Синђелић не мора бити изручен Хрватској ако добије азил који није имао права да затражи

Након што је полиција ухапсила Сашу Синђелића, свједока сарадника у такозваном државном удару на дан парламентарних избора октобра 2016. године, а по међународној потјерници Интерпол Загреб, он је затражио азил.

Уколико му захтјев за азил буде одобрен, законске могућности указују да не може доћи до изручења Хрватској, која га је потраживала због издржавања двадесетједногодишње казне затвора по тамошњој правоснажној пресуди за убиство и тешку крађу, казао је у разговору за Дневне новине криминолог и професор Правног факултета Универзитета Црне Горе Велимир Ракочевић. 

Ипак поставља се питање и да ли Синђелић имао права да затражи, како је казао Катнић „политички азил“, јер Закон о међународној и привременој заштити странаца, јасно прецизира под којим условима странац може тражити азил у Црној Гори

Ракочевић је за ДН појаснио да министар правде, који доноси коначну одлуку о изручењу лица, неће дозволити изручење лица које у Црној Гори ужива право азила, јер је то предвиђено Конвенцијом о екстрадицији и Законом о међународној правној помоћи.

“Такође, министар неће дозволити изручење када се може оправдано претпоставити да би то лице у случају изручења било изложено прогону и кажњавању због своје расе, вјере или политичких увјерења”, додао је Ракочевић у разговору за ДН.

Ракочевић је појаснио и то да када се одреди екстрадициони притвор креће поступак то је неки рок до шест мјесеци, а најдуже може да се продужи и још два мјесеца.

“У овом периоду Хрватска мора да достави замолницу путем међународне правне помоћи у року до 40 дана од дана притварања. Потом се саслушавају државни тужилац, бранилац, и све радње спроводи судија за истрагу и доставља надлежном вијећу првостепеног суда. На том вијећу је одлука па уколико нијесу испуњени услови за изручење, оно може донијети рјешење којим се замолница одбија”, казао је Ракочевић, додајући да ако су ипак испуњени услови за изручење то вијеће утврђује рјешењем.

Како је истакао Ракочевић, на противрјешење о изручењу постоји право жалбе у року од три дана непосредно другостепеном суду.

“Ако другостепени суд потврди рјешење или се не уложи жалба онда се предмет доставља министру правде. Он на крају доноси рјешење којим се изручење дозвољава или не дозвољава то је ипак политичка одлука”, навео је Ракочевић.

Како је казао, министар правде може донијети рјешење да се изручење одложи из разлога што одговара због другог кривичног дјела код домаћег суда.

Уз то је истакао и да поступак изручења може бити скраћен кад се лице не противи изручењу онда се поступак завршава у року од десетак дана.

На питања да ли је спорно што лице које наша држава треба да изручи има држављанство неке друге државе, Ракочевић је казао да ту није ништа спорно.

Синђелић није имао право на азил

Такође, поставља се питање и да ли Синђелић имао права да затражи, како је казао Катнић „политички азил“, јер Закон о међународној и привременој заштити странаца, јасно прецизира под којим условима странац може тражити азил у Црној Гори.

По члану 29 и 30, Синђелић није имао право да затражи азил, јер, „азил се неће одобрити странцу који тражи међународну заштиту, уколико је починио тешко кривично дјело, које нема политички карактер“.

По истом основу, икскључено му је и право на супсидиарну заштиту.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: