Адвокат Мироје Јовановић: Зашто славимо туђа примирја? Шта се слави 11. новембра?

Пише: Мироје Јовановић

Супротно преовлађујућем наративу да су ратна дејства престала тог 11. новембра 1918, то, у случају нашег народа и војске напросто не одговара историјској истини.

Хронологија је следећа:

– 11. новембра 1918. године потписано је примирје са Немачком.

Примирје је потписано дубоко у француској територији, у близини градића Компјењ.

(Compiègne) на око 80 километара од Париза.

Дакле, немачке трупе су биле надомак престонице Француске.

– 8 дана пре тога, 3.новембра, код Падове (Италија), савезнци су потписали примирје са Аустро-угарском.

– 13 новембра 1918. у згради данашњег Народног музеја у београду, потписана је војна конвенција о примирју између Владе Краљевине Србије и Владе Угарске. Са српске стране конвенцију је потписао војвода Живојин Мишић, а са Мађарске пуковник Бела Линдер.

Зашто се овај датум код нас махом прећуткује односно готово да се не обележава, остаје потпуно нејасно.

За разлику од готово свих европских држава и народа, српски народ је у ратном стању и под мобилизацијом био од октобра 1912. године до маја 1920. године.

Наиме, Французи, Немци, Италијани и остали „развијени“, који нису били ни близу убијани, пљачкани ни пустошени као Срби су 11. новембра 1918. године прекинули ратна дејства.

Ако се има у виду да је Париска конференција мира трајала од 18. јануара 1919. до 28. јуна 1919., те да је Версајски споразум ( мировни уговор) закључен 28. јуна 1919. у Версају између Антанте и Немачке, могло би се помислити да је најкасније до лета 1919 године био крај свих војних дејстава на тлу Европе.

Са друге стране, наша војска је још готово две године након „примирја“ од 11.11.1918. године и готово година дана након Версајског споразума била суочена са константним НАПАДИМА КОЈИ СУ ДИРИГОВАНИ МАХОМ ИЗ ИТАЛИЈЕ И НЕМАЧКЕ, па је било потребно да војска заштити тзв југословенски простор.

Ми смо своје примирје потписали 13. новембра 1918. године у својој ослобођеној престоници Београду, као земља победница која је неправедно нападнута и 4 године пустошена.

Ми смо своје борце почели да демобилишемо тек 5.маја 1920 године.

Ми не можемо славити примирје које су Французи и остали потписали са Нецима у предграђу Париза, а које је постигнуто пре свега успесима српске војске на Солунском фронту (600 км за 45 дана).

Сећајмо се својих победа, и дана када су окупатори пред нашом војском полагали оружје.

Зато 11. новембар није ни мој ни национални ни државни празник, већ један нерадан дан за државне установе.

О овоме најбоље говори прошлогодишњи третман наше делегације на обележавању 100 година примирја у I светском рату.

(Извор: ФБ страница)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: