О класје моје испод голих брда – Алекса Шантић: О класје моје
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних 'тица, моја муко тврда?
Алекса Шантић
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних ‘тица, моја муко тврда?
Скоро ће жетва… Једро зрње зрије…
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.
Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране —
И снова пати, сељаче, и трпи…
Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру…
А теби само, кô псу у синџиру,
Бациће мрве… О, срам и грдоба!…
И нико неђе чути јад ни вапај —
Нити ће ганут бол пјану господу…
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних ‘тица, моја муко тврда?!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ponos i tuga.
Snazna pjesma.
Mome rodu vječno aktuelna:
„Ko li mi te štiti,
ko li mi te brani
od gladnih ptica
muko moja tvrda“
Hvala i pozdravi Redakciji.
Grudi se sire… Hoce da prepuknu…
A suze liju niz obraze….
Santica nosim u sebi…. Mnoge negove stihove slusam neprestalno u svojoj glavi…
Znam ih naizust… Darivao nam je sve najljepse Ode Srpstvu….
Hvala IN4S sto vracate narodu one nase svijetle Casove Poezije…
Na kojoj smo odrastali… U kojoj je Sazrijevalo Nase Srpstvo…
Ovi stihovi su aktuelni i danas : odraz slike i danasnjeg drustva!
Kad god citam ovu pjesmu meni se place. I gledam sliku ovoga covjeka i mislim kako je lijep, kako je pravilnih crta, zgodan muskarac; takvi su hercegovacki i licki Srbi, to je ta jedna plemenska crta Srba koja je prisutna i u mojoj krvi.
Grudi se sire… Hoce da prepucknu…
A suze liju niz obraze….