Дарко Трифуновић – савезник непријатеља Србије и логистичар ”државног удара”

Поред онога што је познато, а о чему је наш портал више пута обавјештавао јавност, Трифуновића треба посматрати и као нижеразредног шпијуна кога се сви одричу када схвате да је у питању врло некредибилан сарадник, склон ситним преварама и манипулацијама. Када је ухапшен, а ухапсила га својевремено Војна служба безбједности Војске Југославије, убрзо је пуштен јер је, по свој прилици, пристао да ради за српску страну а против Американаца и осталих служби Запада. Он је врло брзо, у свом стилу, почео лагати и једне и друге, што је Американцима било довољно да схвате са ким имају посла и одмах су га елиминисали из повјерљивих послова преусмјеравајуци га на „дјеловање у јавној сфери“. Његово ангажовање се након тога своди на извршавање задатака да:

• Се јавно експонира као борац против исламаског фактора и борац против међународног тероризма,
• Јавно критикује политику Русије и бори се против њеног утицаја на Балкану,
• Промовише НАТО и залаже се за приступање Србије том савезу.

Како су му српске службе безбједности биле стално за вратом (зато он Миомиру Марићу понавља како су службе СРЈ биле врло озбиљне), он се брзо повезује са црногорским службама безбједности, али не са оним правим обавјештајним структурама унутар црногорског система већ споредним, односно полицијским кадровима, који су суштински небитни, осим у класичним полицијским пословима и пословима одржавања јавног реда и мира. Ипак, успоо је да се повеже и једно вријеме савјетује предсједника Црне Горе Филипа Вујановића. Из тог времена датирају и његови контакти са Веселином Вељовићем, акутелним директором Управе полиције Црне Горе.

Да би боље остваривао ту своју улогу у јавној сфери, Американци Трифуновића повезују са Комисијом Конгреса САД за борбу против међународног тероризма. Комисију води познати републикански конгресмен Јозеф Бодански. Бодански је Американац јеврејског поријекла који је показао доста разумијевања за положај Срба на Балкану, питање КиМ и положај Републике Српске унутар БиХ. На том плану је успоставио и одређене контакте са државним и безбједносним структурама Републике Србије. Захваљујући Боданском Трифуновић је успоставио контакте са неким израелским експертима за безбједност, а преко Боданског обезбеђује и контакте за неке службенике из Црне Горе. Међутим, схватајући да Трифуновић лаже и манипулише експонирајући се у медијима на начин који само штети САД и НАТО, Бодански се, према сазнањима нешег портала, дистанцирао од њега и он практично није више активан у поменутој Комисији. Дистанцирање Боданског је аутоматски пресјекло и Трифуновићеве везе ван Србије па се он нашао у неповољној ситуацији. Његови контакти се сада своде на везе са црногорским службама и НАТО лобистима у Србији и све је углавном срачунато на блаћење Русије. Постоје озбиљне индиције да је Трифуновић водио кампању против Арона Шавива, човјека ангажованог за маркетинг ДФ 2016. године пружајући помоћ црногорским службама како би се повео кривични поступак против њега. Све то ради услед фрустрација изазваних дистанцирањем Боданског и чињенице да је његов утицај ван Србије у Црној Гори сведен на нешто што не представља ништа.

Комисија Конгреса САД за борбу против међународног тероризма

Јозеф Бодански (САД), предсједник,

Чланови:

– Џон Номикос (Грчка)
– Џанг Јадонг (Кина)
– Грегори Копли (САД)
– Клаус Ланге (Њемачка)
– Клара Кнап Ланге (Немачка)
– Марко Ломбарди (Италија)
– Ефраим Исак (САД)
– Датеш Д. Прабу-Парулекар (Индија)
– Ефраим Лапид (Израел)
– Џонатан Фигел (Израел)
– Дорон Цимерман (Швајцарска)
– Веселин Вељовић (Црна Гора)
– Милош Стругар, бивши амбасадор (Србија)
– Дарко Трифуновић, Факултет безбједности, (Србија)
– Зоран Драгишић, посланик СНС у НС Србије и ванредни проф. на Универзитету Доња Грица у Црној Гори, (Србија),
– Мирољуб Јевтић, Факултет политичких наука, (Србија)

У овој Комисији Дарко Трифуновић није имао никакву тежину иако је себи приписивао заслуге за доласке Боданског у Србију, што уопште не одговара истини. Према сазнањима нашег портала заслуге за то припадају неким другим члановима, прије свега Милошу Стругару, искусном српском дипломати и одличном познаваоцу прилика на Блиском Истоку.

Дарко Трифуновић је повезан са великим бројем НВО, лобистичких група и појединаца које се залажу за улазак Србије у НАТО савез и то је нешто што је општепознато, не само у Србији већ и шире.

Међутим, занимљива је његова веза са фондацијом Српско евро – азијска сарадња (СЕАС) коју води познати НАТО лобиста Венцислав Бујић, а који је био и врло активан у монтираном процесу за ”државни удар”.  Поменута фондација дјелује у правцу промоције НАТО и борбе против утицаја Русије у овом дијелу Европе.

Подсјећамо, један од основних циљева дјеловања СЕАС јесте јачање сарадње Србије са САД, НАТО и ЕУ и евро-атланске интеграције земље.

СЕАС је формирана у мају 2016. као организација директно повезана са НАТО структурама и која сада представља експонент њиховог утицаја у Србији.

Позната је веза Венцислава Бујића и његове фондације са Сашом Синђелићем, свједоком сарадником у судском процесу за тзв. државни удар, и групом проблематичних особа које су дјеловале у Украјини по задатку западних служби ради подвале Русији и њиховим интересима у тој земљи. Та веза је документована и представља најбољи доказ да иза фамозног државног удара у Црној Гори стоји заправо група НАТО лобиста ангажованих од стране државних структура Црне Горе. То је суштински био један од најизраженијих облика хибридног ратовања против Русије, истина примитиван и крајње провидан, а не обрнуто, како нам ових дана подваљује Дарко Трифуновић. Да ли је случајно то сто је СЕАС формирана баш у мају 2016. године? И то баш у вријеме када почињу активности служби безбједности Црне Горе на припреми овог монтираног процеса.

О томе би нешто више могао да казе и сам Трифуновић јер се он налази у тој мрежи атлантистичког утицаја и чврсто је повезан са поменутим Бујићем.

Веза Трифуновића са СЕАС и Бујићем је очигледна и то се може видјети и простим увидом у садржаје њиховог сајта. У својим анализама и освртима за СЕАС Трифуновић се посебно у једном периоду обрушава на адвокате Мироја Јовановића и Горана Петронијевића називајући их руским агентима и заступницима руских интереса. Не улазећи у Трифуновићево знање о улози адвоката у кривичном поступку, његове изјаве никога не изненађују из простог разлога што су поменути адвокати у потпуности разобличили ову очигледну фарсу којој је циљ подвала Русији и разбијање ДФ као најјачег опозиционог субјекта у Црној Гори. И наравно, Трифуновић о Јовановићу и Петронијевићу говори оно што налогодавци лажног државног удара не могу и не смију казати. Државни удар није једини и изолован случај оваквог начина дјeловања центара моћи са Запада.

Већ неколико година у Црној Гори имамо прилику да посматрамо све облике хибридног дјеловања против Русије и Србије кроз различите облике а најочигледнији су:

• напад на идентитет једног народа и покушај промјене његове свијести и историјског памћења (напад на СПЦ у Црној Гори)
• обрачун са политичким субјектима, организацијама, удружењима и групама које се супростављају таквој политици (ДФ и друге организације)
• обрачун са појединим медијима (ИН4С)
• обрачун са појединцима (има и таквих примјера) и други.

Уочавају се и нека правила понашања у таквом дјеловању које се своди на једноставну формулу:

• измишљање проблема, односно неког случаја,
• манипулација на бази измишљене ситуације која треба оправдати будуће дјеловање и
• стварна акција усмјерена ка уништавању противника.

Наравно, нико од надлежних органа у Црној Гори не жели да се позабави позадином свега овога из једноставног разлога што су институције државе Црне Горе у функцији такве политике. Сви који у овоме учествују морају знати да је ово ипак Црна Гора. У њој је мање – више све познато. Добро је познато и то, ко и због чега даје налог Дарку Трифуновићу да напада портал ИН4С.

Прочитајте још:

Шпијун и лажњак – Дарко Трифуновић (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: