Чувени предратни београдски вокал: Милан Бата Тимотић, глас из ,,Маратонци трче почасни круг“

Да ли сте знали ко је пјевач са биоскопског приказивања тон филма ,,Маратонци трче почасни круг“? У питању је чувени београдски предратни певач Милан Бата Тимотић, један од најпопуларнијих пјевача Краљевине Југославије.

Приказивањем пјесме Милана Бате Тимотића, драмски писац Душан Ковачевић и редитељ Слободан Шијан су кроз своје култно филмско остварење ”Маратонци трче почасни круг” из 1982. године жељели да у вријеме кулминације титоизма одшкрину врата неког другог свијета који је постојао прије комуниста, а о коме нове генерације нису готово ништа знале, нити се у јавности о том времену било шта афирмативно говорило.

Тако су ова два велика филмска ствараоца, кроз своју успјешну пародију једног система с краја 1970их година, у коме се чека да неприкосновени вођа погребног предузећа ”Дуго коначиште” Пантелија већ једном умре, успјели да прикажу и обрисе највеће сахране у историји српског народа краља Александра у цркви Св. Ђорђа на Опленцу, као и снимке једног црно-бијелог тон филма снимљеног пред сам почетак Другог свјетског рата у Београду ”Прича једног дана”.  У њему се појављује један велики српски пјевач о коме ни данас готово ништа не знамо. Уз ову документаристику се у Ковачевићевом и Шијановом ремек-дјелу појављују и неки варошки Срби предузетници са цилиндрима, грамофонима и аутомобилима који воде рачуна о неким стварима на које се у време настанка ”Маратонаца” није обраћала никаква пажња.

Велики српски пјевач Милан Бата Тимотић рођен је у Мачви, у мјесту Баново Поље код Шапца 1908. године. Био је оперски пјевач, пјевач популарне шлагер музике и пјевач народне музике. Међутим, као и већина знаменитих личности тог времена, био је врло образован човјек. Након завршена четири разреда гимназије у Шапцу, сели се у Београд у коме матурира и гдје завршава права на Београдском универзитету. Радио је као општински и судски приправник, а касније и као адвокат.

У Београду је упоредо са редовним школовањем завршавао и музичко школовање, а након тога је започео и успјешну музичку каријеру. Био је стални члан Београдске краљевске опере, а као изузетног интерпретатора изворне народне пјесме, музичка управа тадашњег Радија Београд га је често позивала да гостује у емисијама. Прве грамофонске плоче снимио је за издавачку марку ”Одеон” из Београда 1927. године када постаје један од најпопуларнијих пјевача Краљевине Југославије. Због сличности стила интерпретације, али и каријере са највећим српским пјевачем изворних народних пјесама свих времена Мијатом Мијатовићем, добио је надимак „Нови Мијат“ на који је био изузетно поносан.

У времену до Другог свјетског рата живио је и радио у Београду, а као члан Београдске краљевске опере често је гостовао и у бечкој опери. У слободно вријеме волио је да оде у родни Шабац гдје се дружио се старим пријатељима.

Данас га већина нас памти из овог црно-бијелог тон филма ”Прича једног дана” снимљеног у продукцији Артистик филма из 1940. године у Београду. Овај диван кратки филм, режирао је београдски Јеврејин Макс Калмић, кога су Њемци стрељали одмах по окупацији Београда. У овом деветоминутном филму приказан је живот краљевског Београда у једном дану, Београда једног другог система и једне друге грађанске класе.

Милан Тимотић се оженио Миленом Вуковић, међутим нису имали дјеце па се пред рат развео. Други свјетски рат дочекује као мобилисани резервни официр у Бијељини, а током Априлског рата је ратовао још и у околини Ваљева и Ужица. По организовању наставка борбе против окупатора, Тимотић се као четник ставља на располагање начелнику главног штаба и министру војном Краљевине Југославије генералу Драгољубу Михаиловићу. Највећи дио рата проводи по задатку у окупираном Београду као Дражин илегалац под командом потпуковника Жарка Тодоровића Валтера, команданта Београда.

1959. године у Америци Милан Бата Тимотић упознаје врло атрактивну и 25 година млађу америчку пијанисткињу Џоан Корнел. Вјенчавају су се двије године касније у Чикагу, а заједно са Џоан приређивао је бројне концерте широм Америке упоредо снимајући и за продукцију грамофонских плоча ”Балкан“ махом српске изворне и четничке песме, али и оперске арије.

Због здравствених проблема са срцем Милан и Џоан су зимске мјесеце проводили у Калифорнији, а љета у Чикагу и Њујорку. Милан Бата Тимотић умире у Чикагу 13. новембра 1988. од последица срчане болести и сахрањен је на српском гробљу покрај Манастира Светог Саве у Либертивилу, Илиноис.

Извор: Историја Срба

Прочитајте још:

О изузетној земљи Србиновој: Ђура Јакшић – Отаџбина (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: