ИН4С

ИН4С портал

,,Цетињски вјесник“ 1910: Варвари би да забране нашу српску светињу која говори о слави и величини Срба

Ми Срби, нити смијемо пјевати, нити плакати, него морамо нијемо да посматрамо жалосну судбину нашег народа, којем се у 20. вијеку гази и оно мало привилегија, које су му животариле, кроз цијелу епоху његовог робовања туђину, писао је ,,Цетињски вјесник'' 1910. године.
gusle

Филип Вишњић и српске гусле

0Ми Срби, нити смијемо пјевати, нити плакати, него морамо нијемо да посматрамо жалосну судбину нашег народа, којем се у 20. вијеку гази и оно мало привилегија, које су му животариле, кроз цијелу епоху његовог робовања туђину, писао је ,,Цетињски вјесник“ 1910. године.

У тексту који је реакција на забрану гусала у Беранама од стране Турака, овај цетињски лист саосјећао је са својом српском браћом из Берана, истичићи да су гусле српски инструмент који је лијечио ране Србима и у најцрњим данима.

Тај српски инструмент, писао је ,,Цетињски лист“, служио је да се не заборави слава и величина Срба и да кријепи српски народ на истрајност.

Између осталих наредби, које скупа сужавају слободу Србинову, мјесне власти у Беранама издале су једну, у којој се забрањује употреба српских гусала – тога омиљеног српског инструмента, који му је у најцрњим данима ропства лијечио рањене груди, опомињао га на некадашњу славу и величину, кријепио га на истрајност, овако је описивао значај гусала за српски народ овај цетињски лист у јануару 1910.

,,Цетињски вјесник“, 1910.

Овакву забрану за традиционални српски инструмент ,,Цетињски вјесник“ назвао је нечувеним дивљаштвом, а гусле српском светињом за коју су, како се истиче у тексту, отпјевали и молитву.

– …Док вјечна правда не изрече свој суд над грубом силом и нечувеним варварством – дакле, тој светињи Србиновој међу нама отпјевало се ,,Свјати Боже“, закључује се извјештај ,,Цетињског листа“ о положају Срба у Беранама.

* У ,,Цетињском вјеснику“ су у сваком броју биле рубрике Српство и Словенство у којима су се пратила сва важна дешавања и вијести значајне за Србе из свих крајева, ослобођених и неослобођених, као и важне вијести из словенских земаља.

Прочитајте још:

Лист ,,Цетињски вјесник“ 1909: Народе српски, трајао си вјековима – не клони! Правда ће увијек побиједити!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

6 thoughts on “,,Цетињски вјесник“ 1910: Варвари би да забране нашу српску светињу која говори о слави и величини Срба

  1. Postovani gradjani,vrijeme je da se ispravi istorijska nepravda prema Cetinjanima, i da im se po automatizmu dodijeli i italijansko i hrvatsko drzavljanstvo.
    Svima preko 40 godina i automatsku penziju.
    Ako je ko zasluzio,Oni su.
    Ako im se ne izadje u susret, blokirati svu Crnu Goru.

  2. Montenegrinima i većini Cetinjana su u zadnjih 60 godina toliko ispirani mozgovi da ne vjerujem da ih se dotiču svi ovi originalni dokumenti od prije 1945 god kada su sva Crna Gora i Cetinje bili srbski. No fala velikome Bogu pa nas komunisti sve nijesu uspjeli prevjerit.

  3. Postajem poprilično tužan čitajući sve ove priloge o ljubavi Cetinjana prema Srpstvu, jer nekada kruna Srbstva, bejaše slavno Cetinje, u čojstvu i u životu po predanju predaka.
    Kako se stropošta slavni grad za tako kratko vrijeme u blato i duhovni smrad?
    Da nije Sjedište Mitropolita i Manastir u njemu, ko bi ga danas i pogledao.

    18
    17

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *