Браво за Џуди!

Пише: проф. др Драган Копривица

У данашњим вуненим временима у Монтенегру, кад се на дјелу види да режимски моћници нијесу научили ништа више од комуњарског обрачуна с неистомишљеницима, и кад би радо организовали донаторску конференцију за рестаурацију домаћег Голог отока, Грможура, услиједила је помало неочекивана, трезвена изјава америчке амбасадорке у Црној Гори, Џуди Рајзинг Рајнке, о слободи јавне ријечи и непримјереном чину хапшења Никшићанина Милије Горановића због изјаве на фејсбуку.

Коректно упозорење Рајнкеове да се не треба играти с демократијом показало се као, иако дамски, ипак класичан шамар подгоричком режиму. Зато су овдашњи власници власти, навикнути на подршку Запада шта год мували по Црној Гори, бар у почетку дјеловали као поливени ‘ладном водом. Уосталом, Рајнкеова је и магистрирала у сфери односа с јавношћу, на Универзитету у Принстону, па су јој медијске теме исувише добро познато штиво да би могла прећутати ригидни поступак хапшења грађанина Горановића, уз одвођење из његове куће као да је мафијашки бос са Сицилије.

Повод за спектакуларно хапшење Никшићанина била је, истину говорећи, не баш умивена изјава на оцјену директора Управе полиције, Вељовића, да је Црна Гора и због забране уласка у Црну Гору вођама криминалних кланова из Србије и региона достигла висок ниво сигурности грађана. Горановић је највјероватније желио поручити Вељовићу да не замјењује тезе, него да се наша земља прво и првенствено причува од зла домаћега, и домаћег криминала. А, пошто се Вељовић дистанцирао од кажњавања Горановића, сада је за очекивати и да се Никшићанину укине и новчана казна, али и установи ко је наредио полицијски атак на његову кућу и фамилију као у акционом филму.

Као софистицирана дама и политичар, Рајнкеова је с правом истакла да је упућивање увреда на рачун јавних личности неприкладно. Али је јасно и недвосмислено истакла да у пакет јавних функција иде и толерантније прихватање жешћих критика, јер је то за јавне личности, како је навела, “дио посла”. А на Твитеру је подвукла: “Али ипак, на крају свега, морамо да бранимо право на слободу изражавања. То је фундаментално за демократију.”

У ДПС-у, који демократију у Црној Гори глумата, и исмијава већ годинама, многи су били згранути како их је Џуди елегантно избручила. А да ли ће је Дармановић под хитно позвати на разговор тражећи исправку навода, мало је вјероватно. Тим прије што је у фокусу америчке амбасадорке сигурно и већ позната немила сторија о хапшењима неколика новинара по Црној Гори, уз повампирење репресивних дешавања, хапшења, наплате казни за вербалне деликте... По свој прилици, с овдашњим диктаторима, фино смо се запутили у Европу. “Лидери у региону”.

Све заједно с три амбасадора, који као три мускетара хтједоше каваљерски платити казну за увредљиве и милитантне изјаве своје колегинице на рачун непожељних јој вјерника у Црној Гори, а да против дотична три џентлмена досад није предузет никакав поступак, осим што им је очитана буквица у ресорном Министарству.
Такви су двоструки аршини ове незасите власти, која отужно глуми демократију, а у пракси спроводи аутократију и клептократију, крадући све што се по Црној Гори још може покрасти, па је сад бацила око и на имовину Митрополије.

Углавном, америчкој амбасадорки се овог пута очито помало смучила “демократија” и јефтина глума овдашњег режима, па се, видећи примјере стаљинократије на дјелу, можда и запитала у духу пјесме Петра Прерадовића “Путник”: “Боже мили, куд сам зашла, ноћ демократије ме нађе у туђини..!”

Углавном, порука Рајнкеове подгоричком режиму је јасна: да не претјерује с прогонима грађана поводом изјава, и да не прави црне тројке за хапшења. Уосталом, кад на неком народном скупу грађани вичу “Мило, лопове”, технички је и неизводљиво ухапсити свих двадесет хиљада грађана одједном, посебно што је Спуж ионако пребукиран. Једино да се у пиночеовском стилу отвори неки подобан стадион.
Народ треба пустити да говори, а мудар политичар да ослушкује и пази шта ради, јер није ту народ због њега него он због народа. Зато треба прекинути с ригидним обрачунима са грађанима због изјава. Уосталом, по режимским порталима већ годинама се множе најпрљавији, цинични коментари лица, задужених да блате рад опозиционих лидера, па те коментаторе полиција никад није процесуирала, нити су то опозиционари и тражили.

У сваком случају, цивилизацијски и одговорни гест Рајнкеове остаје за памћење. Исто као и гест премијера Марковића, са чијим многим ставовима се аутор ове колумне не слаже. Али је премијер имао грађанске савјести да пред црногорском јавношћу сруши цјелокупан монтирани “државни удар” негирајући тврдње Будимира Шегрта да га је информисао да су лидери ДФ-а наводно планирали државни удар. А да ли ће после два коректна иступа, Марковића и Рајнкеове, из кругова власти, и оних блиских њима, услиједити и још неки, трезвени и чојски, кад браните другог од себе, вријеме ће показати. А Рајнкеова је овог пута заслужила поштовање свих поштених грађана Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: