Данас је Света Петка: Светитељка која помаже болеснима и сиромашнима

Света Петка његује се вјековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.

Света Петка је код Срба веома поштована и славна светитељка која се сматра заштитницом жена, као и чуварком сиромашних и болесних. Вјерници јој се обраћају за помоћ кроз молитву, посебно на данашњи дан, тражећи спас од болести и других животних невоља.

Поред храмова посвећених Светој Петки често се налазе извори љековите воде коју људи узимају верујући да ће им залијечити ране и заштитити их од болести.

Рођена је у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају 10. или почетком 11. вијека. Потицала је из имућне и побожне породице. Замонашила се после смрти родитеља у цркви Свете Софије у Цариграду, гдје је добила име Параскева.

Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири вјеру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одјећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. године, према једнима је отео, а према другима једноставно пренио мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренијете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренио је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренио у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, гдје су и данас.