У међуверемну, у Србији: Стара новопазарска бања враћена Исламској заједници

Када је прије две године Исламска заједница и формално правно поново постала власник зграде у центру града, под називом Исламске установе, предсједник Странке правде и помирења Муамер Зукорлић, који је у Нови Пазар и донио рјешење Агенције за реституцију, вјеровао је да су радост и узбуђење тим поводом непоновљиви. Сада каже да се преварио.

Зукорлић је у Пазар донио још једно решење Агенције за рестутуцију и предао га предсједнику Мешихата Исламске заједнице у Србији Мевлуду Дудићу. Стара новопазарска бања и два и по хектара земљишта око ње враћају се тој вјерској заједници.

Историчари тврде да се у околини Новопазарске бање археолошки трагови људских насеља још из бронзаног доба. Остаци термалних купатила свједоче да су у благодетима топле и љековите воде уживали и Римљани. Први хамам (турско купатило) је из 15. вијека. На каменој плочи изнад улаза у хамам стоји натпис на арапском језику, гдје пише да „они који су прокрстарили исток и запад, копно и море, нису видјели овакве термалне бање”. А турски путописац у налету инспирације је забиљежио да „ова бања постаде рај за заљубљене”.

Стара бања је средином прошлог вијека проглашена за културно добро, а 1970. године дата је на управљање Угоститељском предузећу „Липа” из Пазара. Када је у процесу приватизације један новопазарски бизнисмен купио „Липу”, сматрао је да је заједно с новопазарским кафанама купио и Стару бању. Услиједиле су тужбе и суђења, јер није било јасно да ли је бања, као културно добро и непокретност чији повраћај тражи Исламска заједница у процесу реституције, изузета из купопродаје.

Аргумент Исламске заједнице био је да је Стара бања вакуф, имовина коју неко од вјерника даје на коришћење и управљање Исламској заједници, на добробит вјерника.

А за то вријеме бања је пропадала. Прије десетак година урушио се дотрајали кров и умало убио двије жене у хамаму. Тада су бројне присталице Исламске заједнице, на чијем челу је тада био муфтија Муамер Зукорлић, на препад заузеле Стару бању, истерале закупца и на металну ограду окачиле натпис „Вакуф Хаџи Хурем”. То је био знак да је приступ непозванима, запосленима, бившим власницима и радозналима забрањен. Полиција и жандармерија су остале изван ограде и повукле се.

На тај догађај као на велику побједу подјсећају Мевуд Дудић и Муамер Зукорлић.

– Знате колико смо зноја пролили овдје трудећи се да на једну неправду не одговоримо другом. Хвала Алаху, па данас можемо да посвједочимо да је неправда према овом вакуфу исправљена и да је тамо гдје и припада, у служби вјерника – казао је предсједник Мешихата Исламске заједнице Мевлуд Дудић.

Обраћајући се вјерницима, међу којима је био и велики број „бранитеља” који су се пре десетак година одазвали његовом позиву да бране Стару бању, Муамер Зукорлић је подсјетио на тај догађај.

– Сјећам се тог тешког дана, касно у ноћ овде је било неколико стотина људи спремних да дају све што имају да одбране овај вакуф, свјесни да је он симбол. Јер све што сте спремни да браните, може бити ваше, а оно што нисте спремни да браните, неко ће вам отети. Настављамо даље, нижемо нове побједе и нећемо стати док сва права не вратимо, јер имамо ми још вакуфа за враћање – казао је Зукорлић.

Касније је Мешихат Исламске заједнице почео да реновира Стару бању. Прво је срушена кафана која се лијепила на бањско здање и кроз коју су посјетиоци, да би дошли до купалишта морали да прођу, што се нарочито женама није свиђало.

Отуживали су политички противници Зукорлића и Исламску заједницу да бању обнављају без грађевинске дозволе и уништавају културно наслеђе. Стизали су одговори да се у Бањи све ради по упутствима Завода за заштиту споменика културе из Краљева и прописаних техничких услова.

Прије двије године обнова је завршена, Стара бања је отворила врата за купаче, с унапријед утврђеним терминима за жене и мушкарце. У Мешихату су се радовали са задршком, јер још нису имали црно на бијело да је ово здање њихово, иако су се понашали као власници. Сада, кажу, могу да одахну и да се надају да ће неки од преко стотину вакуфа, за које тврде да су им неоправдано одузети, бити враћени, а да не морају прво да га заузимају, (они кажу ослобађају). Представници ове вјерске заједнице указују на то да се Српској православној цркви и другим вјерским заједницама у Србији непокретности враћају много брже, а што се Исламске заједнице тиче, у извјештајима Агенције за реституцију рубрика о броју враћених објеката годинама је била –празна.

– Ово је тек почетак исправљања неправде – каже Зукорлић. Тек када то буде само нормална правна процедура, каже, неће с узбуђењем и сузама радосницама чекати рјешења Агенције за реституцију.

(Политика)

Прочитајте још:

РСЕ: Шпанија бојкотује самит у Загребу због Косова*

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: