Тесла: Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим

Љубазношћу Музеја Николе Тесле и стручњака који раде у њему, „Недељник“ је, како би једном засвагда ставио тачку на „наш“ или „ваш“, добио увид у документа у којима се Тесла изјашњава о томе ко је и одакле потиче, и шаље поруке „својој браћи“ расутој по Америци, али и на Балкану, искључиво као – Србин.

Поријекло Николе Тесле никада није било спорно, бар не онима који се цијели свој научни вијек баве животом и радом великог проналазача, чије се име појављује подједнако на београдском аеродрому, на чувеном аутомобилу Илона Маска, али и на најави наступа рок бенда из Сакрамента под тим именом или међу клинцима с нета који су, чак и прије мејнстрима, схватили коме треба да дугују захвалност за кликтање и струку.

Теслино поријекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Али, с времена на вријеме, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткријепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био подједнако поносан на „своје српско поријекло и хрватску домовину“, и да је у ствари све вријеме био искључиво Југословен или само – космополита.

Тако се на друштвеним мрежама на таласе, као недавно, поведе полемика да ли је он икада изричито говорио о свом поријеклу као српском, па је недавно као доказ у некој хрватско-српској или српско-хрватској полемици (опет) цитирано Теслино писмо Владку Мачеку у којем велики научник говори како је „подједнако поносан на своје српско поријекло и хрватску домовину“. Довољно да се (опет) усталасају националистички духови на мрежама.

Љубазношћу Музеја Николе Тесле и стручњака који раде у њему, Недељник је, како би једном засвагда ставио тачку на „наш“ или „ваш“, добио увид у документа у којима се Тесла изјашњава о томе ко је и одакле потиче, и шаље поруке „својој браћи“ расутој по Америци, али и на Балкану, искључиво као – Србин.

Посебно поменути телеграм који је послао из чувеног „Њујоркера“, 26. маја 1936. годне, у Загреб др Влатку Мачеку – Влатку, а не Владку, како га је насловио у депеши послатој „Wester Unionom“  – има свој контекст. Писмо тадашњем вођи опозиције, а касније творцу Бановине Хрватске, а онда и потпредсједнику у Влади Краљевине Југославије, било је прије свега љубазна захвалност за телеграм који је стигао у хотел „Њујоркер“ дан раније.

Цијело Теслино писмо одговора од 26. маја гласи: „Хвала на много цијењеној честитки и почасти, једнако се поносим мога србског рода и моје хрватске домовине, живјели сви Југославени“, у потпису: Никола Тесла.

Цијели контекст схвата се читањем првог писма, а не само Теслиног одговора. Дан раније, 25. маја 1936. године, др Мачек упутио је честитку Николи Тесли, насловљену на његов дом у хотелу „Њујоркер“. У том писму, на које је Тесла одговорио са „подједнако поносан на своје српско порекло и хрватску домовину“, др Мачек му пише:

„Великом сину народа србског а домовине Хрватске, вођи човјечанства у борби са природом честита у име хрватскога народа, др Влатко Мачек“, 25. маја 1936. године. Тесла је у одговору цитирао дио Мачековог телеграма. Свакако, он никада није крио да је космополита, чак ни кад је позивао на борбу Уједињених народа против нацизма. Али и тада је потенцирао своје поријекло.

У писму „својој браћи у Америци“, априла 1942. године, говорећи да ће се у тој години одлучити судбина свега свијета и да снаге зла окупљене око Хитлера морају бити уништене – а сам неће дочекати њихов пораз јер ће умријети у јануару следеће године – говори о борцима у Југославији и поручује им да „због тога, браћо и сестре, као најстарији Србин, Југославен, Американац наше крви у Сједињеним Државама…“ треба пружити подршку снагама које се боре против нацистичке пошасти и одазвати се позиву предсједника САД Френклина Рузвелта.

„Колику душевну снагу, чврсту одлуку, непрестрашеност и јунаштво имали су они наши још неразвијени дјечаци кад су, пред њемачким пушкама радосно клицали: ‘Ми смо српска дјеца. Пуцајте.’“

У истом писму „браћи“ Тесла истиче да се не смије распиривати мржња против „своје браће“. „Нераздружива је судбина Срба, Хрвата и Словенаца у Старој Постојбини, ма шта непријатељ покушао да ради“, испод чега је ставио свој потпис.

Чињеница да је Тесла рођен у Смиљану у Лици не говори много без историјског контекста: била је то гранична област Аустријског царства које је од 1867. прерасло у Аустроугарску монархију, а Смиљан је од 1918. био у саставу државе Југославије и тек од проглашења независности државе Хрватске 1991. постао њен дио.

За свог живота је Тесла био држављанин Аустрије, па од 1867. Аустроугарске, а од 1891. држављанин САД. У етничком и религиозном смислу био је православни Србин, а тако је и заведен по рођењу (погледати крштеницу) и по смрти (опело је држао српски прота у Њујорку).

Ипак, како никада није крио да је Србин, у неким ситуацијама тога доба било је посебно важно нагласити. Проучавајући доступну грађу, аутори Светислав Љ. Марковић и Братислав Стојиљковић, у дијелу Први новински чланци о Николи Тесли објављени на српском језику, помињу колико је за тадашњи српски народ било важно да пренесу вијести о „српском Едисону“ и његовом успјеху у свијету.

Први новински приказ објавио је новосадски Браник крајем 1889. године и први текст под називом „Српски Едисон“, на насловној страни, написао је Николадин Косановић, муж најмлађе Теслине сестре Марице Косановић.

„Уједно Ти шаљем по један број ‘Браника’ и ‘Српског гласа’ да видиш како су Те представили Српству и Словенству“, наводи се цитат из писма у делу Љ. Марковића. „Тако су Те од прилике приказали ваљда сви и српски и словенски листови, колико – сам и сам читао, и колико сам чуо. За наслов немој се љутити. У оригиналу било је речено ‘Србин проналазач у Америци’, али ‘Браник’ сам на своју руку промијенио наслов онако како видиш. Уредник ми је нарочитим писмом захвалио за чланак и молио ме и прихватио, да га о Теби и Твојим радовима извјештавам.“

У наставку писма Тесли, Косановић га „у име Српства и Словенства“ моли да му редовно шаље извјештаје о својим „умним радовима“. „Твој ће ум и одсад свијетлити само тамо у туђини – али за Твој род и народ поготову као искра у пепелу.“

А у самом чланку „Српски Едисон“, како се наводи у дјелу Први новински чланци о Николи Тесли објављени на српском језику, посебно се истиче у фусноти да чланак „описује рад једног Србина научењака, који ће име српско прославити у широком свету.“

„Тај јунак наш, то је Србин Никола Тесла…“, констатује се у чланку из 1889. године и сугерише да би неки стручњак могао да набави копије Теслиних патената, па да „потање прикаже српском и словенском свијету те многобројне изуме нашег српског Едисона“.

„… Можемо се са великом сигурношћу надати, да дух тога нашег Едисона, ако га бог поживи, у најближој будућности неће мировати, него ће на против све продуктивнији бивати, – и све то обилатије радити на корист човјечанству, а на дику и понос малом народу српском из кога је поникао.“

Наводећи шта су страни медији писали о њему, аутор каже да и по „журналима францескијем и италијанским пуно што шта о радовима овога новога Руђера Бошковића…“ има, али о томе би требало да јављају учени студенти, који би „кадри били схватити и разумјети оно што им брат Србин Личанин по Америци ствара“.

У његовој биографији је неизбјежно поменути да му је отац био „српско православни свештеник Милутин Тесла“, који је, како се наводи у чланку, „пре десет година умр’о у Госпићу као прото. Мати му је Ђука рођ. Мандића, удовица узорита међу попадијама српскијем. Жива је, дакле дочекала је славу свога сина. Узгред буди речено, вриједна ова старица, и ако не зна читати ни писати, знаде нпр. из народних пјесама, из ‘Горског вијенца’ и т.д. рецитирати читаве партије…“ Тесла је, према ријечима аутора, знао да рецитује Бајрона, Шекспира, Гетеа, али и Лазу Костића, Шилера, Змаја, Бранка, Његоша, Леопардија…

„И за то надајмо се, да ће нам поживјети још дуго и много на корист човјечанству а на дику не само уској Лици и маленом Српству, него и цијелом великом Словенству“, наводи се у чланку.

Интересантно је да је у задарском Српском гласу, гдје је објављен такође огроман чланак, посебно истакнуто Теслино српско поријекло, као и нескривена жеља „Хрвата да га присвоје и прогласе ‘даровитијем Хрватом’“, а све у контексту времена и важности, јер како објашњавају аутори, његови земљаци су тих „година живели под великим притиском дјела хрватског становништва, чија је нетрпељивост према Србима подстрекивана из неких центара у Аустроугарској“.

Наводи се да у далеком свијету живи „млади Србин, који је, додуше својијем земљацима слабо познат, а чији је рад био пред нама Србима са свијем непознат…“

Непознати аутор текста жестоко се обрушио на тврдње да је Тесла хрватског поријекла и бијесно набраја да је „нашој браћи Хрватима све мало.

Српске народне пјесме немилице нам отимљу, те се Матица Хрватска спрема, да их изда под својијем именом; српски књижевни језик крсте хрватскијем; па чак ни поједини Срби, као што је Тесла, не могу се отети грабљивијем канџама.

Овдашњи ‘Народни Лист’, говорећи о Тесли, називље га ‘даровитијем Хрватом’, Теслу, Србина по крви, језику, чуству“, а онда острашћено наводи да је „Шовинизам браће Хрвата прешао у безобразлук!“ (Љ. Марковић и др. Први новински чланци о Николи Тесли објављени на српском језику).

Тесла је повремено Косановићу слао стручне часописе, како би их упознао са својим изумима, а овај му је одговарао и извјештавао га да су многи писали о њему.

Он у марту 1890. пише Тесли, након што је добио један такав часопис, да га „Српство и Словенство зна и досад, али ако Бог да, сад ће још више“.

Књиге су Тесли слали и сестра Марица и зет Николадин Косановић, а у једном од писама, он говори Тесли да му шаље књижице у два пакета, „осим оних, које су Теби познатије него мени, као Горц.Вијенац, Ченгиј Ага… неки комад Веселиновића (сеоског учитеља Србијанског) и Лазаревића…“

,,Моја титула виша је од краљевске, ја сам – Србин“

Сам Тесла је, према ријечима стручњака, 1919. године, у часопису Моји проналасци објавио серију аутобиографских прича, гдје помиње анегдоту из Париза и тренутак када на питање рецепционара хотела у којем је одсео „која је његова титула“, каже да је „она највећа могућа“. „Виша од краљевске, ја сам Србин.“

Приликом једине посјете Београду 1892. године, као већ свјетски признат научник, имао је посебну поруку за српски народ:

„Своју радост, коју ја овога тренутка осјећам, ја не умијем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више… Дешава се, господо, да човек, удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се ја занимам, по каткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да и неће и не може икад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтар српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско, и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човјечанство, да се припише моме имену, то та почаст више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао.“

Даље је Тесла окупљенима говорио о „исконској борби наших предака на Косову“, и захвалио им следећим ријечима:

„Браћо и другови! Хвала вам на толикој пажњи и одликовању. У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету.

Прочитајте још:

Чедомир „академик“ Драшковић: Његош није волио Србе и Србију, само Турке и Турску

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: