Необична антистрес терапија: Није вам потребан психотерапеут, већ – грљење са кравама!

На удаљеном раскошном пашњаку на Фарми планинских коња која заузима 13 хектара земље у савезној држави Њујорк, трогодишња Бела и двогодишња Бони су брдске краве које нуде терапију са животињама.

Мажење крава, како се ова пракса назива, подразумева интеракцију са животињама у виду чешљања њихове длаке, грљења или искрених разговора са њима. Искуство је налик коњској терапији, са једном важном разликом: коњи су мирни и углавном стоје, док краве умеју да се спонтано извале на травњак док пасу, па људи могу да им приђу још ближе и придруже им се на земљи у топлом загрљају.

„Видите ли како је тиха?“, каже Сузан Валерс (51), терапеуткиња у чијем се власништву налази пансион.

„То је оно што тражимо. За људе којима је потребна терапија и за краве.“

Сузан Валерс и њен супруг Руди сусрели су се са „грљењем крава“ на путовању у родну Холандију пре две године. У неким деловима те европске земље грљење са кравама је део повезивања људи са сеоским животом, преноси Недељник.

Деценију раније, 2007. године, овај брачни пар заменио је корпоративни живот и послове рачуновође и менаџера животом на фарми у Нејплсу. У овом граду у савезној држави Њујорк живи свега 2.500 људи, а сваке јесени одржава се фестивал грожђа.

У мају 2018. њих двоје су купили Бони и Белу, одабравши их због њихових благих и нежних личности, али и зато што немају рогове.

„Велики број крава не одговара овом задатку“, објашњава Руди. „Могу да вас најуре са пашњака.“

Цена ове терапије износи 75 долара по сату за двоје људи, док је максималан број учесника у сесији четворо.

„Ово није зоолошки врт“, каже Руди, иако животиње јесу нека врста љубимаца – не користе се у производњи нити се узгајају због говедине и млека. „Ове девојке живе живот у природи.“

Сваку сесију надгледа двоје људи: терапеут, углавном Сузан Валерс, који може да прати понашање животиња како би се осигурала безбедна и позитивна интеракција животиња и људи, и још једна особа која води рачуна о другим животињама на пашњаку.

Ниједно од њих није по струци психолог, у чему на неки начин и јесте поента: „Кроз шта год да пролазите, не морате да причате о томе“, објашњава Сузан. „Онда није као на психотерапији, зар не?“

Циљ је, међутим, исти: да посетиоци успоставе поверење, емпатију и повезаност са кравама и сопственим осећањима. А баш као и када је реч о другим врстама психотерапије, нема гаранција да ће исход бити успешан: „Оне нису обучаване да легну“, објашњава Сузан.

Четворо посетилаца, пар из Силицијумске долине и мајка и ћерка из Њујорка, недавно је дошло да се грли са кравама.

Када је Сузан извела на пашњак 57-годишњу Карен Хадсон и њену 27-годишњу ћерку Џесику Ерколи, прво их је посаветовала како да приђу кравама, а потом им демонстрирала успешну методу. „Обујмите тело како се краве не би осећале угрожено. Приђите њиховим раменима уместо бедрима.“

„Поштујте њих и њихов свет и оно што оне желе да раде и оно што желе да вам дају“, додала је Сузан.

„Будите смирени. Што сте опуштенији, биће боље и за вас и за њих, пошто коњи и краве осећају људске емоције и реагују на њих.“

Колин Кловер (50), менаџер у компанији Фејсбук, током јутарње терапије присетио се како његова вереница Александрија Ривас (31) има лепе успомене на фарму коју је посећивала док је студирала.

Грљење са 400 килограма тешком животињом га је помало плашило. Нервоза је попустила када му је Сузан објаснила на начин који му је био близак и разумљив: „Замислите да се мазите са својим псом.“

Сузан и Руди су потом позвали посетиоце да заједно нахране краве. Док су се спуштале на земљу, животиње су им понудиле оно због чега су прешли толики пут: прилику за топао загрљај.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: