ИН4С

ИН4С портал

Преживјети и побиједити Америку: Како је НАТО бомбардовање Србије створило најважнији савез 2020. године

1 min read
Збигњев Бжежински, некадашњи савјетник за националну безбједност америчког предсједника Џимија Картера, још 1997. године упозорио је да је за САД и њихову хегемонску улогу на планети најопаснији савез Кине и Русије.
amerika, kina i Rusija

Глобалне суперсиле: Русија, Кина и САД; илустрација: antifashist.com

Збигњев Бжежински, некадашњи савјетник за националну безбједност америчког предсједника Џимија Картера, још 1997. године упозорио је да је за САД и њихову хегемонску улогу на планети најопаснији савез Кине и Русије. Тај став је Бжежински поновио и пред смрт прије три године: „Велика коалиција Кине и Русије уједињених на анимозитету према САД а не на идеологији, са Пекингом у улози вође и Москвом као пратиоцем, највећа је опасност за САД.” Неприродан или чудан пар, како ословљавају у западним дипломатским круговима кинеско-руски тандем, и даље се много више посматра кроз призму “неприродности” или “застрањености” него кроз ефективну алијансу.

Русија и Кина немају намјеру да уђу у сукоб са САД, али се спремају за њега. Овдје није ријеч о судару који ће се метафорички речено догодити “сјутра”, више се ради о конфликту који неће моћи лако да се заустави “прекосјутра”, поготово ако Владимир Путин и Си Ђинпинг остану на власти колико се надају, пише Недељник. Како преноси београдски лист, данашњи владари у Кремљу и Џонгнанхају не желе отворени сукоб са САД, али су изузетно одлучни да припреме своје земље да могу да парирају Американцима у евентуалном рату.

“Неприродно” савезништво, како се често дефинише нова алијанса Русије и Кине, има своје коријене у бомбардовању Србије 1999. године. Званичници Вашингтона су прво понизили Москву тако што је тадашњи потпредсједник Ал Гор позвао телефоном Јевгенија Примакова – који је прелазио Атлантик с циљем да покуша, у последњем моменту, да заустави или одложи почетак бомбардовања – и саопштио му да ће САД почети са ваздушним нападима на СР Југославију јер немају времена за губљење са Москвом. Примакову није ништа друго остало него да нареди пилоту да се врати у Москву.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Преживјети и побиједити Америку: Како је НАТО бомбардовање Србије створило најважнији савез 2020. године

  1. Nije samo Kina u ovom savezu, tu je i Indija kao i Srbija, Kazahstan i jos par zemalja.
    U slucaju sukoba, pridruzice se Bugarska Grcka Rumunija.

  2. Ja se zaista gnušam, što je korak u pravom smeru da imam koga, ovih imigranata…
    „Elektrotehničkih inženjera“. I medicinara, naravno!

    Marš u pičku materinu. Da li je dovoljno demokratski?!
    Ovaj američki mrmot sa sch govornom manom pokushava da polethi. U strathospheru…

    Inženjer si taman kao što sam Ja sveštenik.
    A sveštam i osveštavam , jer Jesam inženjer.
    Do duše kosmičkog inženjeringa…
    Biomedecine, i hemijskog managementa…
    Jedi vnago, vaško.
    Hoćeš u svoju mrčenu državu da uvedeš progres?
    Plati od prodaje guzice.

  3. Teshko da che bit pravi saveznici. Nezgleda ka neka velju mogucnos. Ispod Amura ima 1.5 milijardi ljudi, koji kad opeljeshe njijove zemlju, dhje che? Na Tibet? Normalno je da che preko Amura gorje. Ako se kojijem slucajem Śeverni pol ne promijeni i pomakne u Sibir.
    Rusija je zavisna od prodaje gasa I iljade Jevropi i Kini I Indiji , i kad bi we to prekinulo, Rusija ka Drzhava bi se raspala, a znamo ko bi uletijo u Sibir i u Primorskij Okrug…

    Zasad su prijatkeji od interesa, a ti interesi su ranjivi…Evoti jedan scenarijo: vidhjish kako Australija gori! Rechimo trmperatura ove godine najvecha odko brojimo. Povecala se 0.78 stepeni…mislish da che Kina za 10-15 godina vozit milijarde automobile na gas I ulje? A zemlja i vazuh im gore podnogama. Neche!!!

    A shto onda oni imaju od Rusije? Oruzhje? PAK 57 koji se rushi svaki put kad ga testiraju???
    Rusima je najbolje a i to pokushavaju je da se vezhu za Jevropu….ali nemogu zasad… to tije to…odprilepa….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *