Емина – Алекса Шантић
Алекса Шантић
Синоћ, кад се вратих из топла хамама,
Прођох покрај баште старога имама;
Кад тамо, у башти, у хладу јасмина,
С ибриком у руци стајаше Емина.
Ја каква је, пуста! Тако ми имана,
Стид је не би било да је код султана!
Па још кад се шеће и плећима креће…
– Ни хоџин ми запис више помоћ неће!…
Ја јој назвах селам. Ал’ мога ми дина,
Не шће ни да чује лијепа Емина,
Но у сребрен ибрик захитила воде
Па по башти ђуле заливати оде;
С грана вјетар духну па низ плећи пусте
Расплете јој оне плетенице густе,
Замириса коса ко зумбули плави,
А мени се крену бурурет у глави!
Мало не посрнух, мојега ми дина,
Но мени не дође лијепа Емина.
Само ме је једном погледала мрко,
Нити хаје, алчак, што за њоме црко’!…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Aleksa Sanitic….
Bard Srpske Knjizevnosti i Kulure….
Na njegovim stihovima….
Odrastale su Generacije Srpske Omladine….
Ko pamti Santiceve stihove…. I nosi ih u dusi….
Ne moze nikada zaboraviti svoje porijeklo….
Ne moze se odreci Srpstva….
I Srpskog Knjizevnog Nasledja….
Santic…. Moj omiljeni Pjesnik….
Mnoge njegove stihove jos uvijek nosim u srcu….
I u Buktinji Sjecanja….
Njegovi stihovi su Izgradili i Odrzali….
Iznjedrili Nase Iskonsko i Istinsko Bice….
USTATI,PREKRSTITI SE I POMOLITI BOGU I VELIKOM VELIKANU.
ZAPAMTITE UMJETNOS I KULTURA SU NAJJACE ORUZJE NA PLANETI.
KULTURA JE JACA OD ATOMSKE BOMBE.