Распуштање судства: Црногорски звиждачи страхују од губитка права на судску заштиту

Један црногорски суд се недавно позвао на правни став челнице судства (најутицајније суткиње, Весне Меденице), који омогућава да поједини критичари владе и представници цивилног друштва буду ућуткани без права на правну заштиту.

Весна Меденица, предсједница Врховног суда који је издала “правни став”, притом није била укључена ни у један од случајева гдје су судили првостепени судови, али јој то није сметало да изнесе правни став.

Њен став, који нико није тражио – могао би поставити преседан да црногорски судови немају право да оспоре одлуке Скупштине о разрјешењу јавних функционера – чак иако су отпуштени из политичких разлога.

Ако би црногорски судови систематски одлучили да не могу оспорити таква разрјешења стране Скупштине, то би створило „озбиљну кризу владавине закона“, рекао је Адам Фолдес, правни савјетник Transparency International-а.

Пресуда првостепеног суда од 5. новембра 2019, прва је у којој је примењен правни став Меденице – потврдила је да суд не може оспорити право Скупштине да отпусти заговорника слободе медија (Горана Ђуровића).

Неколико сличних случајева је у току. Они укључују случај против Ирене Радовић, звиждача из Централне банке Црне Горе, као и представника цивилног друштва чија је улога била да врше надзор рада државних институција.

Горан Ђуровић је отпуштен са позиције представника цивилног друштва у Савјету црногорског јавног сервиса у децембру 2017. Његов случај је већ скоро двије године пролазио кроз инстанце црногорског судства.

Рекао је да је разочаран – али није изненађен – што је првостепени суд некритички прихватио правни став Меденице.

„Надао сам се да ће судија моћи да одоли притиску да пресуди против мене“, рекао је Ђуровић.

Нова пресуда, којом је Горану Ђуровићу наложено да плати 750 еура за правне трошкове држави, не само да је поништила његову претходну правну побједу, већ значи да ће му додатно бити забрањено обављање било које јавне функције у наредне четири године.

Критичари кажу да случај Ђуровића поставља опасан преседан који би могао угрозити напоре Црне Горе у борби против корупције и реформи њеног правосуђа – што су услови нужни за приступање Европској унији.

Амбасадор ЕУ у Црној Гори, Аиво Орав, рекао је да пресуде могу утицати на то колико брзо земља креће ка приступању Унији.

„Наставићемо да пратимо кретања у овој области у контексту преговора о приступању, чији ће темпо и даље бити одређиван напретком Црне Горе у области владавине закона“, каже Орав.

Као одговор на питања која је упутио OCCRP, кабинет Меденице је негирао да би њен правни став, ако га усвоје судови, елиминисо право на приступ суду јавним функционерима које је разријешила Скупштина. Међутим, кабинет није објаснио како ће отпуштени јавни функционери моћи да остваре право на судску заштиту. Јер Меденицино мишљење јасно каже да се „резрјешење јавног функционера не може оспорити у управном спору или у парничном поступку“.

„Судови су неспорно посвећени сузбијању корупције“, инсистира кабинет Меденице.

Ућуткавање критичара власти

Случајеви који се тренутно преиспитују у судовима користећи законске стандарде изнијете у правном ставу Меденице укључују и Вању Ћаловић Марковић, шефицу МАНС-а – члана OCCRP-а у Црној Гори – која је удаљена из Савјета који надгледа рад државне анти-корупцијске агенције (АСК).

Други кључни случај укључује Ирену Радовић, која је отпуштена с функције вицегувернерке у Централној банци у јулу 2018. године.

Поднијела је тужбу за поништај незаконитог разрјешења, што је држава више пута оспоравала. Судије су пресудиле у њену корист неколико пута, укључујући и пресуду крајем септембра (након издавања правног става Меденице) на коју се држава жалила, позивајући се на правни став Меденице. Очекује се да ће Виши суд о тој жалби убрзо одлучити.

Радовић је рекла да је „запрепаштена“ пресудом против Ђуровића. Очекује да судије Вишег суда који разматрају жалбу државе у њеном случају неће поништити претходне пресуде у њену корист.

Радовић је OCCRP-у навела да је отпуштена зато што је одбила да потписује и поступа по налозима коруптивне и незаконите праксе у Централној банци, на чијем је челу Радоје Жугић, утицајни члан Демократске партије социјалиста (ДПС), која Црном Гором влада од увођења вишепартијског система 1990. године.

Изјавила је да је на послу малтретирана и злостављана, те да је као одговор покренула тужбу за мобинг и дискриминацију против Жугића. Накнадно је он поднио кривичну пријаву против Радовићеве, тврдећи да је она открила „пословну тајну“ суду приликом достављања доказа у прилог њеној тужби. Тужиоци су одбацили Жугићеву жалбу због недостатка доказа.

„У знак одмазде, он је одлучио – а владајућа странка га подржала – да ме се ријеши“, рекла је Радовић.

Тада ју је, како је рекла, Скупштина у којој доминира владајућа ДПС, разријешила. Радовић је поднијела тужбу за поништај одлуке Скупштине, а судови су одбацили Жугићеве наводе – да је некомпетентна и да је открила пословну тајну суду (што су били основи за њено разрјешење од стране Скупштине).

„Ни један суд, нити било ко други, никада није оспорио чињеницу да сам отпуштена због лажних навода без доказа и због кривичне пријаве, која је након мог разрјешења одбачена као неоснована“, истакла је Радовић.

Пресуда Вишег суда у њеном случају, ако би се позвао на правно мишљење Меденице, “показала би грађанима да су моћни појединици из владајуће странке изнад закона и правосудног система у Црној Гори“ додала је.

Дирекција за комуникације Централне банке рекла је ОЦЦРП-у да су Жугић и још четворица званичника на суду негирали наводе Радовића о корупцији. Централна Банка је рекла да „неће имати даљњих коментара до правоснажног завршетка судског спора.“

Радовић има подршку из дјелова Скупштине, укључујући Александра Дамјановића, који је опозициони независни посланик.

Дамјановић, бивши предсједник скупштинског Одбора за економију и финансије, рекао је да напори да се ућутка Радовићева илуструју договор између власти и правосуђа до којег долази „када треба заштити такозване државне или политичке интересе“.

Адам Фолдес из Transparency International-а наводи да би више пресуда у којима се усваја правни став Меденице против јавних функицонера, који су незаконито отпуштени, могло послати лошу поруку потенцијалним звиждачима.

„Ако ови појединци могу доказати да су отпуштени зато што су одолијевали корупцији, тада ће њихова разрјешења на овај начин одвратити друге да се супротставе и објелодане корупцију“, рекао је.

Обавезе Црне Горе према ЕУ

Случај Радовић и остали који су у току такође постављају питања у вези са обећањима Црне Горе да ће свој правосудни систем ускладити са нормама ЕУ.

Црна Гора, бивша југословенска република, ратификовала је Европску конвенцију о људским правима, која обавезује да сви грађани имају приступ суду и право на правично суђење, изјавио је Адам Фолдес.

Тај је принцип потврдио Европски суд за људска права у пресуди 2016. године у корист предсједника Врховног суда Мађарске, који је незаконито смијењен с положаја.

Ова правила и случајеви морају бити познати судовима Црне Горе“, рекао је Фолдес. „Зато је сваки правни став који тврди супротно прилично зачуђујући.“

У изјави кабинета председнице Врховног суда је саопштено да је узета у обзир судска пракса Европског суда за људска права приликом разматрања правног става Меденице, као и да су судови у Хрватској и Словенији, земљама чланицама ЕУ-а, који су такође биле дио Југославије, усвојили сличне праксе.

Ђуровић, који је прошле недјеље изгубио на суду, саопштио је да би ЕУ морала да предузме мјере против Црне Горе како би је спријечила у додатној регресији и неизвршавању обавеза у домену владавине закона.

На примјер, рекао је, ЕУ би могла активирати „ клаузулу баланса“ која јој допушта да блокира Црну Гору у напретку у процесу придруживања док не проведе довољно реформи у правосуђу, владавини права и основним правима.

„Улажу се милијарде у регион без икаквих озбиљних активности да заштите ови улози “, рекао је Ђуровић о напорима ЕУ везано за демократизацију Црне Горе. „Можете учинити више да заштитите улагања у демократизацију.“

ЕУ преговара с Црном Гором о реформама у владавини права већ пет година. Исти преговори с Хрватском трајали су само годину дана.

„Ми се само претварамо да живимо у демократији“, рекао је Ђуровић. „Влада игра игру веома добро, а ЕУ игра веома слабо.“

Извор: OCCRP

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: