Добрица Ерић: Киша у Србији
1 min read
Илустрација
Киша у Србији
У Србији пада киша, даноноћно, непрестано
у Србији труне жито, поврће и воће рано.
На грудима мајке Земље Србија је жива рана
по њој пада слана киша, по њој пада роса слана
Што нам спира сјај из ока, срму речи, боју лица,
румен ружа, злато класја, плави мирис љубичица.
У Србији пада киша, набујале све речице –
то су сузе рушних мајки, и очева, и дечице.
Многе су се птичурине на Србију обрушиле,
белосветски гавранови, лешинари, орлушине
Прижељкују да Србија сустане и очи склопи
да разнесу њене кости по Азији и Европи
И да баце на трпезу пред свог слепог црног краља
Срце земље Србијице, Срце целог Православља
Срце Бога и човека, архангела и детета
што светлуца ко кандило у безданој тами света.
У Србији пада киша, поцрнела бела рада
У Србији труне радост, труне понос, труне нада.
Ал то није она киша што капље с небеског свода
то је киша из очију, то су сузе српског рода
Што тоне у живо блато неслоге и немаштине
јер га хоће да расрбе, раскуће и разбаштине.
Кад се једном разоблачи и кад опет сунце гране
најплоднија српска поља биће баре и солане.
Место ражи и пшенице, место шљива и јабука,
место грожђа и кромпира и црног и белог лука
Место меда од багрема, од липе и пољског цвета
биће соли од наших суза за душмане широм света:
Да посоле и пресоле свој хлеб, воду, вино, храну
да сањају слана брда и долине где изгрева
Слано сунце што сад греје српски народ на Балкану
који плаче само зато што много воли да пева!
Добрица Ерић
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
