ИН4С

ИН4С портал

Закулисне игре Црне Горе и Свете Столице: Римокатолицима гарантована имовина 2012

1 min read
Текст тог уговора није претјерано одударао од садржаја сличних уговора које Света столица потписује са другим земљама. Међутим, оригинални текст уговора, потписан те 2011, претрпио је измјене на прилично необичан начин - путем размјене дипломатских нота скоро годину касније, тачније у марту 2012.

Лукшић са Паопом 2011. фото: Вијести

Темељни уговор између Црне Горе и Свете столице, акт којим се регулишу односи између Римокатичке цркве и Црне Горе, потписао је Игор Лукшић, предсједник Владе у том мандату, 24. јуна 2011.

Текст тог уговора није претјерано одударао од сличних уговора које је Света столица потписала са другим земљама. Међутим, оригинални текст уговора, потписан те 2011, претрпио је измјене на прилично необичан начин – путем размјене дипломатских нота скоро годину касније, тачније у марту 2012.

Те промјене су се, гле чуда, највише тицале управо најнеуралгичније тачке актуелне друштвене збиље – питања имовине вјерских заједница. Наиме, у оригиналном тексту Темељног уговора који су потписали Света Столица и Влада Црне Горе,  члан 11 је имао само два става:

1. Црквена правна лица имају право куповати, посједовати, користити или отуђивати покретна и непокретна добра, те стицати и отуђивати имовинска права, према одредбама канонскога права и законодавства Црне Горе.

2. Правна лица из става 1 имају право оснивати фондације. Њихове дјелатности, које се тичу грађ̄анских аспеката, регулисане су у складу са одредбама законодавства Црне Горе.

Кажу, како у животу, тако и у политици – ђаво лежи у детаљима. Незгодно ке што се ”нечастиви” помиње управо у контексту уговора Црне Горе са Римокатолицима, али су ”детаљи” вербалних нота оно што посебно истиче суштину најављеног Закон о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница, а заправо Закона о отимачини имовине СПЦ.

Поменути ”детаљ” је тај што је путем вербалне ноте, која је размијењена између Министарства иностраних послова Црне Горе и Свете Столице у марту 2012, додат и став 3 члана 11 Темељног уговора.

Став 3 члана 11 Темељног уговора

3. Права на непокретна добра из става 1 овог члана биће уписана или регистрована на име црквених правних лица у Црној Гори. Изградња или реконструкција вјерских објеката биће у складу са законодавством Црне Горе. Добра која представљају културну баштину Црне Горе не могу се отуђити или изнијети из државе без сагласности Владе Црне Горе.

Дакле, овим је зајамчено право на имовину Римокатичкој цркви у Црној Гори мимо било каквог посебног закона који би се, између осталог, тицао и питања имовине вјерских заједница. Тиме су директно и врло грубо остале вјерске заједнице стављене у неравноправан положај.

Заправо, ту је посебно дискриминисана Српска православна црква у Црној Гори, јер су остале традиционалне вјерске заједнице, Исламска и Јеврејска заједница, потписале појединачне уговоре о односима са Црном Гором.

Чињеница је да ти уговори немају исту правну снагу као уговор потписан са Римокатолицима, али у великој мјери уређују суштину односа државе и тих вјерских заједница.

Оно што је посебно занимљиво, а на шта немамо одговор, јесте – због чега су Црна Гора и Света Столица накнадно, након оригиналног постписивања Темељног уговора 2011, вербалним нотама уврстиле питање имовине Римокатиличке цркве у Црној Гори. 

Свакако, дјелимичан одговор на питање зашто је вербалним нотама у марту 2012. дефинисан кључни став о имовини Римокатоличке цркве је и у томе што је већ у мају 2012. услиједила ратификација, односно Закон о потврђивању Темељног уговора у Скупштини Црне Горе.

Мешутим, занимљиво је да претраживањем на интренету по кључним ријечима као што су ”темељни уговор”, ”Црна Гора”, ”Света Столица”, по правилу добијамо само Темељни уговор у облику у ком је потписан 2011. године. То је, на примјер, случај са сајтовима Которске бискупије, Предсједника Црне Горе. Пуну верзију, са ставом 3 члана 11 имамо на сајту Свете Столице, али до њега је малтене немогуће доћи уобичајеном претрагом.

Дакле, кад је у питању имовина вјерских заједница, најављени Закон о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница нема никакав утицај на Римокатолике, што их апсолутно поставља у привилегован положај у односу на друге вјерске заједнице. То је свакако и основа за одређене правне радње како би се ова срачуната дискриминација, нарочито Српске православне цркве у Црној Гори, елиминисала. Међутим, на основу небројених примјера знамo да право одавно не станује у Црној Гори, тако да су таква надања скоро излишна.

Бојић: Темељни уговор има супремацију над домаћим законодавством – нови Закон таргетрира само имовину СПЦ

У претходном контексту, угледни подгорички адвокат Владан С. Бојић који нам је и први указао за претходно дате чињенице, а који се већ неко вријеме темељно бави овом проблематиком, апострофира сљедеће:

Владан С. Бојић

„Света столица има супергарантије које надмашују, не само овај закон који је горућа тема у Црној Гори од Нацрта 2015. а нарочито данас, јер је задобио виши правни квалитет у форми Предлога Владе – него и у односу на све законске прописе Црне Горе.

Ради лаичке јавности треба дословно навести ову норму Устава члана 9: „Потврђени и објављени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права саставни су дио унутрашњег правног поретка, имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују када односе уређују друкчије од унутрашњег законодавства.“

Зато се мора акцентовати став 3 члана 11 Темљног уговора са Светом столицом, јер садржи круцијалну норму, тј. енорман капитал Светестолице. Наиме, Устав Црне Горе у ставу 2 члана 14 садржи имперацију „равноправности вјерских заједница“. А члан 8 Устава забрањује дискриминацију по било ком основу, а овдје вјерском.

Сад је кристално јасна потпуна римокатоличка равнодушност, али и равнодушност Исламске и Јеврејске вјерске заједнице, јер је и њима Влада тврдо зајемчила имовину/право својине над свим постојећим вјерским објектима али и реституција у добу комунизма одузете имовине – чега у актуелном закону уопште НЕМА.

Дакле, ове три вјерске заједнице добиле су и државно јемство власништва на постојећем и то над свим вјерским објектима и преко тога, обавезу државе на реституцију путем “мјешовитих комисија” Владе ЦГ и сваке од тих вјерских заједница.

Отуда што и имовина ових других двију вјерских заједница има снажну безбједност, по уговорима, јер им је гарант Влада Црне Горе, па их се зато разложно (ових вјерских заједница) не тиче данас жустра расправа око Предлога Закона о слободи вјероисповјести (…)“.

А, супрематија, тј. превласт над правним поретком ЦГ, узакоњеног Темељним уговором, далеко је изнад правне сигурности свих, али драстично уперена наспрам имовине СПЦ у ЦГ, јер је она на танком леду и литици најбруталнијег плана „подвојеног таргетирања“ имовине СПЦ  кроз опасан пројекат „заобилажења“ имовине СПЦ, којим одише нечим што се карактерише и канонском и световном нормативистиком  циљању имовине СПЦ и квазинационализације, тј. специјалног, правно суманутог изума „прекњижбе“, закључио је Бојић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

26 thoughts on “Закулисне игре Црне Горе и Свете Столице: Римокатолицима гарантована имовина 2012

  1. Тврдње г-дина Бојића о манипулацији владе ЦГ са „Zakonom o potvrđivanju temeljnog ugovora između Crne Gore i Svete stolice“ и накнадним уношењем у закон наведених ставова чланова закона су ме заинтересовале, па сам пронашао наведени Закон у Сл.листу ЦГ-Међународни уговори број: 07/12 од 8.6.2012 год, и на моје запрепашћење, установио да ниједна одредба из „вербалних нота“, на које се позива г-дин Бојић, НИЈЕ УНИЈЕТА У НАВЕДЕНИ ЗАКОН. Другим ријечима, такве одредбе у усвојеном Закону о потврђивању темељног уговора између ЦГ и Ватикана НЕ ПОСТОЈЕ.
    Доиста сам запањен, јер ако је ово тачно, ако су ове изјаве г-дина Бојића НЕИСТИНИТЕ, ово је доиста велика бламажа за њега. Посебно је чудно што г-дин Бојић не наводи где је „пронашао“ наведену „вербалну ноту“ Н.233/12/РС. Изношење оваквих неистинитих навода компромитује борбу МЦП и њених вјерника за очување Основних људских права православних верника у ЦГ.
    Г-дин БОЈИЋ ДОИСТА МОРА ОБЈАСНИТИ О ЧЕМУ СЕ ОВДЈЕ РАДИ

  2. … Zanemari, ne nerviraj se, on je ili bolestan, ili je plaćen da ovo radi!
    Ustvari, kada bolje razmislim, i jedno i drugo.
    Jer, da nije bolestan ovo ne bi radio ni za sve pare svijeta!
    Ja, sve i kada bih htio da nešto slično radim, ne bih smio!

  3. Kako ovdje nema hvslospjeva ovom advokatu? Izgleda da je shvatio da je to glupost.
    Analiza mu je bespredmetno. Država ima imovinski spor sa Spc, a ne sa katoličkom crkvom. Zar moram imati sa svim crkvama? Crna Gora je bila pravoslavna država što reče Amfilohije.Odatle taj spor.

  4. РАСКРИНКАЈТЕ ИХ ДО ДНА!
    ТЕМЕЉНО ПО “темељитима секуле, мила и броза”!

  5. … Ovde riječi prestaju da zbore!
    Nema njih koje mogu da izraze moralnu bjehu, dno dna, ove neonske, nikad viđene vlasti i režima montenegrijskog!???
    … Turci su bili bolji!!!
    I komunisti! … Čak i oni, iako to zvuči nemoguće!

  6. „Прекњижавање“ имовине је пракса у цг од 1945 год, где су „јавним излагањем катастарских операта“, комисије вршиле „прекњижавање“ приватне имовине на државну без иједног документа или доказа, на основу изјаве „опуномоћеника села“. Људи често нису знали деценијама да су њихове парцеле, које су вјековима у својини њихове породице, преко ноћи, тајно, уписане као државне. Посебна је прича што су уписи били са мноштво грешака у именима власника. И дан данас, многи имају проблем да у вишегодишњим судским поступцима докажу својину, јер су раније архиве катастра добрим дијелом „волшебно уништене“.
    Негде од 1990 до 2000 год почиње обрнути процес, када државна имовина „преко ноћи“ постаје својина породица „функционера и активиста“ дпс-а. Тада вредна државна имовина попут Завале у Будви, преко ноћи постаје имовина разних маровића и њима сличних.
    Тада су исправљени неки бесмислени уписи имена и власништва цркава, али не сви. Све је зависило од састава „комисија за излагање“, али и ангажованости помјесних пароха.
    Данас имамо апсурдну ситуацију да је у катастру непокретности православна црква на гробљу Чепурци уписана као својина ЈП Погребне услуге (вјеровали или не) ЛН-7243 ко-ПГ-3. Или у тиватском насељу Цацово црква на гробљу уписана као власништво ЦГ (ЛН-52 ко Д.Ластва-Тиват).
    Или, највећи апсурд, да је Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, у ЛН-458 коПГ-1 уписан као КОРИШЋЕЊЕ Митрополије, док је парцела на којој је Храм уписан, као ВЛАСНИШТВО Митрополије.
    Постојећи катастар је пун таквих хаотичних, нетачних уписа, да је неопходна израда новог катастра, или детаљна ревизија постојећег, али то сигурно неће дозволити актуелна клептократска власт, јер би многи „угледни“ власници велелепних некретнина и највреднијих парцела, морали доказати како су постали власници. Зато се и покушало овим „lex specialis-ом“, т.зв.Законом о „слободи“ вјероисповести, „опувати“ црквена имовина, а да се не дира поријекло остале имовине.
    Мислим да ће атаци актуелене власти према имовини МЦП-СПЦ „скалати“, али би грешка била МЦП да се умири и да не инсистира да се исправе многобројне грешке титулара власника православних цркава у катастру непокретности. Јер је доиста бесмислено да је црква у Г.Кокотима-Подгорица уписана као VAKOVSKI POSED CRKVA SVETI NIKOLA. (ЛН-133 ко_Лијешње ПГ), док је црква у Д.Кокотима уписана као својина МЦП.(ЛН_83 ко_Д.Кокоти).

  7. У претходном контексту, угледни подгорички адвокат Владан С. Бојић који нам је и први указао за претходно дате чињенице, а који се већ неко вријеме темељно бави овом проблематиком..
    Svaka cast advokate!

  8. РКЦ се нема шта звати црквом, типична политичка отг. за закулисним политичким играма, тровањем, поткупивањем… тако су и у доба Вицка Змајевића митили турске власти да православне покатоличавају,конкретно Шестане али и остале… То је сам Вицко писао Ватикану да је тако и да му невоље задаје србски бискуп на Цетињу Данило Петровић. Сада Ватикану Амфилохје задаје невоље, али и домаћи издајници Амфилохију,јер су Јуде од папе поткупљене.

  9. Процес унијаћења и “папизма” је задати пројекат Милове екипе и духовног инжењеринга преображења традиционалне Црне Горе у франкенштајнски Монтенегро.

  10. Црногорском сраму никад краја.
    То је једна, мала, на рачун страних интереса, самопрозвана популација, која нема свој језик, културу, ни вјеру.
    Увијек ће имати неког газду, који ће их потхрањивати лажном самобитношћу и прехрањивати лошом храном и држати у ланцу за мале паре.

  11. Бечић и његове патриоте баш су се ангжовали око положаја наше Митрополије.Од посла и сјекиранције немају кад ни заспати .Свака част.

  12. Pa Lukšić je Hrvat
    Potpisao sa svojim duhovnim ocem
    Briga njega za Crnu Goru i pravoslavlje
    Da je do njega “ zaljev svetaca“ bi davno bio njihov

      1. Ma to gazda radi, a ovo su pioni! Tako glavni feudalac radi. Sve drugo su potrckala, kao sto je i on na povocu i potrckalo Amera!

  13. Kada se ova vlast smijeni i kada se objelodani njen krimogeni karakter moći će se iz temelja promijeniti zakoni i svi propisi pa čak i ustav. Sto se tiče imovine treba razlikovati imovinu koja je stečena poslije donošenja odredjenih pravnih normi pa i poslije potpisivanja nekakvih sporazuma. U sorije vrijeme se neće usvojiti predmetni zakoni a kada se promijeni ova vlast normalno da se neće dešavati satanizacija svega srpskog (crkve,naroda,istorije,kulture i t d). Od srbomrznje i sntipravoslavlja se ne može održavati jedna država kao sto je sada slučaj.

  14. Од које се државе на Балкану данас сваки Србин са три чисте највише стиди,која је држава пробила морално дно и ваља се у каљузи људског посрнућа, немоћи и биједе, неспособна да се отме изопачењу у историјску наказу и супротност свему што је била,а више није.

    Једино још казна може да добачи до ње .

    Даевјечна !

  15. Isto kao Nacisti za dobar Hitlera,to se mora reci javno i u EU,naravnoda se „bratske “ zajednicde Rimokatolicka i muslimanska“ nece pobuniti protiv zakona koji je nacisticki,nece ni Beograd oficijelni,ne ostje nam nsita drugo nego mi da branimao,pa neka krenu.
    ZA DOM SPREMNI:

    U pismu upućenom Milanu Budaku, ministru bogoštovlja, datiranom 29. svibnja 1941. – dakle odmah po uspostavi NDH – poglavnik Ante Pavelić piše nešto što odudara od uvriježenih gledišta službene historiografije.

    Između ostalog u svom kratkom i jezgrovitom pismu Pavelić piše: „…molim te da Ti na svoj način pomogneš kako bi Židovska Bogoštovna općina u Zagrebu mogla nesmetano bez ukidanja djelovati…“ i dalje već pri kraju pisma: „…Nadalje, molim Te uredi da se ne diraju oni židovski sviećnjaci na vrhu ugaone zgrade na Trgu Barthoua“.
    Paljenje sinagoga:

    da li je Papap protestvovao.
    Rusenje crkve na Pardusu:

    Srusena crkva na Visu:

    Na stotine Hrvata sa Visa su dobrovoljno menjali veru u PRAVOSLAVNU, a onda su došli komunisti, SRUŠILI CRKVU i posadili palme
    https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/na-stotine-hrvata-sa-visa-su-dobrovoljno-menjali-veru-u-pravoslavnu/41rehtg
    Crna Gora je „demokratska drzava“?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net