Кнежевић: У судској фарси суђено Русији, а нас су осудили о истом трошку

Предсједник Демократске народне партије и један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић поновио је да је све везано за аферу „државни удар, почев од оптужнице до судског процеса и првостепене пресуде, фарса.

Он је рекао да је примарна мета тог судског поступка била Русија.

-Чињеница да су пресуду брзопотезно подржали и похвалили амбасадорка САД-а у Црној Гори и шеф британске дипломатије Џереми Хант који је једва дочекао да нагласи „дестабилизирајуће и агресивно понашање Русије“, као и неуобичајена заинтересованост водећих западних медија за вијест о првостепеној одлуци о наводном државном удару у малом Монтенегру, јасно говоре одакле су вјетрови дували све вријеме и ко су били стварни креатори и кокреатори ове деградације права и срамоте вијека, казао је Кнежевић за „Фактор“.

У којој мјери су тужилац, судови и остале институције у Црној Гори изашле из оквира надлежности?

-Примарна одлика овог фарсичног судског поступка јесте управо злоупотреба службеног положаја, гажење највиших правних аката и излазак из надлежности свих институција које су учествовале у неуспјелој монтажи бизарних и трагикомичних конструкција против лидера Демократског фронта, које је читава међународна јавност имала прилике да види. Чињеница да је за наводне планиране терористичке активности на дан парламентарних избора 2016. године знао једино главни специјални тужилац Миливоје Катнић, те да ниједно тијело које се бави безбједношћу државе није било обавијештено о томе: ни министарство одбране, ни Скупштина Црне Горе, ни министар полиције, чак ни Савјет за националну безбједност, довољно говори о озбиљности пријетњи и крвопролића којим је ГСТ у сарадњи са медијима застрашивао опозиционе бираче како не би изашли на гласање, и како би створио услове за прогон лидера Демократског фронта. Поред тога, употреба оружја из магацина полиције, те коришћење куће једног од њених високих функционера у циљу намјештања доказа, као и нечувено признање ГСТ-а да је издао налог Паји Велимировићу, једном од актера монтаже, да уништи наводно оружје на територији Србије без знања њених државних органа, несумњиво указује на то да су државни органи Црне Горе на челу са Миловојем Катнићем једини монтери државног удара и рушилаца уставног поретка. Подсјетићу да од 2015. године, када је црногорска полиција насилно разбила масовне мирне, демократске протесте ДФ-а траје институционални прогон наших функционера и чланова, тако да практично свакодневно свједочимо бруталном кршењу закона свих институција које се налазе под директном контролом актуелног режима.

Можете ли описати шта се све стављало на терет оптуженима? Каквих парадоксалних ситуација је било на суђењу или самој оптужници?

-Почев од оптужнице, све у вези овог монтираног случаја је парадоксално. Довољно је рећи да је свједок сарадник, на чијим исказима почива ова бизарна прича, човјек који, поред тога што је правноснажно осуђени убица, има потврђену, озбиљну дијагнозу поремећаја личности. Упркос тим чињеницама и упркос бесконачним лажима које је изрекао, Виши суд је таквој особи потврдио статус свједока сарадника и читаву оптужницу засновао на његовим ријечима. Ово је први државни удар у историји изведен без оружја, са имагинарним Русима чија имена су мијењана на сваких пар мјесеци, и са групом „опасних терориста“ шездесетогодишњака који су дошли из Србије да се „на шаке“ туку са црногорским специјалцима под пуном ратном опремом на протестима који никад нису заказани и то са намјером да у Скупштини ликвидирају премијера државе Мила Ђукановића – мјесту које он посјећује само кад је премијерски сат, што зна читава Црна Гора.

Као додатак бесконачној листи абнормалности којима је обиловао читав овај поступак додаћу и епохалну изјаву вјештака Предрага Бољевића да се батерије мобилних телефона Леново могу пунити и до 120 посто, чиме се кандидовао за главног инжењера поменуте марке; као и да вода може да тече уз брдо према главном специјалном тужиоцу коме се, иначе, редовно јавља Бог и који је без икакве реакције суда успио и да поцијепа званични документ Русије који је одбрана доставила као доказ.

Овај поступак ће бити упамћен и по рекордном броју захтјева за изузеће предсједнице вијећа Сузане Мугоше која је толико непрофесионално и пристрасно водила читав овај поступак да на моменте нисмо знали да ли суди она или сам Миливоје Катнић. На крају, чињеница да су избори, одржани у тако ванредним околностима, признати као регуларни довољно показује о како јефтиној режији се ради, и о стварним намјерама овог монструозног атака на здрав разум, а то је побједа Демократске партије социјалиста на изборима које је он по свим анкетама сигурно губила.

По чему је споран Саша Синђелић? Да ли је могуће да се изведе то што је урадио без подршке, барем дјелимичне, структура из Србије?

-Све је спорно око Саше Синђелића. Ради се о особи која је због свог психичког стања и низа кривичних дјела за које му пријети вишедеценијска казна био лака мета за Миливоја Катнића, који са њим иначе има историју, јер је он био судија Војног суда који се 2003. изјашњавао о надлежности за кривично гоњење Саше Синђелића. За тим човјеком је у Хрватској расписана црвена Интерполова потјерница, због чега је Тужилаштво на све начине покушало да сакрије његов прави идентитет.

Такође, као свједок сарадник који према Законику о кривичном поступку има јасно утврђене обавезе и услове које мора да испуни да би му био признат тај статус, он је небројено пута мијењао свој исказ, због чега је кредибилитет свега што је изрекао апсолутно поништен. Тог човјека, на крају, нико од оптужених, изузев Братислава Дикића није познавао нити је имао контакт са њим, што је довољан разлог за закључак да није постојала никаква организација нити било какав план за активности које пишу у оптужници.

С обзиром да је Саша Синђелић држављанин Републике Србије и с обзиром на чињеницу да је несметано прешао границу упркос потјерници, те да слободно даје интервјуе београдским медијима, јасно је да су његове активности познате српским структурама. На крају крајева, он је био, а могуће да је и сада, под мјерама тајног надзора БИА.

Да ли је напуштање Црне Горе опција ако се пресуда потврди?

-Андрија Мандић и ја смо јасно исказали став да нећемо дозволити да нас хапсе овако криминалне, заробљене државне структуре којима је кршење свих правних аката дио свакодневних активности; који славе аферу „Коверта“ и диче се како је обелодањивање крађе избора и намјештање државног удара уствари ојачало Демократску партију социјалиста.

Ми смо све вријеме вишегодишњег прогона остајали у Црној Гори, супротстављајући се аргументима и конкретним акцијама овој монструзној и бестијалној камарили и мафији на власти. Њима је, у ствари, нерешив проблем управо наша намјера да своје политичко дјеловање спроводимо у Црној Гори. За сваки сценарио имамо план и спроводићемо га према нашим процјенама. Ово одавно нема везе ни са законом ни са правом, те у складу са том чињеницом ће бити цијењени и наши даљи потези.

Гласине да ће дио држављана Србије отићи у Србију?

-Изузев Братислава Дикића којем је продужен притвор и Бранке Милић која се још увијек налази у Амбасади Србије, сви остали првостепено осуђени српски држављани су напустили Црну Гору и вратили се у Србију. Морам да нагласим да су то све честити људи, мученици који су нажалост постали жртве једног монструозног подухвата политичко-судско-безбједносних структура и који, вјерујем, никад више неће доћи у Црну Гору након тортуре коју су преживјели.

То су људи који, упркос притисцима, уцјенама, мучењу нису пристали да буду дио оркестрираног прогона против Срба и криминалних намјера Тужилаштва да њихове лидере оптуже за све што им је напаковано оптужницом, и ја им се због тога захваљујем, и надам се да ћу са њима у будућности бити у контакту.

Зашто мислите да се судило Русији?

-Поред императива да Демократска партија социјалиста по сваку цијену освоји власт, овај монтирани процес и читава фарса имали су за циљ да, у складу са глобалном антируском хистеријом, уведе Русију као империју која је хтјела да спријечи улазак Црне Горе у НАТО. То је била једна погодна прича у моменту када је Русија оптуживана и за мијешање у америчке изборе, као и за сијасет других дешавања иза који су, како видимо, стајале неке друге западне снаге.

Дакле, у том додворничком маниру Владе Црне Горе увођење имагинарних Руса као главнооптужених у случају државни удар савршено се уклапало у глобалну слику Русије као дежурног кривца за свјетске проблеме. Али, пошто се све радило уз мањак интелигенције, аргумената и здравог разума, тако смо и код ових Руса које је једино Саша Синђелић видио и знао за њихово постојање, имали кризе идентитета. Тако је Едуард Широков постао Шишмаков, а Владимир Попов је на крају прекрштен у Мојсијева. Али, имајући у виду да се главном специјалном тужиоцу, самопрокламованом талику и генију, свако мало јављао Бог химселф, ове егзотичне преметачине са именима главних актера његовог удара нису нимало зачуђујуће.

Такође, имајући у виду да смо се Андрија Мандић и ја јасно залагали за војну неутралност Црне Горе и њено неучлањење у војни НАТО савез, као и да се све вријеме залажемо за тијесне везе са руским народом и Русијом, одабир нас двојице за савршен колатерал свеобухватних оптужби Русије, овој власти и њеним помагачима чинио се као савим логичан. Сва та прича је смијешна и не постоји нити је презентован један доказ којим би се доказала кривица било ког од нас који смо осуђени. Али, уз мало покварене маште, моћи у рукама СДТ-а и уз помоћ неких страних обавештајних служби, добили смо овакав процес и овакву причу чији креатори доживљавају свакодневне подсмјехе и осуде не само у земљи већ и региону и читавом свијету.

Ко је похвалио исход суђења?

-Чињеница да су пресуду брзопотезно подржали и похвалили амбасадорка САД-а у Црној Гори и шеф британске дипломатије Џереми Хант који је једва дочекао да нагласи „дестабилизирајуће и агресивно понашање Русије“, као и неуобичајена заинтересованост водећих западних медија за вијест о првостепеној одлуци о наводном државном удару у малом Монтенегру, јасно говоре одакле су вјетрови дували све вријеме и ко су били стварни креатори и кокреатори ове деградације права и срамоте вијека.

Ипак, у читавој тој еуфорији упирања прста ка Русији, те прозападне структуре су заборавиле на чињеницу да је тужилац за учешће у покушају тероризма 16. октобра оптужио и врхунске обавјештајце ЦИА, чиме је недвосмислено оптужио и Сједињене Америчке Државе за директно мијешање у изборни процес и покушај изазивања крвопролића у Црној Гори. Можда су рачунали на то да међународна јавност није упућена у стварна дешавања у овом монтираном судском поступку, али неоспоран је факат да је за државни удар више оптужених Американаца него Руса, тако да оној листи парадокса могу додати и овај да је америчка амбасадорка направила дипломатски преседан похваливши одлуку којом се држава која ју је акредитовала оптужује за умијешаност у терористичке активности у малој балканској земљи. Зато је Стејт департмент после неколико сати по-вукао њену изјаву као некредибилну и неодмјерену.

Да ли Ђукановићу измиче подршка са Запада? Да ли афере које је покренуо Кнежевић могу довести до промјене власти?

-Криминално дјеловање Мила Ђукановића постаје све већи баласт и проблем за читаву међународну заједницу, не само за грађане Црне Горе који су његови таоци већ три деценије. Афера „Коверта“ коју је покренуо Душко Кнежевић, некадашњи најблискији човјек Ђукановића, уздрмао је као никада раније темеље брижљиво грађене мафијашке творевине. Грађани све отвореније говоре оно што је јавна тајна и што сви знају у држави са нешто више од 600 хиљада становника. С друге стране, спремност Ђукановића да се, након Светозара Маровића, на нељудски и бруталан начин обрачуна са најближим сарадницима, сигурно је изазвала страхове и у редовима ДПС-а, тако да се сада сваки од челних функционера са правом пита ко је следећи.

Због свега тога први човјек ДПС-а очигледно губи домаћу и међународну подршку. Тога је свјестан и сам Ђукановић, због чега све чешће можемо у јавности да видимо његова нимало пријатна издања. Процеси који су започети у Црној Гори не могу се зауставити, колико год очајничким потезима и злоупотребама заробљених институција он то покушавао.

Какве су могућности за дјеловање опозиције?

-Свеукупно политичко, економско, социјално стање у Црној Гори је хаотично. Ми све вријеме покушавамо да анимирамо опозиционе колеге да се удружимо и натјерамо својим дјеловањем да организује фер и демократске изборе на којима смо сигурни да опозиција може да побиједи. Иако смо повукли неке потезе и коначно сјели за преговарачки сто, недавна дешавања и унутаропозициони сукоби који су експлодирали након покушаа обарања власти у Котору распршили су наде да ће лако доћи до заједништва у опозиционим редовима.

Ми у ДФ-у ћемо истрајавати на борби против власти и наставити да налазимо демократске начине за коначну смјену власти и ослобођење Црне Горе. За такав исход је нужна зрелост и спремност на компромисе и надам се да ће у наредном периоду такве особине лидера опозиције превладати за добробит грађана Црне Горе.

Каква је реакција опозиције за државни удар?

-Нажалост, стварна и истрајна подршка колега из опозиције након започињања и бесомучног политичко-тужилачко-судског прогона ДФ-а и његових лидера је изостала. Иако је било логично очекивати да ће опозицине колеге осудити очигледне намјере власти да уништи најјачи опозициони савез, а њени лидери пошаљу у затвор по сваку цијену, такав сценарио се није десио. Ми смо морали да водимо истовремено више политичко-судских фронтова, константно покушавајући да се одбранимо од неоснованих оптужби и позиције и опозиције, а да истовремено водимо одговорну политику уз конкретне инцијативе за опозиционо дјеловање које с правом очекују од нас наши бирачи. Након срамне пресуде, када је читавој јавности постало јасно да се ради о политички режираном процесу, опозициони лидери јавно су осудили такву судску одлуку.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: