Жика Смедеревац напустио НВО ЦПЦ: Нетрпељивост у колективу, неплаћено пензијско, опструкције…
1 min read
НВО ЦПЦ напустио је Живорад Павловић, звани Жика Смедеревац, некадашњи свештеник Епархије браничевске Српске православне цркве, који је приступио НВО ЦПЦ 1999. године, сазнаје „Дан“.
Након учињеног канонског преступа, Павловић, бивши парох из Смедерева, лишен је свештеничког чина и искључен из црквене заједнице одлуком Великог црквеног суда Српске православне цркве.
Павловић, кога је распоп Мираш Дедеић прогласио за „пароха подгоричког ЦПЦ”, поднио је 3. децембра 2013. године писмену оставку и доставио је анатемисаном Дедеићу.
Живорад Павловић је у оставци навео:
„Служио сам скоро 15 година у Црногорској православној цркви као парох града Подгорице. Служио сам под ведрим небом, на ливади. Своју свештеничку дужност схватио сам врло озбиљно, и сходно томе, својим парохијским обавезама приступио сам са великом одговорношћу. Уложио сам много труда, истрајности, стрпљења и свештеничке мудрости. Успио сам да у току цијелог свог рада очувам мир, како у парохији, тако и у Црквеној општини, иако су је потресале поједине оставке. Све ово је утицало да се оствари литургијски живот, који је видно запажен.
Разни животни догађаји за ових непуних 15 година, рад и служење под музичким тремом, опструкције разног типа над службом, животом и мојом личношћу, нетрпељивост у колективу, неријешена материјална ситуација, неуплаћено пензијско-инвалидско осигурање, односно сталне стресне ситуације везане за горе наведено имале су као последицу битно нарушавање мог здравственог стања. Због тога, односно због такве моје здравствене ситуације и налаза љекарске комисије која ми је наложила интензивно лијечење, мировање и одмор, мир и сталоженост живота због предстојеће љекареке интервенције на срцу, осјећам да више нисам способан за парохијску службу.
Стога, овим подносим неопозиву оставку на парохијску службу пароха у граду Подгорица и све духовности… везане за Црногорску православну цркву. Молим да ме разријешите свих обавеза и да потписивањем ове оставке прихватите да све моје активности од овог часа престају. Напомињем да је ова писмена оставка чин моје слободне воље”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ala su se crbi rastužili i raskukali zbog popa Žika! Ne zna se ko je žešći u širenju hrišćanske ljubavi! Ko da ih je napustio sv Maca ili sv Šiljak ne daj bože! Ili ko da im je neko kidnapovao Kačavendu!
Baljo, idi kod kerova dupljanskih pa tamo laj.
Сад Стево В. поје :“Пут путује мој јаран, брзо ћу и ја, нестало је парица код хер Мираша“…
Sta ce reci na ovo gospodar poceli su da mu se osipaju redovi
МИЛО ПРОТИВ РОДА И РУСИЈЕ
Закукала Вила Равијојла –
Гласом болним на гори Ловћену!
Сузе јој се разлиле по лицу,
А дугу је косу до појаса,
Сву расплела, јер је жалост мучи!
Тешко јој је због српскога рода,
Мука на њег’ смртно усмерена,
Усмерена са свакоје стране,
А ту муку Мило распламсава,
Тај несрећни Ђукановић Мило,
Који седи на владарском трону,
А на трону усред Подгорице,
Подгорице српске престонице.
Он је Србин Српство не признаје,
Одриче се својих прађедова,
Чије сабље одсекле би главу,
Сваком оном ко издаје Српство.
А издаје Мило се не стиди,
Нег’ помаже српске душманине.
Кад Амери, Немци и Французи,
И Енглези безбожници први,
А са њима други Европљани,
Европљани са западне стране
А и Турци удружени с њима,
Крволочну послали су војску,
У хиљаду деветој стотини
Деведесет деветој години –
Против малих српскијех земаља,
Против славне Моравске Србије
И витешке земље Црнoгорац’,
То злочинство Мило подржава,
Против свога српскога народа.
То показа када су душмани,
С војском ушли на Косово равно,
А Срби им то су дозволили,
Јер пред Богом душманин се клео,
Да ће Запад с војском на Косову,
Сачувати Србе од Шиптара
И Шиптаре одмах разоружат’.
Такву реч је Запад погазио,
Злочинце је шиптарске подрж’о
И Косово српско окупир’о,
Те јавио целом свету одмах,
Да Косово у Србији није,
Да на њему српских цркви нема,
Нег’ култура да је сва шиптарска.
Такав злочин над народом српским,
Подржава Мило Ђукановић.
Он признаје ропство над Србима
Окупатор њему омилио,
Па позива шиптарске злочинце,
Да изграде шиптарску државу,
Да је граде на Косову српском,
На којем су шиптарски злочинци
Порушили српске свете цркве
И уз цркве свете манастире,
Каквих нема у земљи Немачкој,
Каквих нема на енглеској Темзи,
Каквих нема на француској Сени,
Каквих нема у папином Риму,
Јер храмови српски на Косову,
Грађени су у столећим’ првим,
А у првим по рођењу Христа,
Кад је Запад био у паганству
И далеко од хришћанске вере.
Мило тражи шиптарску државу,
А државу на Косову српском,
Где злочинци вођени Тачијем,
А злочинци рода шиптарскога,
Живе Србе секли на комаде,
Вадили им срца и бубреге,
Да срцима и бубрезим’ српским,
Болеснике лече на Западу –
Да им српска срца уграђују,
Уграђују у болесне груди.
Е таквим је Мило обећао,
Баш послати своје дипломате,
Да признају Тачија злочинца.
Дипломати српске Подгорице
Баш ће предат’ том Тачију писмо,
А у писму стојаће порука,
Да Косово српско више није.
Уз све ово Мило Ђукановић
Подржава злочине Запада.
А и онај кад се кољу деца,
Српска деца славне Црне Горе.
Запамтите докле сунце сија,
Када Запад Србе нападнуо
У хиљаду деветој стотини
Деведесет деветој години –
Над Мурином кршне Црне Горе,
Немачке се бомбе устремише,
На цивилно српско становништво,
Међу многим бомба је разнела,
А разнело малог Мирослава,
Дете драго куће Кнежевића.
Око тога Милови главари,
А главари без памети своје,
Не кривише државу Немачку,
Што јој војска уби Мирослава,
Него криве српске државнике,
Што сеђаше у Беломе Граду –
Што Косово сами нису дали,
Нису дали душману шиптарском,
Па су Немци зато убијали,
Убијали децу црногорску.
Ту се Мило и његове слуге,
Огрешише пред Господом Богом,
Прећуташе злочине Запада,
Од којих су Срби умирали,
Умирали у великом броју.
Од тог дана кад су Западњаци
Нападали сваку земљу српску,
А од Тисе и Дунава силна,
Па до српског Јадранскога мора.
А тада су осамдесет дана,
Све тровали по земљама српским,
Летилице бацале су отров,
Такав отров нема у Ђавала.
Њим се трује и ваздух и трава,
А и нежне биљке у њивама,
Па и сваки извор воде питке,
Њим се трује киша и мећава,
А и дашак сваког лаког ветра.
Од тог Срби умиру масовно,
На годину десет хиљад душа.
Ти зликовци то нам учинише,
А зликовци са западне стране,
Што столица њима је у Брислу –
И у Брислу и у Вашингтону.
А Мило се поданички јави,
Те обећа да их тужит’ неће,
Нити тражит’ да исплате штету,
Којом многе Србе покопаше,
Ил’ за веке тешко разболеше.
Неће тражит’ да се штета плати,
Што душмани све су разорили,
Порушили школе и болнице,
Уз болнице и храмове свете,
На Косову стотину тридесет.
Порушили пруге и мостове,
Порушили највеће фабрике
И станове, а и куће српске,
Од севера па до крајњег југа.
Е таквим се Мило испоклања,
Те им помоћ свакојаку нуди.
Нуди Мило српску војску њима,
Која ће се ставит’ под команду,
Под команду швапских генерла,
Који ништа друго не спремају,
Нег’ да јурну опет на Русију,
Да Русији Сибир отимају,
Да се тамо злата напљачкају,
А и злата, а и дијаманат’
И великих нафтиних токова,
И још већих извора са гасом.
Ао Мило, зар си тако грешан?
Зар не памтиш речи Његошеве,
Кад је српском роду поручио,
Да су Руси браћа нам старија,
Да се братац поштовати мора,
Јер тај братац Србе је спасав’о!
Спасавао од турскога ножа.
А Србе су Руси заштитили,
Да их Немци претходних столећа
Не претворе у народе друге,
Православну веру не угасе,
Да им српско име не избришу,
Да им српски језик не уклоне –
На којем су песме написане,
А јуначке песме из прошлости,
Кад су Срби витезови били,
Кад су Срби писмо изумели
И из Винче писмо одаслали,
Одаслали свакоме народу,
А на свакој тој земљиној шари,
Од Лондона до Мелбурна града,
До Мелбурна земље аустралске.
А ти Мило данас желиш чинит’
Зло чинити и Србима својим,
А чинити и браћи Русима,
Желиш српско име избрисати,
Желиш српски језик уклонити,
Српске цркве ти затвараш редом,
А монахе српске и прогониш,
Те немачку политику водиш
И немачку и римскога папе,
Који давно кренуше на Србе,
Да истребе Србе на Блакану,
Те их клали у два светска рата,
А у томе двадесетом веку.
Зато кука Вила Равијојла –
Гласом болним на гори Ловћену!
Сузе јој се разлиле по лицу,
А дугу је косу до појаса,
Сву расплела, јер је жалост мучи!
Тешко јој је због српскога рода,
Мука на њег’ смртно усмерена,
Усмерена са свакоје стране,
А ту муку Мило распламсава,
Тај несрећни Ђукановић Мило,
Који седи на владарском трону,
А на трону усред Подгорице,
Подгорице српске престонице.
Он је Србин Српство не признаје,
Одриче се својих прађедова,
Чије сабље одсекле би главу,
Сваком оном ко издаје Српство.
А издаје Мило се не стиди,
Нег’ помаже српске душманине.
Зато Вила гласно подвикнула
И преклиње Србе свеукпно –
Да на трону промену владара,
А на трону усред Подгорице,
Подгорице српске престонице –
Да бирају часнога владара,
Који Српство хоће поштовати,
Поштовати и чувати Србе
И грлити свог рођеног брата,
Свога брата Руса јуначкога,
Који јесте српски брат старији –
Како је то Његош објаснио,
Кад је Српство небу уздизао –
И душманске намере спречав’о,
Спречавао бритком сјајном сабљом
А и својом поруком у песми,
А у оној чувеног наслова,
„Горски вjенaц“ песма му се зове!
Невесиње, 6. април 7522 (2014)
Nemojte da lajete, nego da zablagodarimo Gospodu sto se rab Boziji Zivorad dozvao i sto vise nije sa prokletim raspopom. Kako rece jednom patrijarh Pavle, vaznija je jedna dusa ljudska, besmrtna, negoli svi svjetovi materijalni. Dobrodosao brate kuci!
Господине Михаило, Жика „Смедеревац“, познат и као „Жика Дилер“ (у време хиперинфлације, као парох, диловао је девизе), осумњичен је да је из црквене благајне отуђио око 114.000 ДМ.
Да питам тог Жику Смедеревца, због чега су га из Смедерева избацили? Мени су причали моји пријатељи да је скупљао новац за градњу цркве у Смедереву и тај новац ставио у свој џеп! Наравно да га је Српска православна црква морала расчинити! Али је и природно да га Мираш уврсти у своју братију! Па – и слични су!
Žika Smederevac? Hahahahahahaaha
Ево прилике да Стево Вучинић узме свештенички чин. Али мораће прво мало да смрша.
Навече Марча неке жене изнесу смеће испред куће па речу ђеци да га зажде како би онијем димом ћерале вјештице од куће.
Лажне цркве се не могу оснивати, оне су у старту осуђене на неуспјех.
Kaže Žika Smederevac „neriješena materijalna situacija, neuplaćeno penzijsko-invalidsko osiguranje…“. Eto o čemu razmišlja jedan crnogorski „duhovnik“! Iako je iz Smedereva, vidi se da je u mentalnom i moralnom smislu tipičan crnogorski kamenjarac. Pa šta bi svešteniče sa onozemaljskim životom i dobrima? Šta bi sa uzdržavanjem na ovom svijetu da bi se otišlo u raj?
,,Finansiska ponuda nije bila dovoljno dobra,,