Смјена Болтона: Наилази ли отварање Вашингтона према Москви?

Изненадна смjена Џона Болтона, савjетника за националну безбjедност америчког предсjедника Доналда Трампа, може се тумачити као последица њиховог личног сукоба. Међутим, има и мишљења да иза свега стоји питање ривалства између Болтона и државног секретара Мајка Помпеа.

Оно што је сада више него извесно јесте чињеница да ће одлазак Џона Болтона имати снажни утицај на позиционирање америчке спољне политике у будућности.

Британски лист „Гардијан“ је направио пресjек земаља према којима би Америка могла да промијени курс након смјене савјетника Болтона, преноси „Блиц“. Међу тим земљама су Авганистан, Венецуела, Иран, Русија и Сјеверна Кореја.

Болтон је био био познат као жесток противник плана који је предвиђао да преостале америчке трупе напусте Авганистан до краја године, а британски лист одустајање Трампа од разговора са покретом „Талибан“ тумачи као приближавање Болтоновим ставовима.

Међутим, тај потез може се тумачити и као притисак одбрамбене заједнице, која је претходно изразила забринутост поводом тога што би амерички предсједник могао препустити Авганистан терористима, без икаквог плана који би укључивао и заштиту легитимне авганистанске Владе до одржавања избора.

Када је у питању Венецуела, савјетник Болтон се није либио да заговара слање америчких трупа на ову земљу, јер је сматрао је да ће на тај начин Николас Мадуро бити лако свргнут и да ће се војска окренути против њега.

Та процјена се касније испоставила као превише оптимистична, након чега је Џон Болтон изгубио Трампово поверење.

Помпео, Болтон и Мајк Пенс, потпредсједник Сједињених Америчких Држава, савјетовали су овог лета Трампа да изврши напад на Иран, након што је оборена америчка беспилотна летелица, али Трамп се ипак повукао, страхујући од последица војне конфронтације.

Сада када Болтон више није Трампов савјетник за националну безбједност, постоји вјероватноћа да ће се Трамп ипак састати са иранским предсједником на Генералној скупштини Уједињених нација касније овог мјесеца, а што је наговестио и државни секретар Помпео.

Болтон није био способан да посматра Русију изван оквира Хладног рата, а био је познат и као противник Путинове политике, а сада није претјерано очекивати отварање Вашингтона према Москви, поготово у контексту улоге Француске и Емануела Макрона у охрабривању дијалога о Украјини.

Болтонов анимозитет према Сјеверној Кореји долазио је до изражаја још током његовог дјеловања у администрацији Џорџа Буша млађег, а како се наводи залагање за одлучну политику према сјевернокорејској дикатури га је убрзо довело у сукоб са Трампом, који се и упркос противљењу свог савјетника за безбједност неколико пута састао са Кимом.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: