Врућа јесен

Није била поштено ни заживјела нити стала на ноге, теоријска техничка влада већ пропала, ама потпуно се скљокала, а први који је објавио њену стопроцентну стргомлавост у политичку провалију, јесте Гвозденовић, иако лијепа ријеч и гвоздена врата отвара.

Горан Д. највидљивије жали, тако да ће изјавити како тврдоглавост опозиционих политичара неће се о главу обити политичкој елити, већ грађанима који су им – опозицији – `016 год. указали пуно повјерење.

Даниловић је, ваистину, то што је само могао позивао на опозициону саборност и присабраност, зато сад, у стилу Тесле, резигнирано стојећи по страни, може одаслати поруку: Само вас посматрам.
Абазовић попут сваког младог предлаже алтернативно дјеловање, што може, пак, значити и оргинално – побуна мора моћи преобразити методу дјеловања, још увијек се тражи форма. Снаге су, дакле, на броју…
Како засад ствари стоје (ако мене питате рећи ћу: никако!), предлози су листом и на папиру глатко одбијени, будући да ДПС не воли баш преговоре и у тим се водама слабо сналази; типује увијек на апсолутну власт, што им неријетко и упали…
То, изгледа, перманентно фрустрира Даниловића: расцјепкана опозција која одбија да сједне и направи договор.
Ево – ДФ позвао на протесте… Навршило се четири године од насилног разбијања оних протеста које је остатак (грађанске) опозције избојкотовао. Ваљда им сада улица неће бити непознат начин дјеловања у правцу отпора. Што је, иначе, у ЦГ најстраније нешто откако смо – до чланака – угазили у модерне политичке токове.
(Стиже јесен, дуњо моја.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: