Не постоји ниједан документ који доказује невиност: Степинац одговоран за усташке злочине
1 min read
Алојзије Степинац
Сви до сада познати документи потврђују да је кардинал Алојзије Степинац, довољно знао о злочинима НДХ и на посредан начин у томе учествовао. То је у интервјуу за данашње „Вечерње новости“ изјавио бивши амбасадор Србије у Ватикану и члан Мјешовите православно-католичке комисије која је расправљала о улози некадашњег загребачког надбискупа, прије, у вријеме и после Другог свјетског рата Дарко Танасковић.
Он је истакао да то потврђује и недавно откривени њемачки досије у Архиву Војводине, објављен у том београдском листу, док се, насупрот томе, до сада није појавио ниједан документ о невиности Степинца и што је све заједно довољно, како је истакао, „за закључак да је он проблематичан као потенцијални светац било које хришћанске цркве“.
Танасковић, који је био и амбасадор Србије у Унеску, рекао је и да је тешко очекивати да би нови захтјев на јесен приштинских власти за улазак Косова* у ту агенцију УН могао да добије двотрећинску већину.
Он је истакао да се у последње двије године ситуација на међународном плану промјенила, утолико прије што на Косову* следе избори, а и „укупним понашањем Приштина сигурно није ојачала свој кредибилитет у међународној заједници“.
Указао је и на проблем посезања приштинских власти за српском и православном културном баштином, указујући на проблем идентитета косовских Албанаца.
„Културни идентитет самопрокламоване државе не би могао да почива ни на чему другом осим на претежно културном наслеђу Срба и дјелимично на османском. Они настоје да разним фалсификатима, непосредним запосједањем, побијањем заставе као симболичког знака припадности, као у случају Новог Брда, покажу како је већина тог наслеђа изворно албанска, при чему, наравно, фалсификују историју„, закључио је Танасковић, преноси б92.
Прочитајте још:
https://in4s.net/list-crnogorac-1982-oluje-i-nepogode-cvrste-duh-oslobodjenja-i-ujedinjenja-srpstva/
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Alojzije Stepinac ostavio je pet svezaka dnevnika, svaka stranica toga dnevnika je fotografisana i umnožena u deset primeraka, jedna kopija je stigla u Savezni, a jedna u Republički MUP. Naslednik tih službi — BIA — ima dva primerka tih dnevnika“, tvrdi Mišina.
„Čuvena je njegova izjava o Srbima: ’Kada bi Srbina i Hrvata skuhali u istom loncu i juha bi se razdvojila‘ ili ’Što se tiče pravoslavlja, tu nema čoveka, nema istine, nema morala‘“, naveo je Livada.
Drugi citati iz Stepinčevog dnevnika iz istog perioda glase:
„Ni u moru mjere, ni u Vlaha (Srbina) vjere. Tako lijepo kaže naš hrvatski narod.“
„Duh bizantizma i slavenofilstva je nešto grozno.“
„Da je samo svemogući i sveznajući Bog u stanju parirati intrigama i podvalama tih ljudi. Za nas je nepojmljivo da se ugovori i obaveze kidaju bez ikakvoga skrupula.“
Jasenovac najcrnje srpsko stratište
Dakle, ksenofobna, rasističko-patološka ideja velike rimokatoličke etnički čiste Hrvatske – zahvaljujući pre svega Vatikanu – nadživljavala je sve države koje su propadale i rasističko “Hrvatsko državno i istorijsko pravo” kao feniks je uz logističku podršku Vatikana, oživljavalo sa istom silinom u novim državama, nezavisno od političkog i društvenog sistema. Srbocid se spremao i sprovodio kako u rimokatoličkoj Austro-Ugarskoj monarhiji i klero-nacističkoj NDH, tako i u komunističkoj Jugoslaviji.4 Na “Prvom hrvatskom katoličkom kongresu” održanom 1900. godine u Zagrebu, praktično su donete smernice klerikalnog delovanja za čitav XX vek, postavljeni su temelji za kleronacističku NDH u kojoj je ostvarena tako intimna simbioza ustaša i rimokatoličkog duhovenstva, da je apsolutno potrebno prilikom svakog pominjanja ove monstrum države koristiti termin koji je najbolje karakteriše – kleronacistička NDH.
Posle obaranja Konkordata u Kraljevini Jugoslaviji (zahvalnost za to dugujemo pre svega vladici Nikolaju Velimiroviću i otrovanom – po izjavi dr. Ksenofona Šahovića koji je vršio obdukciju – Patrijarhu Srpskom Varnavi Rosiću), zloslutna pretnja Srbima stigla je sa najvišeg mesta. Rimski papa Pije XII ovako je 17. decembra 1937. godine u zvaničnom glasilu Vatikana Osservatore Romano okarakterisao odbijanje Srba da prihvate Konkordat: “Doći će dan a voleo bih da to ne moram kazati, ali sam duboko uveren – doći će dan kada neće biti malen broj duša koje će zažaliti što nisu širokogrudo, velikodušno i aktivno primile veliko dobro kao što je ono, što je zastupnik Isusa Hrista nudio njihovoj zemlji…”.
Ante Pavelić i Alojzije Stepinac (Foto: Novosti)
I kao što znamo, “duboko uvereni” papa nije se zaustavio samo na pretećim rečima – Vatikan je bio više nego značajan pokretač stvaranja kleronacističke NDH, a oko 1. 400 pripadnika rimokatoličke jerarhije učestvovalo je u fizičkom, verskom i duhovnom zatiranju Srba (Bernbaum – predstavnik SAD na sastanku Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu u Njujorku). Ovo kratko podsećanje je neophodno da bi se lakše shvatio Jasenovac i uopšte, srbocid u NDH tokom Drugog svetskog rata. Taj srbocid je u kleronacističkoj NDH obuhvatao biološki genocid, kulturni genocid i duhovni genocid, što je akademik Dinko Davidov nazvao “Totalni genocid”. U ovom referatu podrobnije ćemo pisati o duhovnom genocidu, ratu do istrebljenja protiv SPC, koji je sprovođen sa ciljem da se zatre istorijsko prisustvo i koreni srpskog naroda na srpskim teritorijama zapadno od Drine. Tako na samom početku bitisanja ove monstrum države stupa na snagu “Zakonska odredba o zabrani ćirilice”.
Istog dana objavljena je naredba da su svi pravoslavni stanovnici NDH obavezni da oko ruke nose traku sa slovom P. Potom 2. juna 1941. godine izlazi naredba o ukidanju “svih srpskih konfensionalnih pučkih škola i zabavišta”, a uskoro i naredbe o promeni imena mesta koja na bilo koji način podsećaju na srpski narod, njegovu veru i istoriju. (Srpska Mitrovica postala je Hrvatska, Srpske Moravice – Hrvatske Moravice, Sremski Karlovci – Hrvatski Karlovci, Srpsko Polje – Hrvatsko Polje, mesto Raskršće postalo je Križanje, Novo Obilićevo – Zvonimirovac, Njegoševac – Našički Antunovac, Gradinsko Karađorđevo – Tomislavovac itd.). Međutim, to nije sve, u ratu protiv SPC kleronacistička NDH je zabranila i naziv “srpska pravoslavna vera” pa je donela zakonski akt: “Ministarska naredba o nazivu grčko-istočne vere”. Tako se trećini stanovnika te monstrum države praktično zabranjuje pripadnost srpskom narodu. Donete su i uredbe kojima je ozakonjena pljačka svih crkveno-verskih i nacionalno-kulturnih institucija srpskog naroda5, a pošto su Hrvati ranije prihvatili srpski jezik kao svoj, “Državni ured za jezička pitanja” je bio zadužen za stvaranje “novogovora”.
Da je planski smišljena i sistematski sprovođena akcija protiv SPC i srpskog naroda bila bazirana na prethodnom sporazumu sa Rimskom kurijom, jasno se vidi i iz jednog akta Kongregacije za Istočnu crkvu u Rimu od 17. jula 1941. godine upućenog Zagrebačkom nadbiskupu. U ovoj Kongregaciji između ostalog piše, da u Rimu očekuju velike uspehe, „na obraćanju neujedinjenih (tj. pravoslavnih Srba u Hrvatskoj) u pokornost papi“, da je RKC zahvalna Zagrebačkom nadbiskupu na uspesima u dosadašnjoj njegovoj akciji na pokatoličavanju Srba, ujedno podstičući Stepinca i njegove biskupe da nastave rad na pravilnom razvoju katolicizma „pošto sada postoje tolike nade za o6paćanje nesjedinjenih.“ Ovaj akt je sastavljen u Rimu neposredno posle posete poglavnika NDH dr. Ante Pavelića papi Piju XII, u trenutku kad su srpski narod i SPC bili stavljeni izvan zakona.
Pavelić je tokom posete podneo papi iscrpan izveštaj o unutrašnjim prilikama u Hrvatskoj državi i smernicama hrvatske unutrašnje politike u sadašnjosti i budućnosti. Očekivanja navedena u Kongregaciji brzo su ostvarena u praksi, pa je ubrzo među pravoslavne Srbe u Slavoniji i Sremu rasturen jedan letak odštampan u “Biskupskoj tiskari” u Đakovu. U njemu stoji da po Hristovu naređenju treba da bude jedno stado i jedan pastir i da shodno tome treba sprovesti u NDH crkveno jedinstvo putem ponovnog sjedinjenja svih pravoslavnih sa RKC, s tim da je rimokatolički biskup u Đakovu već hiljade pravoslavnih primio u krilo rimokatoličke crkve. U letku se ističe da će pravoslavni Srbi jedino na ovaj način „moći ostati u svojim domovima“, i „dalje neće biti proganjani i ubijani, i osiguraće spas svojih duša.” Ova svestrana akcija na pokatoličavanju pravoslavnih Srba imala je za posledicu prelaz oko 240.000 pravoslavnih Srba u rimokatoličku veru.
Zabavni park Jasenovac
O tome da je srbocid sprovođen u potpunoj simfon
У наведеној књизи В. Новака („Magnum crimen“) пише, између осталог, да је Ватикан добро знао шта раде усташе и католички клер у НДХ. Тако на једном месту Новак преноси разговор између кардинала Тисерана и представника НДХ др-а Рушиновића (кога је Павелић послао да издејствује признање НДХ од стране Ватикана), у којем Тисеран током разговора пита Рушиновића шта је било са 300.000 Срба у НДХ. Разговор је вођен почетком марта 1942. г.
… Riječ je o čovjeku koji je i najdirektniji saučestvovao u zločinu nad Srbima! ( Magnum crimen, Viktor Novak)
Ostaje tajna kada je i kako mladi Stepinac “ prelomio u mozgu “ i od vatrenog pobornika bratstva sa Srbima postao “ kardinal velikog zločina“ !
САЧУВАЈ НАС БОЖЕ КУГЕ, ГЛАДИ И КЛЕРИКАРИЗМА У ХРВАТА.
Према подацима јевреjских истраживача од око 2000 свештеника католичке цркве у НДХ документовано је и поименично наведено да је око 1400 лично чинило злочине! Када се то узме у обзир, сва друга прича у вези разматрања и доказивања шта су радили и какву улогу су имали Степинац и Ватикан је смиjешно непотребна!
Kako moze da postoji dokument koji dokazuje nevinost.Covjek je nevin dok se ne dokaze da je kriv.Znaci da moze da postoji dokumenat da nije kriv ili je kriv,
Заиста глупо срочено, тако да си у праву што се фразе тиче. Али овде се ради о моралној одговорности човека који је био духовни вођа Хрвата у време тзв. НДХ, човека који је био ,,душебрижник” усташа, који је подржавао свесрдно ту монструозну злочиначку творевину и који је оличавао дух из кога је и метастазирала кољачка руља. Био је потпуно свестан шта се догађало у то време и шта су радили људи које је он подржавао. Сам је слао извештаје папи о покрштавању 300 000 православних Срба, а такође примао извештаје (што од усташа, што апеле од људи са савешћу) који су га упозоравали шта чини његово ,,стадо” и сами ,,свећеници” под његовом влашћу. Тако да стварно нема ничега што би га могло опрати и сврстати међу свете. Без обзира што за нас римокатолички свеци нису свеци, то не оправдава прослављање такве личности, него подиже бесрамност оправдавања геноцида на званични ниво читавог римокатоличког света.
На пример, писмо којим од тадашњих власти тражи да се престане са масакрима Српског народа. На пример, документа у којима стоји да се одузима свештенички чин онима који су учествовали у покољима или одобравали покоље. На пример, документ у којим се од власти тражи да укину концентрационе логоре. На пример, проглас којим се од свих свештеника тражи да утичну на локалне власти да не спроводе терор над народом. На пример, документ којим се забрањује насилно прекрштавање православних…и томе слично.
Документ о споразуму са ванземаљцима… па где су ти документи!?! Имаш ли и један факсимил, архивски број, нешто..!?
Пошто је питање било како може да постоји документ којим се сугерише нечија невиност, само сам навео каква документа, ако уопште постоје, би можда могла да покажу да је постојала жеља да се на сваки могући начин спречи онај ужас који се догађао толике године. Немам никакве информације да таква документа постоје, већ само кажем да они који говоре о његовој невиности морају приложити доказе за такву тврдњу.
… Može, ali to je jedna druga priča.