Муслимане ништа не спрјечава да буду Срби муслиманске вјере
1 min read
Култна сцена из филма "Нож"; фото: static.titlovi.com
Пише: Анастасија Ненезић
Безброј пута смо од разноразних „независних“ интелектуалаца, аналитичара, мулти-практик експерата, чули да је СПЦ искључиви кривац за то што се бројни католици и муслимани са наших простора не изјашњавају као – Срби.
Као и већина наклапања плејаде медијских „надничара“ – овакве оцјене немају благе везе са истином, а демантују их и актуелна дешавања у Црној Гори. Није црква та која која шири нетрпељивост, нити се мијеша у туђе послове. Напротив. Присјетимо се само колико се неодговорних политичара и припадника других националности отворено ставило на страну НВО ЦПЦ, а против СПЦ, обасипајући увредама митрополита Амфилохија и свештенство, изазивајући згражавање свих нормалних људи, без обзира на вјеру и нацију.
Ране нашег народа су вишевјековне, дубоке, и нажалост – још незацијељене. А оваквим злонамјерним иступима разне Зенке, те фејсбук ботови – Нукице, Неџади и ини муслимани-србофоби, уз то и „вјерници“ НВО ЦПЦ, само продубљују јаз између грађана ЦГ, који није ископан 90-их година прошлог миленијума, како би многи жељели представити, већ вјековима раније.
Доласком Турака на наше просторе заиста је почео вишевјековни „ход српског народа по мукама“. А, из различитих разлога, наши рoђаци и комшије преметали су се у непријатеље, посвећене мрзитеље свега старог. Убиства, силовања, набијања на колац, данак у крви… Звоно православно није смјело да се чује. Срби нису смјели да носе оружје, морали су да се помјере с пута ако би срели муслимана…
Прихватањем туђе вјере, наша браћа су се по правилу претварала у негацију онога што су некад били не само у вјерском, већ и националном смислу.
Петар II Петровић Његош је пјевао:
„Сваки Србин који се превјери,
Просто вјеру што прихвати другу,
Но му просто не било пред Богом,
Што обрља образ пред свијетом,
Те се звати Србином не хоће.
То је Србе љуто искобило,
Робовима туђим учинило“.
Дјело владике Рада има универзални, ванвременски карактер, а ови стихови, као и многи други, у вријеме када су написани били су не само неопходни, већ и спасоносни.
Ипак, вријеме лијечи све и многе ствари, прије или касније, постави на своје мјесто. Већ током тог истог вијека у којем је наш владика написао поменуте стихове, многи од наше муслиманске браће су пожељели да опет, јасно и гласно, животом посвједоче Змајеве стихове: „Ја сам Србин сав!“
Познати су нам примјери многих припадника муслиманске интелигенције, који су били опијени српском националном идејом из времена аустријске окупације Босне и Херцеговине.
Текст Омер-бег Сулејманпашић Скопљак: Србин и ријечју и дјелом, само је је један од бројних текстова објављених на нашем порталу, инспирисаних људима сличним Омер-бегу, цвијету муслиманске интелигенције тог доба, Србима.
Бројна свједочанства о њима оставио је и професор Салих Селимовић, Србин из Сјенице, који је недавним предавањем у Српској кући многе ствари учинио јаснијим.
У том контексту значајан је и текст Меша Селимовић: Србин сам, припадам српској књижевности – и знам и зашто.
Дакле – „муслимане ништа не спрјечава да буду Срби муслиманске вјере“, како рече један од Срба-муслимана из Мостара, с краја 19. вијека. Србин може бити било које вјере, докле год је спреман да ради у корист своје земље и народа. Једино заједништвом могуће је ствари промијенити на боље. У супротном, заувијек ћемо остати „сиротиња-раја“, намучени и подјелама уништени модерни робови, а наша земља плодно тле за дјеловање разних сила и интересних група, којима је примарни циљ – богаћење.
Ако ништа друго, данас смо сви исти по сиромаштву и бројним правима која владајућа политичка елита ускраћују нама и нашој дјеци. Зато би ваљало потиснути све што нас дијели и почети систематичне, озбиљне напоре у науци, образовању, култури, медијима, политици, на друштвеним мрежама, и покушати сјединити браћу. И радити на томе, не жалећи ни времена ни труда.
„Прегаоцу Бог даје махове“.
„Биће нам боље, кад ми будемо бољи“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ово је сложено питање и има озбиљног простора, који је новијом историјом све мањи, за савезништво Срба и Муслимана.
Прво Муслимани нису Срби, ми смо један од ретких народа којима је вера и нација срођено у једно. (Чак и Срби безбожници који мрзе Цркву и веру нису Срби и служе непријатељима) Али истине ради није спорно да се Муслимани осећају Србима, просто истине ради или бар да се изјашњавају као народ Српског порекла.
Наш простор за сарадњу је тај, што смо као клин и ми и они у Европи забодени у католичко несливенско ткиво, и интерес запада је да нас и једне и друге збришу, најбоље да се међусобно истреби о, сваком са мало памети је то јасно. Друга спојница је то што смо и ми и они нематеријални, за разлику од запада и у основи конзервативни.
Многи греше у оцени да је главни црта нашег спора промена вере, што је грешка. Ево у последње време највећи пријатељи Србије су муслиманске земље попут Либије гадафијеве, Сирије, ево у скорије време Египта па чак и Индонезије као највеће Мусли земље која није признала Косово. Тако да је чудно да ми Срцем навијамо за Башара Асада а мрзимо се са домаћим Муслиманима.
Основни проблем је што су у промени вере они пришли непријатељу, у то време је постајао милет и првенствено Турчин па тек Муслиман, јер се у Османском царству нацији давао секундарна значај.
Где је грешка Срба – то што све Муслимане гледамо као издајице вере иако то није тачно.
Прво веру је из користи променио тек мањи део махом племства. Остали су услед претње набијања на колац или силовања деце. И то увек у договору да један брат узме и штити осталу фамилију. И зато су односи остајали задуго добри, и право збори Селимовић да су Милешеву дуго више чували и даривали Муслимани него Срби.То је жива истина.
Доказ су Гора ци који су касније примили Ислам и са локалним Србима и данас остали у одличним односима.
Уз још један фактор, Срби Горанце не оптужују да су издали веру јер знају како је до промене дошло и не жене се и удају међусобно јер је то још један од видова поштовања. Него се друже, дугују и поштују. А Горанци са друге стране не споре да смо истог порекла и то је то.
Надам се да ће српска политика наћи начин да се макар у СРБ и ЦГ међусобно не покољемо(на велику радост запада) јер је то једини преостали простор где смо измешани мање или више.
Нама треба мало више мудрости а муслиманима и мудрости и храбрости да се прихвати истина а не да се самопонижавајј са глупостима попут богумилског порекла и босанског језика.
Како може рецимо Фахрудин Шантић да каже да није Србин или да му је порекло српско?
Еј бре!! ШАНТИЋ!!!!!!
… „muslimanska vjera“…
Odo’ da se bućnem u ovo arapsko more, na atlantsku stranu.
… Neće biti baš tako, Anastasija!
Ali o tome ću kad ustanem, ma sam poša da priljegnem!
Osmanlije proklete, prokleti turci koji su dosli da otimaju, osvajaju , poslamiziraju, da otimaju djecu i odvode i prave od njih janicare. Stanovnistvo je uzimalo islam da bi sacivalo imovinu i svoju djecu. Osmanlije su vrsile i silovanja. Pa su zene tu djecu unistavale da ne radaju djecu od pnih koji mad.ubijaju , kidaju glave i nabijaju na kolac. Kada sam jednom turetu prosle god. rekao sta su mu preci radili isao je za mnom 500 m prijeteci. Kaze ture cekaj da te slikam On dosao mene u moju zemlju da progoni. Okupirali nas turci , kurdi koji su gori od cecena
Drze hotele, prodavnice , njihovi rade i odnosr nas.novac. On9ga ko jje doveo ove teroriste treba uhapsoti