ИН4С

ИН4С портал

Порука из Котора 1872: Ко одбаци свој српски језик – под братским укором постаће издајник и непријатељ народа свог

У Боки живи чисто србски народ, зато која опћина не би свој народни језик, кад јој на вољу стоји, усвојила, да би под братским укором као издајица и непријатељица народа свог остала, поручили су Которани 1872. године и нагласили како су Срби из те општине имали највеће потешкоће да очувају свој народни језик, али да упркос томе нису одустали.

Котор

У Боки живи чисто србски народ, зато која опћина не би свој народни језик, кад јој на вољу стоји, усвојила, да би под братским укором као издајица и непријатељица народа свог остала, поручили су Которани 1872. године и нагласили како су Срби из те општине имали највеће потешкоће да очувају свој народни језик, али да упркос томе нису одустали.

У допису који је објављен у цетињском листу ,,Црногорац“ писало је како је општинско которско вијеће одржало сједницу и да је најважније питање на дневном реду било питање очувања српског језика Бокеља, који нису хтјели да дозволе да њихов језик буде подређен туђинском, италијанском језику.

Лист ,,Црногорац“, број 23, 1872. г.

На предлог управитељства једногласно би закључено да мјесто талијанског језика, којим се опћина већим дијелом служила, унапријед има се својим матерњим језиком, као званичним служити, објашњено је у тексту.

,,Црногорац“ је нагласио да је овај потез Которана напредан и достојан сваке похвале, као и да је изазвао опште задовољство код народа. Такође је поручено и да би свака општина требало да поступи попут которске, тим прије што, како се додаје у допису, очување свог српског језика је управо било најтеже баш у овом српском крају.

Лист ,,Црногорац“, број 23, 1872. г.

Овај напредни и похвале достојни корак, опште је задовољство у народу узроковао, а надати се да ће без икакве изнимке и све остале бокељске опћине, угледавши се на которску, тако урадити, а тим прије што свака има мање противности, него је ова имала, закључује се у  23. броју цетињског листа ,,Црногорац“ који је објављен 1872. године.

Прочитајте још:

Забавник ,,Бока Которска“ 1882: У Будви живе чисти Срби, а њено утврђење нису запосјели Турци – али јесу Црногорци

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Порука из Котора 1872: Ко одбаци свој српски језик – под братским укором постаће издајник и непријатељ народа свог

  1. Pa upravo ste vi,insistiravši na pravoslavlju u srpstvu kao glavnoj vjeri ,otjerali sve ostale i srbe katolike i srbe muhamedance od sebe ka vjerskim maticama..a nemali broj ljudi se krajem 19 vijeka tako osjećao.To Albanci nisu uradili i kod njih nema državne religije i pripadnici sve 3 vjere su Albanci i nijedna vjera nije glavna.

    1
    1
  2. Pa što onda ne zadržavamo taj govor, te riječi kao što su općina, đe, tisuća, no digoste frku na Čirgića, što je čitao iste izvore ka i vi!

    1
    24
    1. Opšti ili opći svejedno. Evo na primjer postojao je Zakonik opšči crnogorski i brdski. A tisuća je slovenska riječ koju koriste skoro svi Sloveni, dok je hiljada grčkog porijekla. A Čirgić da koristi uopšte (ili uopće) istorijske izvore nikad ne bi ni pravio novi jezik koji nikad nigdje u istoriji nije postojao!

      33
      1
    2. Црни Драгојло, па још више од 150 година су постављени темељи српском, књижевном језику и стотине лингвиста је дотјеривало, обогаћивало и осавремењавало српски језик, којим су иначе говорили и сви становници Далмације, Херцеговине и Дубровника. И онда сте ви, као по обичају, без труда, присвојили, а после и упрсксли тај језик, тако да је данас 95% становништва у ЦГ неписмено.Ви бисте да се све зове вашим именом, а да ништа паметно и корисно не допринесете. Што архаичније и без правила, вама се чини, црногорски је. А тим тзв. црногорским језиком говоре Срби по селима у Херцеговини, Новом Пазару, Тутину и сл.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *