Монтенегринске муке: Гавро Вуковић на дипломатском ремонту

Пише: Никола Васојевић

Увијек када се отвори дипломатска љетња школа „Гавро Вуковић“ у Беранама нешто ми се пробуди кисјелина у стомаку. А још када је отвара садашњи министар културе, Александар Богдановић, онда ти пресједне и ручак и остатак дана. Гдје се нађе баш он да отвара тамо неке школе и то под именом знаменитог васојевићког војводе, угледног правника и некадашњег министра вањских послова књаза и краља Николе. Као да је војвода Вуковић сањао њихове снове, а посебно о мјесту Црне Горе на Балкану и њиховом садашњем антисрпском дипломатском и осталом курсу. Богами војвода Вуковић са тиме везе није имао, а да данас неким чудом бане у ресор Срђе Дармановића не знам били се и минуту задржавао, јер тамо од његовог дипломатског циља није остао ни камен на камену.

Нијесам историчар, али и не морам бити да знам да је војвода Гавро Вуковић читав свој живот, а посебно дипломатски вијек, провео на уједињењу двије старе српске државе. Његове мемоаре сам поодавно читао, али се и данас сјећам његових ставова о томе и описивања тешкоћа на том путу. Али, хајде да не идемо баш до његових обимних мемоара, али није тешко се сјетити неких његових изјава о томе. Једна се тиче женидби кћерки краља Николе, а саопштавајући своје мишљење о томе, војвода Гавро на једном мјесту каже: “ Наша династија, једина је у Српству која има традиционалне врлине, од њеног настанка. Она се није никад, ни у свом унутрашњем моралу нити према цјелини српског народа, ни у чему огријешила„.

Ова реченица, а посебно појмови попут српства и Срба, данас су на удару државног тужилаштва и судског и осталих савјета за заштиту данашње Црне Горе. Вјерујем да је само она довољна да се САЈ дигне на ноге и крене у обрачун са тим мрским Србима, који им не дају мира и не дозвољавају да се у дубокој хладовини у кампу на Златици припремају за гушење српских уличних или осталих побуна. Нема шта, био би војвода Вуковић данас на мети АНБ и осталих обавјештајних домаћих центара, а када би се навели и остали његови ставови о Србима и српству ко зна да не би завршио и у Спужу.

И када се све то зна осмјелио се Богдановић да отвара љетњу дипломатску школу са именом Гавра Вуковића. Трагично и смијешно у исти мах, али показује у каквом се историјском и духовном раскораку налазе данашњи званични ДПС Црногорци у односу на претке, а посебно војводе Гавра Вуковића.

Али, чини ми се понекад да је све ово џаба причати. Вјероватно све то знају и Богдановић и његово ДПС друштво, али воле да се у оваквим случајевима праве Енглези. Јесте, све је тако, али и није тако, и тако нам се хоће и завршена прича. Ипак, све те искривљене и наопаке стварности које ствара ДПС, попут ове са војводом Гавром Вуковићем, морају имати крај и ваља се надати да је он близу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: