Ковић: Нико на дуге стазе није побиједио Србе, па неће ни Мило и његов потрчко Самарџић
1 min read
Милош Ковић
Историчар Милош Ковић казао је за портал ИН4С да живимо у времену прогона свега српског, али да нико на дуже стазе није побиједио Србе и њихову Цркву.
Ковић се нашао на мети напада Николе Самарџића и још неколико његових колега са Одељења за историју Филозофског факултета у Београду.
Да ли су слобода говора, јавна критика и слободна размјена аргумената тековине савременог демократског свијета или инцидент?
-Дошло је вријеме у коме морамо изнова да понављамо једноставне истине, за које смо наивно вјеровали да су одавно свима јасне. Слобода говора и јавне критике представљају тековине сваког друштва које жели да напредује и да буде слободно. Слободна размјена аргумената је темељ универзитетског, академског живота. То су права зајамчена Уставом Републике Србије и Европском конвенцијом о људским правима. Ријеч је, дакле, о неотуђивим човјековим правима, која он, у случају њиховог угрожавања, може и мора да одбрани свим расположивим средствима.
Због чега су Вас тужили колега Самарџић и остали? Да ли сте на удару због тога што се супростављате наметању хашке интерпретације историје за Србију? Колико форсирање једне такве интерпретације историје може бити погубно за Србију?
-Судске тужбе постале су пуко оруђе ноторних насилника. Неко вас, дакле, прогони, па вас, поврх тога, још тужи за „повреду части и угледа“, да би вам узео три милиона динара и тако вас финансијски уништио. Већ годинама, наиме, упозоравам на то да ови људи систематски протерују професоре са Одјељења за историју и доводе своје, послушне и подобне кадрове. На тај начин већ је промијењена „крвна слика“ ове централне историографске, академске институције у Србији. Када је ова клика напрегла снаге да са посла одједном избаци троје водећих стручњака у својим областима, Миру Радојевић, Мају Николић и Небојшу Шулетића, у водећим српским медијима указао сам на насиље и кршење свих академских и законских процедура. Изнио сам мишљење да ови обрачуни имају јасно видљиву политичку позадину, с обзиром на екстремно антисрпске ставове које кључни чланови ове клике, нарочито Никола Самарџић и Дубравка Стојановић, јавно заступају. Они су те моје исказе искористили као повод за тужбе.
Историја је једна од кључних идентитетских наука у сваком друштву. Не каже се случајно да „онај ко контролише прошлост контролише будућност“. Монопол над Одјељењем за историју, умногоме, значи монопол над тумачењем историје у јавном животу и школском систему наше земље. Ово је борба за историју коју ће учити наша деца. Дословно – хоће ли учити да су њихови преци из 1912, 1914, 1941 и 1991. били јунаци и мученици, или убице и терористи.
Одјељење, наиме, додјељује дипломе, научна и наставна звања. Његови чланови бирају будуће научнике и шаљу их на институте и факултете. Они пишу наставне програме и уџбенике за основну и средњу школу. Ова клика је, дакле, успјела да стекне монопол над Одјељењем за историју. Ко је њен вођа и кључни идеолог? То је Никола Самарџић, главом и брадом. Овде нијесу тема његови „стручни“ историографски радови, за које и он, очигледно, схвата да су безначајни. Треба ли ваше читаоце подсјећати на то какве екстремистичке, срамотне ставове заступа овај човјек, који се представља као професор Универзитета у Београду? Није ријеч само о његовим захтјевима за „денацификацију“ и „промјену културног кода“ Србије, зато што је у ратовима из деведесетих „геноцид“ био њена „званична политика“ (сарајевски Дани, 18.1.2008), или о тврдњи да је Меморандум САНУ „био политичка основа растурања Југославије и ратне агресије против наших суседа“ (Нови Магазин, 13.6.2019). Самарџић исповеда отворено расистичке ставове, када пише о „полудивљим Азијатима и Африканцима“ (Погледи, 13.11.1992) и Србима као „биолошком отпаду“, који прети да „загади Европску унију“ (Пешчаник, 14.9.2007).
Треба ли објашњавати ко је Беба Поповић, коме је Никола Самарџић и десна и лијева рука? У јавности се, међутим, не зна да је Самарџић на Одјељењу за историју, док је са њега избацивао наше најбоље стручњаке, успио да запосли већ двојицу сарадника Бебиног Института за јавну политику, Хариса Дајча и Владимира Абрамовића. Неки кажу да их на Одјељењу има још. То су, дакле, људи који данас предају историју студентима београдског универзитета. Чиме се све бави и ко је Мило Ђукановић, чији је Никола Самарџић портпарол и чиновник (на Универзитету Доња Горица)? Само Срби у Црној Гори знају чега су се све наслушали од овог „професора Универзитета у Београду“ у његовим постидним наступима на титоградским НАТО медијима. Када се зна да послушна већина на Одјељењу подржава дословно све Самарџићеве хирове, зар се не може закључити да су Мило и Беба већ „преузели“ Одјељење за историју Филозофског факултета у Београду? Или би требало да закључимо да идеолошка основа зла које је притиснуло Црну Гору настаје на Одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду? Ко ту коме командује није посебно важно – сви знамо ко су им газде. Исти људи у Београду нам отимају Одељење за историју, а у Црној Гори наше цркве и манастире.
Због чега вам друга страна не одговара против-аргументима, већ потеже судске процесе?
-Није овде ријеч само о судским тужбама. У овом тренутку Никола Самарџић покушава да ме избаци из кабинета, да би се он у њега уселио. У исто вријеме спречава мог студента докторанда да одбрани тезу и докторира, само зато што сам му ја ментор. Он и његова клика потпуно некажњено су, на исти начин, 2017. године угрожавали права преко 50 студената, да би кажњавали нас, њихове менторе. Нема ријечи којима би се могло описати тако разуларено поступање према тим младим људима. Студенти, међутим, колико могу да видим, савршено тачно процјењују ситуацију и не знам колико дуго ће још бити спремни да подносе овај зулум.
Долази вријеме нових прогона. Као у добу Турака или нациста, наши непријатељи гоне нас рукама наших колега, суграђана, бивших пријатеља и сународника. Они више не покушавају ни да сачувају привид пристојности, демократије и владавине права, јер у њиховом свијету само Вашингтон и Брисел одлучују о томе ко је демократа и ко крши законе.
Зато хоће да нас јавно осрамоте, поробе и да нам отму оно што је наше. Тако су вјековима наступали наши конвертити и отпадници. Ово је само једна од страница крстоносне, страдалничке историје српског народа. Као историчар, међутим, ја не знам да је ико, на дуже стазе, побиједио Србе и њихову Цркву. Ми губимо битке, али не и ратове. Много царстава се већ разбило, као о неку стену, о нас и о наш Косовски завет. Данас вријеме заиста ради за нас. Русија и Кина су све јаче. ЕУ и САД из жабље перспективе наших конвертита изгледају силно, али у Бриселу и Вашингтону се већ увелико љуљају и тетурају. Потребно је само да не издамо. Да будемо паметни, да се сачувамо, да растемо и – да чекамо.
Самарџић: Одлуку ће донијети суд
Поштујући новинарско право да се чује и друга страна, упутили смо питања и Николи Самарџићу, на шта је он одговорио да ће одлуку о тужби против Ковића донијети надлежни суд.
Самарџићу смо поставили следећа питања:
1.Да ли су слобода говора, јавна критика и слободна размјена аргумената тековине савременог либерално-демократског свијета?
2.Ако јесу, зашто сте тужили суду свог млађег колегу Милоша Ковића, који је критиковао ваше ставове и тврдио да учествујете у прогону професора са Одељења за историју Филозофског факултета у Београду?
3.Зашто му нијесте одговорили против-аргументима?
Његов оодговор је гласио: „Поштовани, немам коментар. Одлуку ће донијети надлежни суд“.
Прочитајте још:
До Видовдана: Потпишимо петицију против отимања наших светиња!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovdje je riječ o klasičnom zaklanjanju iza Srpstva. Slični guslari guslaju i kada ih neko tuži, onda se prenemažu da je to zbog Srpstva. Ne trebaju nam neprijatelji dok imamo ovu „elitu“. Samardžić i Stojanović nemaju veze sa navodnim proterivanjem pomenutih profesora, nisu im bili u komisiji. Ković izbegava da pomene Ljušića i druge jer onda ne prolazi priča o ugroženom Srpstvu. Zato potencira da ga progone Samardzic i Stojanović, oni su kao izdajnici i napadaju njega velikog Srbina. Svi u Beogradu su ga pročitali, ovu priču prodaje još samo nama u CG. A mi ga ovde forsiramo, lijepo ćemo obršiti sa njim i njegovim besjedama po Montenegru. Mnogo je štetniji za nas u CG Ković nego Samardzic. Postavite njemu pitanje, ko mu je plaćao put u Englesku????
Поздрав професору, дивно је беседио у недељу вече у Будви!
Kolašin, početak 20.vijeka u opisu Meri Edit Daram: o ljudima čija je zvijezda vodilja njihovog bitisanja Velika Srbija, koji bi rado položili svoje živote ma kog dana da pomgnu njeno ostvarenje. 216. стр, књига Кроз србске земље. Дакле, Мило оптужује СПЦ у ЦГ да је чувар идеје Велике Србије а не наводи да је то нешто аутентично Црногорцима и Брђанима. Па ако сатанизује домаће јасно је да лаже да је цг родољуб, но је изрод и издајник. Подржавалац велике ХР И АЛБ. АЛИ НА ШТЕТУ ЦГ!
Vidimo da policijski bot Blentoven prijeti nekakvom „Olujom“ i „Bljeskom“, a znamo da se kao svaka montenigerska kukavica krije iza NATO „raše“ američke ambasadorke u Podgorici!
„Zajednica srpskih opština“, ako niste dobro čuli, Vučić je veleizdajnik jer njegovim kvislinškim režimom upravljaju likovi kao Nikola Samardžić, Svetislav Basara, Vuk Drašković, Nataša Kandić, Sonja Biserko, Petar Luković i ostali „drugosrbijanski“ ološ!
antisrpskom puzajućem, sa zapada finansiranom, fašizmu u srbiji ne smeta samo naša istorija I njeni tumači, naša crkva I sveštenstvo. njima smeta svaki napredak srpskog društva I svako rođeno srpsko dijete. srećom protiv tih zapadnih fašista na samom zapadu se rađa jak antifašistički front tipa marine le pen u francuskoj, salvinija u italiji ili orbana u mađarskoj. zato bi srbija trebala biti politički neutralna jer to podržava 55% srpskog društva I umjesto vojne neutralnosti srbija bi morala čvršće sarađivati sa rusijom jer to želi 80% građana srbije. ali doće I taj dan sa vučićem ili bez njega
Čitava ta „kvaziintelektualna kanalizacija“ („druga Srbija“) koja svojim propagandnim smradom „štipa“ za oči i uši je dobrim dijelom finansirana od ovog režima, mada ne treba isključiti ni Vučića koji prema njima kao svaki veleizdajnik osjeća veliku inferiornost. U toj „kanalizaciji“ prepunoj pacova, Nikola Samardžić je jedan od „najkrvoločnijih i najzaraznijih“!
Ко је велеиздајник?
Tačno. Dokaz su Srbi iz Hrvatske.
Управо ће Срби из Крајине бити најбољи доказ. Човек је реако „на дуге стазе“ и направио разлику између битке и рата – у преводу то значи да ће након очигледног банкрота крволочног запада од хрватске остати само једна старница у уџбенику историје.
Не треба бити наиван.
Нису опасност Мило и Мираш. Они су средства у рукама стварног, страног господара Монтенегра, који дугорочно пројектује све кораке Ђукановића. Разбијање заједничке државе, прогон српског језика, признање Косова, улазак у НАТО, наметање нове цркве (односно уништавање СПЦ) су акције, које су биле против жеље огромне већине народа, а све су спроведене. Мило, марионета, уцијењена са свих страна, не третира народ и не пита га низашта.
Изјаве бандита Мираша о одузимању манастира изграђених прије 1918. , а преиспитивање финансирања после 1918. значи да им је план да приграбе све цркве. Мило је из тих разлога помагао, наравно из државног буџета изградњу Храма у Подгорици. На истој линији су и донације његовог брата и сестре манастиру Ждребаоник и другим.
Не дај се људино! Нужан си нашем народу!
Samaradic je jedan od mora nemoralnih, odvratnih potrcaka Mila Djukanovica i Bebe Popovica po Srbiji, ima oh jos dosta, Darko Trifunovic, Dusan Janjic i cijela plejada raznoraznih „profesora“ koje Milo placa preko svog privatnog sveucilista Univerzited Donja GOrica ili kako ga oni zovu Ju Di Dzi koji osim zgrcanja para i proizvodnje mora beskorisnih diploma sluzi i za pranje novca dje se profesorcici iz Srbije zovu da odrze predavanje ili govre u zamjenu za par hiljada elera i tako svakih par mjeseci i na papir je sve legalno, a za uzvrat u Srbiji sire lijepu rijec o Milu a kunu zle srbalje