Три деценије Кишове Енциклопедије мртвих

„Енциклопедија мртвих“, једно од најважнијих дјела Данила Киша, објављена је прије тачно 30 година.

Сачињавајући заједно са романом „Гробница за Бориса Давидовича“ новелистички циклус у прози Данила Киша, „Енциклопедија мртвих“ оличава велико финале једне јединствене књижевне и животне авантуре.

Прво издање „Енциклопедије мртвих“ заједнички су објавили Глобус из Загреба и Просвета из Београда, као десету књигу Дијела Данила Киша. Друго издање Енциклопедије објавила је Просвета 1985. године и од тада су на српском језику објављене десетине издања ове књиге.

• Све приче у овој књизи, у већој или мањој мјери, у знаку су једне теме коју бих назвао метафизичком; од спјева о Гилгамешу, питање смрти једна је од опсесивних тема литературе – написао је Киш у Пост скриптуму уз приче из „Енциклопедије мртвих“.

За ово дјело, Киш је добио Андрићеву награду за најбољу књигу прича. Прво страно Енциклопедије објављено је 1985. године на француском језику, у издању Галимара. Услиједила су издања на холандском, мађарском, њемачком, словеначком, шпанском, португалском, италијанском, шведском, албанском, енглеском, словачком, пољском, турском, хебрејском, норвешком, грчком, чешком, румунском, украјинском, јапанском, македонском, бугарском и кинеском. На неким од ових језика „Енциклопедија мртвих“ је у посљедње три деценије имала више издања, док је на неким од њих имала и више различитих превода.

Постала је и једна од најчитанијих Кишових дјела, а и једно од његових највише тумачених дјела.

Говорећи да је то „књига о љубави и смрти“ и „један потпуно метафизички концепт“, Киш је половином осамдесетих година у једном интервјуу нагласио: „Хтио сам да ту књигу прича градим као цјелину, да не кажем као роман у којем би приповијетке биле поглавља.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: