Захваљујући ДПС-у: Срби на стрелишту

Пише: Иван Милошевић

Посљедњих два мјесеца у Црној Гори обиљежили су константни тајни и јавни напади на Србе. Без сумње из свих њих стоји ДПС и њен лидер, а ко стоји иза њих може се претпоставити. Може се сумњати да се све то дешава због нове прерасподјеле свјетске моћи, заузимања идеолошких и осталих ставова против Русије како би се учврстила позиција НАТО сљедбеника на Балкану. Читав Балкан је у НАТО-у (на тај пут се спрема и Македонија) и једино се Срби још не уклапају у тај пројекат и не желе да га прихвате. Уз то и благонаклоно гледају на Русију, што је за Запад тренутно горућа политичка и неопростива јерес.

Ипак  та глобална дешавања не оправдавају ДПС да на Србе гледају као на глинене голубове и да их нуде као мете за гађање осталима у Црној Гори. Сву ту антисрпску кампању, наравно, покренуо је лидер ДПС-а предлогом закона о вјери и радикалним изјавама о обнови тобожње Црногорске православне цркве цркве. Након тога настала је трка међу онима који су то схватили као позив на вербални, за сада, линч Срба.

Тој трци придружили су, зачудо, и обични чланови ДПС-а, поут службеника амбасаде ЦГ у Туркој, глумца ЦНП-а, као и осталих чланова који нијесу штедјели Србе на друштвеним мрежама. Иако то некима изгледа безазлено и све то сврставају у „приватну преписку“ таласи мржње са тих адреса указују на трагичне посљедице дугогодишње владавине ДПС-а која је успјела да своје чланове, а богами и добар дио обичних бирача, задоји идеолошким антисрпским ставовима, које су постали њихова духовна аксиома и национална дефиниција. Томе се тешко супроставити, јер приватност јесте приватност, али у овом случају та приватност постаје службена лична карта чланова владајуће странке, коју они, као приватност, шире не само у јавним наступима, него и у приватној околини (породици). Шта ће чланови тих породица научити од старијих не треба посебно наглашавати!

Том антисрпском таласу придружили су се и Бошњаци, а посебно познати Муховић из Петњице који је затражио да 11. јул буде нерадни дан за његове припаднике како би се они поклонили срским жртвама у Сребреници. Вјеровали бисмо му да је то урадио из добронамјерних разлога да је напоменуо да тражи слободан дан и 28. јула, како би се у Велици подсјетио злочина својих сународника према Србима 1944. године.

Све то није могло да промакне ни Албанцима, који су ових дана обиљежили своју територију и јасно и гласно саопштили да на њој нема мјеста за српску цркву, а посебно за митрополита Амфилохија. Њихов национални савјет чак је СПЦ и митрополита Амфилохија означио као провокацију, па им не треба много да послије тога и све Србе прогласе провокацијом. И то на њиховој територији у тобож независној Црној Гори! Актуелна власт је стала на њихову страну, забранила службу у Улцињу и вјероватно испунила једно од датих обећања Албнцима за стопостотну подршку ДПС-а за пројекат њихове независне државе.

Због тога није претјерано рећи да су тренутно Срби у Црној Гори као на стрелишту. На њих се вербално пуца са свих страна и из лаке и тешке артиљерије, а њихова, па и најбаналнија одбрана, проглашава се србијанско-окупационим синдромом, кога треба у коријену сузбити и неутралисати. Уколико су некоме за то потребни докази нека отвори странице ДПС штампе, па ће ваљда и њима све бити јасно.

Како све то претурити преко главе није познато аутору овога текста. Претпоствљам да има много паметнијих Срба од мене у Црној Гори, који ваља да осмисле шта Срби треба да раде и како да се заштите од вулгарне антисрпске кампање, која овога љета достиже тачку усијања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: