Поклон од Руса: На Дан ослобођења Београда стиже драгоцјена страница Мирослављевог јеванђеља

Једина страница Мирослављевог јеванђеља која недостаје, како незванично сазнајемо, биће враћена у Србију 20. октобра, на Дан ослобођења Београда. Овај гест, који ће бити уприличен на дан када су црвеноармејци и партизани умарширали у нашу престоницу, још један је симбол нераскидивих веза руског и српског народа.

Најстарији сачувани ћирилички рукопис на старословенском језику и један од највриједнијих примјера рукописне грађе налази се у Народном музеју у Београду, а истргнути лист тренутно је у библиотеци у Санкт Петербургу. О враћању 166. странице међу своје корице договорили су се предсједници Александар Вучић и Владимир Путин током посљедње посјете руског предсједника. Ријеч је о страници коју је руски монах Порфирије Успенски исјекао и понио са собом током боравка на Хиландару, јер је био фасциниран изгледом тог рукописа.

– Радујемо се што ће после 173 године у туђини бити враћена 166. страница. С нестрпљењем ишчекујемо да комплетан драгоцјени рукопис буде под окриљем Народног музеја. Још нисмо обавијештени када ће то бити, али спремни смо и чекамо – рекла нам је Лидија Хам, задужена за односе с јавношћу у Народном музеју у Београду.

Изгубљени лист на ком је написано читање за празник Светог Јована Крститеља, само је једанпут био у Србији. Током прољећа 2015. био је изложен у Вуковом и Доситејевом музеју. О његовом повратку разговарано је још док је предсједник Србије био Томислав Николић, а планирано је било да наша земља врати Русији икону Богородице Владимирске из 17. вијека, која се налази у Народном музеју у Београду. У Србију, међутим, тада није стигао оргинални дио Јеванђеља, већ само његова вјерна копија, а ни икона Богородице Бладимирске није отпутовала у Русију.

Иначе, истргнута страница Мирослављевог јеванђеља има занимљиву историју, која је почела у зиму 1846, када за празник посвећен Светом Јовану, Порфирије Успенски одваја лист из Мирослављевог јеванђеља посвећен празновању овог свеца и односи га у Русију. У јавности се појављује под именом „петроградски лист“, а да је дио Мирослављевог јеванђеља открио је Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке на археолошкој изложби у Кијеву 1874. године, гдје га је и фотографисао. Новаковић је, иначе, читавом рукопису дао име Мирослављево јеванђеље, наводе Вечерње новости.

Бурна историја

Мирослављево јеванђеље уписано је у Унескову књигу памћења. Вриједан документ српске културне баштине, писан у 12. вијеку, преживио је бурна времена наше државе и народа – скриван је, преношен и тако сачуван. Пратио је кретање српске владе од Крушевца до Ниша, Краљева и Рашке, а потом је 1915. године стигао до Крфа, па Београда, Ужица. Једно време је било закопано у олтару манастира Рача и скривано од Њемаца. Од 1945. је у Народном музеју.

Рерих заузврат

У ЗНАК захвалности за враћање странице која недостаје најстаријем српском рукопису на ћирилици, Србија ће Русији поклонити седам слика чувеног Николаја Рериха. Слике су у Народни музеј у Београду доспјеле легалним путем и нису никада излагане. Рерих је значајан и као мислилац и филозоф, сматрали су га великим пустоловом, а у Русији има култни статус, попут Иље Рјепина. Сљедеће године у Москви би требало да буде отворен музеј који ће понијети име овог сликара.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: