Улцињска литија
1 min read
Проф. др Дејан Мировић (фото: Печат)
Пише: Дејан Мировић
Руски научник који је 30 година посветио изучавању Црне Горе, Павел Ровински, био је одушевљен када је 1880. посјетио Улцињ. Упоредио га је са Италијом и европским мјестима са дивном обалом. Под руководством руског топографа Варамана се гради канал дуг 4 км према мору. Највећи српски писац генијални Црњански је 1927. писао о дивним пјесковитим плажама и ноћима у Улцињу. Године 1934. се отвара Солана. Нобеловац и бивши њемачки канцелар Вили Брант је 1981. очаран Адом Бојаном. У то вријеме под руководством младог и способног директора Улцињске ривијере, каснијег предсједника општине, се граде хотели на Великој плажи и на Ади Бојани и нови прелијепи хотел Галеб.
Општина на коју отпада око 20 км од 70 км од свих црногорских плажа, постаје омиљено љетовалиште туриста из Европе. Ипак, Ђукановићева власт је „успјела“ да за релативно кратко вријеме у XXI вијеку Улцињ сведе на једину неразвијену општину на црногорској обали. Веско Баровић 2005. године купује Солану коју за кратко вријеме уводи у стечај. Продаје се и руши нови хотел Галеб и на његовом мјесту отвара паркинг. Нелегална градња на чаробном ушћу Аде Бојане и крађа пијеска доводи до еколошке катастрофе и затварања ушћа 2017. као и великог смањивања плаже. Канал на Порто Милени се због колапса канализационих цијеви претвара у мјесто за избјегавање. Руши се најљепши хотел на Великој плажи Лидо. Сада је на том мјесту само гомила камења. Умјесто Ровинског, Црњанског и Бранта главни гост је Насер Кељменди који је на листи/потјерници Интерпола и америчке ДЕА.
Ипак, 18. јануара 2020. се и у Улцињу десило несто лијепо. Под вођством младог и угледног проте Синише Смиљића одржана је велика литија. У дугој колони од нове Цркве Светог Николе под Метеризима, која подсјећа на најљепше грчке цркве на острвима, до старе истог имена на Бијелој Гори, су били православни вјерници Митрополије, Срби и Црногорци. У колони су били и грађани исламске и католичке вјероисповјести. За разлику од Цетиња није било никаквог инцидента, напротив, велика литија је мирно и достојанствено прошла кроз цијели град у прекрасној јануарској ноћи.
Тако је један срамни закон апсурдно, довео до најљепшег догађаја у Улцињу у XXI вијеку.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Moj Ulcinj…
Sa najsvetijim mjestom na svijetu…. Gdje pocivaju moji roditelji…
Pored crkve Svetoga Nikole…. pod Meterize….
Uz vjecni sapat vjecnoga Jadranskoga mora….
Crkvu je gradio moj djed Savo u cast oslobodiocima Ulcinja….
A donator zvonika crkve je moj otac Jovan….
U cast svome ocu, majci i svome Srpstvu…
Ulcinj, grad dje je moja familija gradila zivot i ponosnu istoriju….
Kralj Nikola ih nastanio tamo rekavsi: „Tamo cete morati sa puskom pod glavom….“
I opstasmo za vijek ipo….
Hvala ti Dejane, brate od nasega strika Miska….
Dijelimo nase zajednicko Srpsko i Marko-Miljanovkso nasledje…
А што је то истовремено промоција екуменизма и засебне „цркве“ коју Амфилохије назива „Митрополијом“ за сада, то ништа господине Мировићу?
Sto ne smijes da mi objavis momentar? Jel zato sto je istina?
Divan text, odise ljubavlju za Ulicinjem i morem sinjem. Pise tako lepo Mirovic da mu ni Peter Handke nije ravan.
Диван текст.. Повраћај земљишта да се тражи, Солана да се обнови.. Улцињ је претворен у касабу.
Gospodine Miroviću, izabrali ste jako lijep izraz i prenijeli ljubav prema gradu Ulcinju, cije plaze i Stari grad za mene imaju posebnu energiju, i cijela arija odise nekom sirinom. Gradjani svih gradova su prepoznali iskrenost i vrijednosti koje nas odrzavaju zivima, i zbog kojih imamo osjecanja empatije, solidarnosti, pravdoljublja itd., i to je razlog brojnosti litija koje cine sva srca ispunjena ljubavlju, bez obzira na pripradnosti razlicitim vjeroispovjestima. Prije svega smo ljudi! Zivjela i hvala svima koji su cistog srca!
maslinovo ulje najbolje prodaju pod Ostrog, slava mu i milost, niko ne pita kolko je
Прелепа прича! Сваког добра аутору и дивним Улцињанима! Сваки боравак тамо памтим по срдачним људима свих вера и нација. Од срца им желим да се врате времена о којима у овом тексту пише.