Прадедина труба прошла Церску, Колубарску битку, Солунски фронт и Албанију: Одражавала је бол и патњу српских војника
Труба прадеде Новице Јевђића. Фото: Рина
Сваки народ има свој глас и песму по којима се препознаје, а у Србији труба је била та која је оглашавала и радост и тугу. Све што се речју и причом не може исказати стаје у звуке овог чаробног, златног инструмента а труба коју је из Великог рата донео Јовиша Јевђић у село Расна, памти приче од чак једног вијека.
“Труба коју је мој прадеда донео кући, прошла је Церску и Колубарску битку, цио Солунски фронт и Албанију, одражавала је бол и патњу тих српских војника”, прича Дејан Јевђић, Јовишин потомак који је доказао да ивер не пада далеко од кладе.
Храбри солунски ратник и у најтежим периодима живота није се одвајао од свог омиљеног инструмента, а његова љубав прешла је на унуке и праунуке. Дејан је капелник у трубачком оркестру, а његово име исписано је златним словима у Гучи, међутим поред музике свог јуначког прадеду наследио је и по униформи.
“Већ 16 година сам професионални војник. Овом својом трубом, униформом и успјехом надам се да сам се бар једним делом одужио храбрим прецима, јер они су живјели у много лошијим условима а труба је одржавала породице у животу. Нисам желио да се значај који она има избрише”, каже Дејан.
Извор: Рина
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
