ИН4С

ИН4С портал

То је дух Светога Саве и силне народне песме којим је проткана твоја велика душа, о света Oтаџбино моја

1 min read
Која су то силни осећаји који раздиру моје груди кад мислим на тебе, о отаџбино моја! Као да су неке тајанствене нити спутале моје срце и оно се очајно отимље да не пукне од претешка бола!
put, Osam

Свети Сава (Растко Немањић). први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве од 1219. године

Која су то силни осећаји који раздиру моје груди
кад мислим на тебе, о отаџбино моја!
Као да су неке тајанствене нити спутале моје срце,
и оно се очајно отимље да не пукне од претешка бола!

Има ли стопе твоје свете земље да није звливена крвљу
и посејана костима моје браће и мојих отаца?
Има ли колибе по оголелом кршу и плодним пољима
да није подигнута жуљавим рукама мојих сељака?

Мени су причали војници, да су по највећем мразу скидали шињеле и стварали топовима пролазан друм!
И да су у доба највеће глади кроз беспутне албанске горе
делиле са заробљеним другом свој последњи крух!

У страшно искушењу, кад су нас уверавали да је изгубљено све, све, у нашим грудима плантело је кандило Видовданског Храма,
и у очајном походу пратиле су изрешетане заставе наше
Величанствена волујска кола Седога Краљa!

О! Има нечеr што ме с тобом стихијски веже
да те безумно волим до последње капи крва и зноја;
то је дух Светога Саве и силне народне песме
којим је проткана твоја велика душа, о света Oтаџбино моја!

*

Предраг В. Ковачевић

Извор: “Глас Боке” бр. 106 1934. / pobori.blogspot.com

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “То је дух Светога Саве и силне народне песме којим је проткана твоја велика душа, о света Oтаџбино моја

  1. Bilo bi pametno da umučiš, dijete. Ja nijesam krpa da perem tuđu nečist. Tebe neko utuljuje u glavu zle misli protiv Crne Gore koja te odnjivila i poslala da se, kami, nečemu dobrome naučiš, pa bi valjalo da se držiš prema njoj ka prema svojoj majci. A i jest ti ona majka. Domovina je isto ka majka. A što se gospodara tiče, on je mene vrijeđa, ali… psovati ga na vaganu koji ti neko daje, isto je ka i psovati domovinu. No, da ostavimo gospodara. On je čoek ka i mi, ka ja i ti, pa i on može da pogriješi, a da se na vrijeme ne ispravi… Ali, domovina je vječna i nju u srce moramo da nosimo ako smo ljudi i ako smo pravi njeni sinovi. Domovina može biti ili usred srca ili u potplaće obuće. Iz srca se ona ne izbačuje lako, a ko je nosi na potplaće, ona se liže sa svakijem korakom i iščili ka paučina. I kad se tako izgubi, ondar čoek postaje krdo. Čuvaj se toga, dijete, ka živoga ognja. Čoek bez domovine, ili, što je isto, sa osramoćenom domovinom, više i nije čoek

    1. moja Domovina je Njegos, Bajo Pivljanin, serdar Janko Vukotic i knjaz Nikola.

      a da citiram prvog gorepomenutog, Srbija je od Dunava do mora Sinjega…i nece meni nikad Kardelj i Tito da kazu gde je moja Domovina, nego moji preci.

      i jos nesto, moja CG nije Milo Djukanovic i ovo Cetinje danas, i nikad nece biti!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy