Андрић: Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим
Иво Андрић
И тако, прихвативши прећутно услове живота које вам ваш непријатељ поставља, живите како он хоће; управо, и не живите него стрпљиво чекате, све док се сав ваш живот, заједно са свим оним што сте очекивали, не претвори у стрпљење и бескрајно чекање, што значи да сте прихватили рајински начин живота, а то је исто што и пут добровољне пропасти за себе и своје потомство.
Да не би морали да вас сами убијају, заразили су вас тим чекањем које вас одржава у животу и полагано убија. Увенућете и нестати као што су увенули и нестали толики преци и народи у Османском Царству, прије вас на исти или сличан начин.
Нису ни примјетили да су са пута истинског живота неосјетно пребачени на мртви колосјек чекања без краја и циља. Не осјећају то своје чекање као терет ни као понижење, јер су се и сами претворили у чекање.
Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувијек, и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се, са много среће и вјештине, из затвора може побјећи и окова се може човјек ослободити, али те обмане никад ни довијека.
Све што јесте и што знате, умијете и можете, стављено је у службу тога чекања без краја и без икаквог изгледа на остварење. Једнима вијек прође у мучном и узалудном чекању, а други добију и без најмањег чекања све што желе и чему се надају.
Иво Андрић
Прочитајте још:
Од трагикомичне алузије на распадање свијета ван људске контроле до придјева ,,кафкијански“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Može li da udari jako i na „prvu“ onaj koji ne zna da čeka…
A „čeka“ je izazov, svi „nestrpljivi“, brzo dodju pod čeku.
Tragovi im smrde.
Onaj koji čeka, ne znači da je nepokretan…