Постојимо! (24. октобар 2015 – 2019) 

Четири године је прошло а борба и даље траје. Од 24. октобра 2015. године нисмо имали ниједан протест да је био и близу опасан по режим као тај.

Могло би се рећи да од тада сви протести заједно нису имали снагу и нису пријетили да оборе режим као онај који је био прије тачно четири године.

На крилима тог протеста, ДФ је 2016. године имао кампању у којој је ДПС био политички побјеђен. Прибјегао је и тог октобра сили и монтажи судских процеса да би опстао на власти.

Него да се вратимо 24. октобру. Режим у паници а потом на кољенима. Знамо на какав су се начин обрачунавали са политичарима и грађанима на протесту. Хамером међу људе, пребијање у слијепим улицама и хапшење Андрије Мандића, који је и тада био оптужен за државни удар, као што ће бити оптужен и годину дана касније. То су полуге са којима режим има задатак да се непрестано обрачунава – грађани и ДФ. И видимо да у оваквој Црној Гори кроз највеће страдање пролазе управо грађани и управо ДФ. Грађани кроз незапосленост, ниске плате, националну и политичку дискриминацију, а ДФ кроз монтиране процесе који се не завршавају већ им се само придодавају нови.

Шта је тада радио остатак политичке сцене а шта ради данас? Па тада је Рашко Коњевић рекао како је полиција која је тукла грађане и хапсила посланике“ професионално одрадила посао“.

А потом је ушао у Радну групу за решавање кризе са Милом Ђукановићем а за столом им се придружили и Демократе, УРА, Демос, наравно Позитивна и понеко из цивилног сектора. Кренули у преговоре како да се примјени изборни закон донесен 2014. године.

И добили као резултат систем за електронску идентификацију који не разазнаје праву од фалсификоване личне карте. Добили трампу на релацији опозиција трећег пута – власт, гдје су мјеста замјенили Позитивна и СДП.

Такође, опозиција је добила и неколико министарских мјеста и мјеста по дубини у Влади Мила Ђукановића. Све то је требало да амортизује енергију 24. октобра и угуши снагу ДФ-а. Опет, све то је било недовољно. Морао се исконструисати лажни државни удар 16. октобра 2016. године да би се сачувала власт.

Данас, имамо исто Радну групу – одбор, у ком сједи Рашко Коњевић и представници ДПС-а. Уз њих додуше нема почивше Позитивне, зелене УРА-е, човјек-партије Демос, али има Демократа. Дакле, поставка је слична као и тада, што значи да се очекују слични резултати. А против ДФ-а и његових лидера треба покренути што више процеса како би се у случају политичког пораза на изборима ДПС кроз то обрачунао са својим највећим противником. ДФ је покушао да учествује у раду тога одбора али су његови посланици због тога “стављени у затвор“ без скидања имунитета, што је јасна порука да се у томе не може учествовати са својим политичким предлозима и са било чим што не прати политички дискурс власти.

Али ДФ и поред свега тога постоји, бори се и дјелује и даље најснажније од свих против режима. Постоји и овај народ поред свега што се десило и што се дешава. Постоји и постојаће и Црна Гора и после “го*ана из ДПС-а“, како је то из дубине душе и срца рекао наш брат и саборац Коча Павловић. Постојимо упркос. А ко умије тако да постоји, тај не може бити побјеђен. И на крају ће сигурно побједити. Луча те побједе је 24. октобар 2015. године.