(ВИДЕО) Влада против Бога

Пише: Павле

Прије да је ријеч о неком мањку образовања које данашњи ,,прваци“ и секуларни владари Црне Горе носе још из средњошколских клупа и једва стечене дипломе високих школа. Или се само варамо, јер тешко да би их лако разувјерили да они нијесу били и остали најбољи у свему (а знају да нијесу) па тако и у знању о вјери и Цркви, иако сигурни да је испод црвене петокраке било тешко разумјети, а још мање бити спреман прихватити тај опијум за народ и разлику између духовне власти, чије су  ,,попове“ (иначе њихов омиљени и понижавајући израз) лишавали елементарних људских права и световне (тоталитарне) којој су комунисти донијели ,,право“ да одлучују о сваком и о свему.

Дакле, обраћајујући се данас јавности поводом синоћне изјаве митрополита Амфилохија да Закон против СПЦ мора пасти, ако не онда то мора Влада која га је усвојила (извините на парафрази) Влада Црне Горе је показала забрињавајући недостатак знања или још прије – узнемирености, која тешко и да јој допушта да на један демократски начин себе може и представљати у том статусу.

Наиме, Влада тврди да је дјеловање Цркве одвојено од државе, парафразирајући једну од мантри либералне демократије, а истовремено не разумјевајући да то начело има смисла једино ако важи принцип равноправности, што значи да је и држава одвојена од Цркве, а нарочито од права да одлучује и одузима њену, у државним књигама евидентирану и неприкосновену, својину.

Ако Црква не би имала право да очекује основани пад Владе, онда још мање Влада својим секуларним прописама има право да одлучује о имовини Цркве и њеног опстанка. Али, управо ту Влада показује своју мањкавост која је делегитимише не само у слабости логике или етичности (Ако ја не могу одлучивати о другоме, онда је императив да се и други не мијеша у моја права, ускликнуо би неки Кантов следбеник), већ најосновнијег образовања.

И то прво зато што Црква нијесу владике и епископи већ Божји народ, па није ни митрополит Амфилохије, па када се митрополит обраћа онда он то ради, не само у своје име колико у име свог Божјег православног народа који га на то и обавезује и то све вођен Светим духом (Псалм 104:30) и то оног истог народа који у својству слободног грађанина има право да бира и одлучује о Влади.

С тога слободан грађанин има право да као и вјерник православне цркве одлучује о Влади, а Влада не би имала то право према Божјој цркви, осим ако није и сама против Бога или себе изједначава са Њим. И друго, Влада заборавља да Закон против СПЦ није усвојен на литијама нити у Божјим храмовима него у парламенту, те је питање истог чисто политичко, а не вјерско и црквено питање.

Пошто се исто закон може промијенити једино промјеном већине у Скупштини Црне Горе онда је позивање тренутне већине у њој да повуче своју противуставну одлуку и закон једино легитимно, као што је легитиман и Уставан захтјев да слободни и вјерујући грађани на литијама, а митрополит у изјавама, траже да Влада те већине падне и да народ демократски изабере ону већину која ће испоштовати три темељна принципа сваке слободне државе.

Прво, владавина Устава и закона за све и дужност њиховог поштовања посебно од стране Владе.  Друго, одвојеност Цркве и државе по европским, а не неокомунистичким начелима. Треће, равноправност свих вјера и вјерских заједница, а не дискриминација само једне, а да је тако показује на свом примјеру сама Влада који је темељни уговор прије усвајања Закона о вјероисповијести потписала са Католичком црквом и Исламском заједницом – а са СПЦ није.

О на тиме она сама потврђује да крши темељно уставно начело равноправности свих пред законом, што је довољан разлог за захтјев митрополита Амфилохија, тачније вјерујућег народа са најмасовнијег окупљања народа у Црној Гори у њеној историји. Изгледа да то само Влада не види.

Прочитајте још:

Језик непријатељства

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: