ИН4С

ИН4С портал

Срби са Космета мучени, стријељани па бацани у контејнер који су допремили Финци

1 min read
У тој "масовној гробници" пронађена су тијела и двојице браће Светозара и Витомира Ристића из Косовске Каменице, које су припадници КФОР-а у пратњи албанског преводиоца чије је презиме Рамабаја одвели из куће 23. јула 1999. године у Гњилане и који су, како су утврдили патолози, убијени "разбијањем главе" тупим предметима.
Masovna grobnica, Podgrađe

Масовна гробница, Подграђе, фото: Срна

Један број Срба киднапованих на подручју Косовског Поморавља стријељан је послије мучења и њихови посмртни остаци су одбачени у селу Подграђе у општини Гњилане, а потом августа 1999. године у масовну гробницу звану „контејнер у кругу болнице у Гњилану“, наведено је у извјештају Комисије за нестала и киднапована лица Владе Србије.

Подграђе се налази непосредно уз границу са Сјеверном Македонијом и у њему се у предратном периоду налазило упориште припадника терористичке ОВК. Служило је као прихватни центар новорегрутованим припадницима терористичке ОВК који су са територије Македоније несметано прелазили границу СР Југославије.

У извјештају Комисије за нестала и киднапована лица Владе Србије наводи се да је 24. јула 1999. године ОЕБС-ов тим из Канцеларије у Гњилану, који су чинили Брајан Џап и Клаудија Милер, у Подграђу пронашао масовну гробницу са 11 тијела, пише Срна.

Они су у пратњи двојице Албанаца преводиоца циљано дошли у Подграђе јер су имали дојаву да се на тој локацији налазе тијела убијених Албанаца из села Ловце – наведено је у извјештају.

Информацију да „посјете“ локацију добили су од замјеника предсједника Демократског савеза Косова за регион Гњилане и капетана КФОР-а чије је презиме Тол.

Представници ОЕБС-а су извршили идентификацију локације, фотографисали је и направили видео-запис увјерени да је ријеч о Албанцима – пише у извјештају.

Увидјевши, након провјере и разговора са мјештанима села Ловце, да посмртни остаци нађени у Подграђу не припадају Албанцима јер су неколико дана раније већ били сахрањени на мјесном гробљу у Ловцу, актери ове акције прикривања албанских злочина покушали су да прикажу да су на локацији у Подграђу одбачена тијела „убијених“ Албанаца из села Влаштица, преноси Срна.

Посмртни остаци 11 лица ексхумирани су од 7. до 10. августа 1999. године и пребачени у круг болнице у Гњилану, гдје су више дана „трулили“ у контејнеру за болничко смеће, што је посљедица сазнања да није ријеч о убијеним Албанцима, већ Србима.

Током обдукције, у џеповима раскомадане гардеробе пронађена су лични документи страдалника на основу којих су „албански патолози“, а у присуству представника ОЕБС-а и КФОР-а утврдили да тијела припадају Србима – констатује се у извјештају и наводи да је непобитно утврђено да су сви убијени били подвргнути мучењима и да су послије „иживљавања“ стријељани из непосредне близине.

То је, наведено је у извјештају, утврђено идентификацијом која је касније потврђена ДНК анализом.

Класичном методом идентификовано је шест тијела одмах након проналаска, а петоро неидентификованих је сахрањено на православном гробљу у Приштини да би неколико година касније ДНК методом био утврђен идентитет и петоро преосталих убијених Срба нађених у гробници у Подграђу чији су посмртни остаци такође предати породицама.

Из доступне документације, која је прослијеђена Хашком трибуналу и Тужилаштву новоформираног Специјалног суда, пред којим ће се судити припадницима терористичке ОВК за злочине почињене над Србима, наводи се да су припадници америчког КФОР-а били упознати о „одбацивању тијела страдалих Срба у контејнер у кругу болнице у Гњилану“ и да су на непосредан начин директно одговорни за убиство најмање двоје Срба чија су тијела нађена у „болничком контејнеру или око њега“.

Припадници финског КФОР-а су, према „нечијем“ налогу, допремили контејнер у круг гњиланске болнице, која је у том периоду била под директним надзором америчког КФОР-а из оближње базе Бондстил.

У контејнеру је пронађено седам кеса са осам тијела, наводе из Срне, а поред контејнера још шест тијела лица која су, како је утврђено обдукцијом, убијена из аутоматског оружја.

У тој „масовној гробници“ пронађена су тијела и двојице браће Светозара и Витомира Ристића из Косовске Каменице, које су припадници КФОР-а у пратњи албанског преводиоца чије је презиме Рамабаја одвели из куће 23. јула 1999. године у Гњилане и који су, како су утврдили патолози, убијени „разбијањем главе“ тупим предметима.

„Контејнер – масовну гробницу“ су, са циљем затирања трагова злочина, албански екстремисти покушали да спале.

Извјештај о браћи Ристић, као и страдању остале дванаесторице Срба потписао је бригадни генерал КФОР-а Грег Петерсон, који је тиме јасно потврдио сумње породица страдалих да је та НАТО мисија знала за злочине, као и да су албански терористи, уз знање међународних мировних снага, покушали да затру трагове, оцјењују из Комисије Владе Србије.

Злочин звани „Контејнер – гњиланска болница“, наводе из Комисије, само је један у низу који свједочи о ћутању припадника КФОР-а и других међународних институција на Косову и Метохији

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Срби са Космета мучени, стријељани па бацани у контејнер који су допремили Финци

  1. Српска и југословенска историографија баштини више историографских,
    публицистичких и мемоарских радова у којима се говори о злочинима извршеним
    у току Другог светског рата на подручју Косова и Метохије, али је мало оних који
    настоје да на целовит начин осветле бројне облике путем којих се он исказивао у
    тој сложеној историјској, националној и верској средини.
    Тема злочина геноцида извршених над српским народом у Другом светском
    рату дуго година представљала је табу и била “бела мрља” југословенске и српске
    историографије. ЖИВЕЋИ У НЕЗНАЊУ И НЕ ПРЕСУЂУЈУЋИ ЗЛОЧИН. ДОЖИВЕСМО НОВИ ЈОШ ГОРИ И СУРОВИЈИ.

  2. Da iskoristim priliku da zahvalim Fincima za kontejner, a amerima neću, već sam im se zahvalio dvojici!
    Pamtiće me za cijeli život, srpsko ono gostoprimstvo.
    … Pih, kakva je gada posvud, na svijet cijeli!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy