Уз Божићне хладне дане Никшићани светиње бране

Пише: Ранко Шкулетић

Готово увијек кроз историју када наиђу искушења и тешка времена, у Никшићу се будила та искра пркоса, бунта, слободарског духа и саборности.

Тако и ове јесени, а поготову у сред Великог часног поста када смо сви у духовној припреми да достојанствено дочекамо рођење Господа Исуса Христа, десио се несвакидашњи безумни чин од наше браће који би требало да су Хришћани, али су заправо антихристи.

Десило се то да некрштени људи желе да праве Цркву, своју приватну установу која је све осим Црква. Не би био никакав проблем што они праве своје секташке филијале, али је проблем што се жели угасити нешто што је старије од државе, нешто што је темељ, ослонац и једина тачка сабирања овог народа у вријеме 5 вјековног ропства.

Управо тај безумни чин актуелне власти, пробудио је онај наш дух који посједујемо у генима. Дух саборности и слободарства. У задњих мјесец дана пробудила се народна слога, спале су стеге, народ се окупља око својих Светиња. Свако вече бива све Божанственије, ријеке вјерног народа из дана у дан бујају већим жаром и попут планинске ријеке након отапања сњегова тече јаче и већим обимом.

Од Црквено народног Сабора Светог Василија Острошког па до Бадње вечери, ноћи у Никшићу бивају све љепше и љепше, постају такве као из бајки. Осјећа се благодат Божија , вјерни народ скрушено иде са својим Иконама и свијећама , испред њих Свештенство које је увијек уз свој народ – дивота. Kао да смо се преселили у она дјела нашег чувеног Никшићанина Вита Николића.

Дешава се то, уз Божићне хладне дане , Никшићани Светиње бране. Kао некад у времена давна када су наши преци бранили Светиње од туђина и окупатора, нажалост ми данас Светиње бранимо од одрођене наше браће.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: