Тијана Бошковић за ИН4С: Волим Црну Гору. Напашћемо злато на ОИ

Ако мислите да је немогуће репрезентацију Турске „оборити на плећа“ у сред Истанбула, а и даље остати предметом обожавања у тој земљи – варате се. Ако сматрате да је немогуће да неког у Кини толико воле да фан-клуб броји чланова колико други највећи град у Србији становника – нисте у праву. А, ако сте случајно помислили да је немогуће кренути из малене Билеће и освојити свијет – у огромној сте заблуди.

Све ово пошло је за руком Тијани Бошковић, најбољој српској спортисткињи и најбољој одбојкашици свијета, којој није било тешко да кратак предах између бројних обавеза посвети читаоцима ИН4С-а. Тијана нам је открила шта је покреће да увијек стреми ка врху, пружила подршку мушкој репрезентацији која данас игра полуфиналну утакмицу са Француском, дала круцијалан савјет српској дјеци коју врбују друге земље и послала искрен, сестрински поздрав Црној Гори и нашим читаоцима.

Како би, најкраће, описали осјећај након посљедњег поена у мечу у коме освојите европско и свјетско злато, знајући да је за Србе спорт увијек „више од игре“. С обзиром да су за Вас трофеји – уобичајена појава, да ли може човјек да се навикне на златне медаље, или је увијек након освајања трофеја радост огромна?

Наравно да је после сваког великог успјеха и освајања трофеја радост огромна. Свих мјесеци кад немамо такмичење, трудимо се да радимо и тренирамо што боље да бисмо се опет насли на побједничком постољу и опет доживјели тај осјећај. Са сваким успјехом смо све срећнији, јер знамо да њиме пишемо историју нашег спорта на најљепши начин.

За добар дио становништва Црне Горе пјесма одбојкашица „Заставе се наше вију за Црну Гору и Србију“ дошла је као „мелем на рану“. Да ли сте Ви и Ваше саиграчице свјесне колико сваки ваш успјех људи доживљавају као свој. Колико је то терет а колико „вјетар у леђа“?

Сваки пут кад чујем да нас људи прате и подржавају – за мене то представља још веће задовољство и знак да оно што радимо иде правим путем. Такође сам свјесна да смо ми све то нашим резултатима заслужиле и надам се да ћемо у будућности привући још већи број љубитеља овог спорта.

Иако се практично тек завршило једно велико такмичење, догодине нас очекују Олимпијске игре, на којима нација највише очекује управо од женске одбојкашке репрезентације. Наравно да је рано говорити о томе, прије свега би требало видјети здравствени билтен наших репрезентативки, али ипак – да ли наше царице нападају злато на Олимпијским играма?

Оно што је сада најбитније јесте то да смо ове репрезентативне сезоне испунили наше циљеве. Један од њих је био и пласман на Олимпијске игре, које нас очекују сљедеће године. Сигурно да после бројних успјеха које нижемо већ годинама, сви прижељкују добар резултат са тог такмичења. Али у овом тренутку су свим играчима клупске обавезе на првом мјесту, много утакмица и такмичење на која треба да се фокусирамо, а кад дође вријеме размишљаћемо и спремаћемо се за сљедећу репрезентативну сезону.

У току је Европско првенство за мушкарце. Колико стижете да испратите игре наше репрезентације, и могу ли наши момци поновити успјех дјевојака?

Гледала сам утакмице које сам могла. Заслужено су дошли до полуфинала, приказали су сјајну игру и не сумњам да посједују квалитет да нас обрадују на крају овог првенства. Наравно, желим им срећу у полуфиналу.

Ваше игре и медаље свима су познате. Ипак, најчаснијом круном овјенчани сте још као дјевојчица, када сте одољели „мирису“ новца и бројним привилегијама, и одбили феноменалну понуду Турске да за њих наступате. Како данас гледате на све то и какву би поруку послали нашим младим спортистима који се нађу пред сличним изазовом?

Доста пута сам причала о томе. Једноставно то је била одлука из срца у том тренутку, никада се нисам покајала и све бих исто урадила. Наступати за своју земљу је нешто најљепше за сваког спортисту и Србија је одувијек била мој први избор, јер осјећам да ту припадам. Што се тиче младих спортиста, надам се да ће им моје искуство помоћи да, и ако се нађу у истој ситуацији, ипак одаберу своју државу, јер никакав новац не може да замијени осјећај поноса када играте за своју земљу.

Колику улогу у том Вашем одлучном НЕ Турцима је одиграла породица, Билећа, традиције тврдог, али племенитог херцеговачког крша?

Велику улогу, трудим се да се за све велике одлуке у животу консултујем са породицом, њихово мишљење ми је веома важно. У том тренутку сам била веома млада, тако да су ми савјети мојих родитеља помогли да схватим шта за нас представља Србија и играње за национални тим.

На који начин доживљавате Црну Гору? Када сте задњи пут били код нас и имате ли неку поруку за наше читаоце?

Волим Црну Гору! Обзиром да је близу Билеће, увијек када сам у прилици одлазим да се мало одморим и напуним батерије на дивним плажама Црногорског приморја. Посљедњи пут сам била прошле године и заиста ми је било лијепо. Желим да поздравим ваше читаоце и поручим да наставе да прате ваш портал.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: