DPS-u je takvo da ni oni svi nijesu za pristupanje ,ali tu nema nijednog da kaze protiv ,partiska disciplina je uslovljena principom stapa i sargarepe ,u stvari obrnuto ,pusti se da nesto mazne a zatim se drzi na nisanu,ko to nije shvatio mora da je corav.
Jedini nacin je bojkot opozicije u sta sumnjam da cese desiti,i to znamo svi zasto.
Da li ce Evropa primiti Crnu Goru ovakvu sve zavisi kada za to dodje red ,a kada ce doci to niko nezna,.