Шербеџија: Свијет хрли према свом крају

Свијет – ма колико се ми дивимо новим проналасцима у медицини, у науци – све више, све брже хрли према свом крају, оцијенио је Раде Шербеџија.

“Како је постало то зло да та шачица људи влада свијетом? А читав свијет је један ужас од пролетара, пролетаријата, сиромашних људи који умиру по Африци, по Азији. То су питања данашњег човјечанства. И ту је та шарена лажа капитализма“, рекао је Шербеџија у интервјуу за Радио Слободна Европа.

Шербеџија каже да се прибојава рушилачких револуција које ће као „Mad Max“ носити све пред собом.

По његовим ријечима, ниво културне свијести је све нижи, па данашње вријеме постаје све испразније, без идеала.

Победа Милановића трачак наде, у Србији Орвел најактуелнији

Говорећи о масовним миграцијама са Балкана, Шербеџија истиче да мали народи немају перспективу.

Ипак, за њега је трачак наде побједа Зорана Милановића на предсједничким изборима у Хрватској.

„А у Србији је, чини ми се, Орвел најактуалнији него што се икада могло замислити“, сматра Шербеџија.

Случајно сам постао глумац

Шербеџија каже да је склоност ка писању била његова прва страст у младости.

„Ја сам желио да студирам књижевност и да се бавим писањем – као новинар или као писац. Нисам био толико охол да сам могао мислити кад сам имао 16, 17 година да ћу бити једног дана писац или пјесник. То се не планира, то се постаје“, рекао је он.

Каже да је писање и читање књига била његова најјача страст у младости.

„И онда је тако дошло да сам отишао случајно на пријемни испит за глуму, прошао сам и онда је кренула та моја глумачка прича. Тако да све то скупа није успут. То је нешто што је саставни дио мене. Писање и склоност ка литератури заправо ми је ужасно много помогло у послу“, рекао је Шербеџија.

Од 1991. нисам глумац на свом језику у позоришту

Шербеџија наводи да је „од 1991. престао да буде глумац на свом језику, у позоришту“.

„Ту и тамо сам још одиграо неки филм на нашем језику, али врло мало. Углавном сам на енглеском језику играо у страним фимовима. И у театру, у Лондону са Ванесом Редгрејв, и тако још неким, у Риверс студију у Лондону. И онда је мени мањкала та интеракција са публиком на мом језику, јер ту сам најјачи“, каже он.

Он је оцијенио да има доста ангажованих умјетника на Балкану.

„Могу рећи да нисам незадовољан са оним што се догађа у простору рецимо бивше Југославије и на тим позорницама. Има доста ангажованих умјетника. Баш ми је драго због тога“, рекао је он.

Било је више правде у Југославији него сада

Шербеџија каже да није југоносталгичар и да је свјестан да се она морала распасти.

„Али, кад говорим о њој мислим само о једном систему, у коме није било сиротиње, људи нису копали по кантама за смеће. Било је слободе у неком смислу да си заштићен, да није било толико разбојништва, да си могао да спаваш у парку преко ноћи. Било је неке заштите људи. И било је неке правде. Ето. А данас тога нема на овим нашим просторима“, закључио је Шербеџија.

Прочитајте још:

Велика лаж црногорског Понтија Пилата

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: