Смрт фашизму, светиње народу!

Пише: адвокат Божидар Чармак

Како казује наш Пјесник „Из грмена великога, лафу трудно изаћ није!“, тако из обиља силног народа, Цркве и Светих литија излазе наши лавови: свештенство, монаштво и Митрополит.

У Црној Гори, Његошеве ријечи су биле и остале силан догмат који не преиспитује ни Црна Гора, ни читаво Српство, а није их досада преиспитала ни цивилизована Европа.

Ово да будем јасан, није то истински узвишена теолошка догма која своју манифестацију има кроз живот, искуство и догађаје, која има одсјај и лик. Ово је научна догма, много искључивија, хладна, логична и егоцентрична.

Међутим, олињалом уличном мачку, старом Лопову из контејнера, није потребан ни грм, ни пјеснички геније, његовом дотојанству је довољно да изађе из пар мокрих ватерполо гаћа да би у фашистичком маршу барјачио Црном Гором. Кад нема добровољаца, добри су и људи на плати, фигуративно казано, плаћеници. Љубав за љубав, патриотизам за бонове и гориво рекоше службени посјетиоци Подгорице! Како рекоше неки медији: „Величанствено“.

Синоћ се на Тргу Независности пливало у јадном гебелсовском базену

Још су савјетници Адолфа Хитлера шећерили несхватљиво мрачне идеолошке намјере спортским подвизима, често намјештеним и бизарним такмичењима у односу на оно што значи живот једног народа.

На жалост, црногорске Ајкуле су по ко зна који пут запливале у празном идеолошком базену Мила Ђукановића. Безводном базену расушеном од покрадене државне имовине, подметачина и превара, крунисаног поквареном идеологијом фашизма. Синоћ се на Тргу Независности пливало у јадном гебелсовском базену, без Џесија Овенса или друге херојске грешке у систему такмичења. Једноставно, у режији ДПС-а нема непредвиђених резултата и пропуста.

У логичној кореографији овог догађаја у његовом „афтер-партy“ ју у Подгорици од стране 20-ак младих фашиста, уз потпору организатора окупљања, диктаторског режима, Премијера и Предсједника, претучен је момак који је кажу носио тробојку или показао три прста или се можда само грешком нашао на погрешном мјесту у тренутку насилничког фашистичког пира. Јавност те ноћи није сазнала његово име! Наравно, полиција није користила ни пендреке, ни шок бомбе, ни сузавац да га заштити, њега су ипак напали навијачи државе.

То се десило у земљи у којој свако други мисли као тај претучени младић, а читав народ мисли да су државна историја и светиње пред изазовом физичког истребљења и рушења од стране диктаторског режима, као што је детаљно истребљена државна имовина од стране истих ових људи, па су овом народу остали само страх и привремени уговори о раду за 300 еура мјесечно.

Коначно, сви до једног у Црној Гори мисле да се иза 30 година власти данашњег Премијера и Предсједника, умјесто прокламоване харизме и ауторитета, у истину крију насиље, корупција, страх, убиства и намјештаљки и дискредитовање часних људи.

Додуше, дуго је исти овај режим успјевао да нас држи у свијести да је ово ипак предвидива и стабилна диктатура, али је најзад отвореним ударањем на Цркву и омладину срушио су и тај сакрални мит, којима је годинама лагао и свој народ и ширу међународну заједницу.

У уџбеницима историје учили смо да је Хитлерова тајна полиција за потребе ратне пропаганде запалила сопствену зграду Рајха. Наши фашисти су је само нагорели. Толико им је било довољно. За сада су црногорски СС-овци скромнији, пишају по муралима са албанским заставама и државним тробојкама које мрзе једнако као Цркву, Бога и литијске крстове. Покушавају да Божје, литијске ноћи претворе у Кристалне ноћи прогона читавог једног народа и сопствене мајке Цркве.
Ово је вријеме бременито братоубиством, али је зло фашизма под командом Предсједникових савјетника и извршитеља из ДПС-а прескочило историјски и овај степеник изопачености. Данас се убијају дјеца. Младићи, дјевојке, средњошколци, основци, наша и њихова дјеца.

Режим их прво убија индоктринацијом свему супротној породичним вриједностима, свему супротном образовању и достојанству, свему супротном оном што би жељели да чују о себи у неком искреном говору, онда их убију увлачећи их и материјално афирмишући као поткупљену партијску омладину, онда их убију тренирајући их да на јастуку и јоргану вјежбају премлаћивање и ломљење туђе дјеце, онда их убијају учењем да се свијет мијења коришћењем грантова, да је за квалитет идеала најважнији грантовски потенцијал, да је грантовски идеал који се нуди на тезгама пројеката догматски провјерен, безопасан и спасоносан, да се добронамјерност идеје мјери бројем пројеката, конкурса и „повучених“ средстава, а онда их када то све није довољно, отворено, без прикривања и јавно физички нападају, омаловажавају, хапсе и пребијају без страха од убиства, када та дјеца, наша и њихова, удахну слободу свијетле историје и вјечност у коју се уграђују одбраном светиња, одбраном његованог идентитета, слободе и Цркве.

Док се у ватерполо капама шверцује фашизам, безбожност и нагон останка и опстанка на власти, по сваку цијену, дотле народ плива у неком другом базену, у неком другом мору, улива се у неки други океан који се њише кроз Свете Литије, без обзира на псе који са лају и грицкају, од којих са разлогом плаше црногорске мајке.
Тројански коњ комунизма је изгледао као збир братољубивих принципа, док је његов Ахил и Агеменон био у братоубиству и безбожности, нигдје као у Црној Гори. Ипак, ни тај коњ се никада до краја није помирио са данашњим фашизмом, упркос данас истакнутој државној застави јединства Црвених Хрвата и Црвених комуниста.

На несрећу, сви ти комунисти, љевичари и грађанисти и даље вјерују да је потпуни матерјализам поклон од богова, не увиђајући рушење сопствене Троје, сопствене тврђаве и умирање сопствене дјеце, али и таквима, упркос свему, бар мало неискваренима, тек елементарно и површно поштенима, не може бити јасно и прихватљиво зашто се Цркви отима Црква и зашто се народу отимају светиње? Они не могу до краја прихватити тезу да се против мира и молитве води неки рат за опстанак државе.

Ноћас нећу пливати са црвеним ајкулама

Вечерас ћу бити са онима на које је апостол вјероватно мислио када је рекао ”Свима сам био све!“, са заблудјелима, прелашћенима, уплашенима али и храбрима, који ипак имају трунку честитости и савјести коју искрено његују, сјединићу се колико могу са овим људима, њима блиским покличем, : „Смрт фашизму, светиње народу; смрт фашизму, светиње народу; најзад, смрт фашизму, светиње народу!“.
Стиснућу у једно три прста са којима се крстим и подићи их високо у име претученог безименог младића у Подгорици.

Ипак бићу, јер хришћански и братски не могу другачије, и са онима који су синоћ пили режимски отров на Тргу Независности и који су се јутрос пробудили издани, мамурни и опљачкани.

Бићу на оним „лудачким“ литијама, како рече наш, не баш паметни и не превише уравнотежени, али острашћено ријешени Предсједник, духовним поворкама које се лудачки пробијају кроз сметове, кроз кишу, кроз разне атмосферске и идеолошке вјетрове, мрак и мржњу. Бићу са „лудилом“ мира, молитве, љубави и заједништва, несхватљивом за оне који га немају, а можда га на жалост никад неће ни стећи. Данас побјеђујемо не само бројношћу, силом, него и снагом, зрелих живаца и надошлог духа.

Зато сви улазимо у једну колону, у једну Свету Литију, без расипања на различитим мјестима, без инстиктивних одговора на сваку провокацију, тамо гдје нас не омета било која злоупотреба режима, гдје мушки, хришћански трпимо сваки угриз залуталог брата или сестре, гдје на каменицу одговарамо хљебом, тамо гдје једино са сигурношћу купујемо вјечну и свету слободу, гдје истински трајно мијењамо мржњу, превару и све друге лоше, злонамјерне и искривљене ствари.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: