(ВИДЕО) Вучић најавио велике пројекте у идућих пет година: Култура је темељ наше будућности
1 min read
Александар Вучић
У сусрет предстојећим парламентарним изборима у Србији, Српска напредна странка је објавила најновији промотиви спот, који је у први план ставио пројекте који се тичу културе.
„До 2025. године имаћемо нове музеје, културне центре, галерије, библиотеке, археолошка налазишта и споменике. Култура је темељ наше будућности“, пише у објави на Инстаграм страници предсједника Александра Вучића.
Један од пројеката који су истакнути у споту је и нова зграда Филхармоније у Београду.
Такође се најављује изградња новог музеја у Ресавској улици у престоници, док би Нови Сад требало да добије Музеј 20. века.
https://www.instagram.com/p/B9BoU__BNes/?igshid=ofnynwsj4epv
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Drugosrbijanska kultura u kojoj će glavi glumci biti: kretenoidni Sergej Trifunović i ona grbavonosa baba zakošenih očiju Mirjana Karanović.
Odlicno da ce biti i novih arheoloskih nalazista.
патолошки лажов и велеиздајник!?!
У далекој будућности лаж и магла а у садашњости нестанак и промена нашег власништва над личном и заједничком имовином. Да Бог да поцркали сви политичари.
Како наиван народ, страшно! 😀
Зар у данашње вријеме, кад се све може провјерити, шта ко прича, а шта ради, зар ово пролази???
S obzirom na njenu paniku, neće biti iznenađenje ako joj sledeći potez bude aplikacija za status svedoka saradnika.
Kako god bilo, Stefanović je uspeo u nameri da bes Zorane Mihajlović i Jorgovanke Tabaković usmeri prema Vučiću. Zavadio ih je, ali još ne vlada, mora još da se potrudi. Uz pomoć saveznika iz SAD-a to mu nije ni teško.
Po ustaljenom običaju, Vučić je frustracije istresao na Bratislava Gašića, odlazećeg šefa BIA. Kako i ne bi, od BIA ne dobija potrebnu logističku pomoć u unutarstranačkim obračunima. Većinu informacija, značajnih za njegove intrigantske kombinacije, Vučić dobija sa zakašnjenjem ili za njih, što je još gore, saznaje posredno, kroz čaršijske glasine.
Patološki nepoverljiv prema svima, Vučić je veći deo resursa BIA nije koristio samo za špijuniranje opozicionara i nepodobnih novinara, nego i za prikupljanje informacije o tajkunima i kriminalcima iz svog okruženja.
Dok je obavljao funkciju predsednika Vlade, za te potrebe nabavio je izraelski softver FinFisher. Prvi sistem, koji koristi BIA, kupljen je u Nemačkoj, u minhenskoj kompaniji Gamma International GmbH, filijali izraelske kompanije Lench IT Solutions. Softver FinFisher koristi se za nadzor elektronske komunikacije, a koliko je efikasan vidi se po zahtevima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava da se zabrani njegova upotreba.
Osnovna licenca za pokretanje tog sistema plaćena je samo 320.000 evra, a nije poznata konačna cena. Vučiću se naročito svidela poslovna politika Lench IT Solutionsa, koja ne dozvoljava otkrivanje podataka o krajnjem korisniku. Po sličnoj ceni, ali preko britanske kompanije Gamma International Ltd, nabavio je licencu za isti paket FinFisher, kako bi mogao sam, u miru jajinačkog podruma, da presreće razgovore i poštu svih sumnjivih lica.
Strast prema trkeljanju po tuđem đubretu obila mu se o glavu. Tek pre neki dan shvatio je ozbiljnost greške koju je napravio kupovinom špijunskog softvera. Izraelska kompanija, što je i logično, u slobodnu prodaju pušta programe koji su prevaziđeni, posle kojih su razvijene bar dve-tri generacije. Sistem je podešen tako da kopira sve prikupljene podatke i, bez znanja i kontrole korisnika, prosleđuje ih na server Lench IT Solutionsa. Kasnije, te informacije završe kod mušterija koje su spremne da ih plate.
Kako to funkcioniše, javnost je saznala kad je objavljen izveštaj u kome se navodi da su američka CIA i nemački BND zajedno posedovali kompaniju „Crypto AG“ u Švajcarskoj, preko koje su špijunirali političare, kriminalce i bogataše u više od 120 država. „Crypto“ je prodavao prislušne uređaje u koje je ugrađen sistem „Trojanskog konja“, koji je omogućavao i kontrolu komunikacije korisnika. Taj sistem je bio operativan sve do 2018. godine, a po tom modelu, za istu namenu, razvijeni su drugi programi, među kojima je i FinFisher.
Upotrebom „trojanca“ američki obaveštajci došli su do informacija o Vučićevim kontaktima s ruskim, kineskim i iranskim bezbednosnim službama. Iz istog izvora procurela su saznanja o trgovini oružjem i narkoticima, kao i o pranju novca stečenog kriminalom. S druge strane, zahvaljujući FinFisheru Vučić je nedavno otkrio da strani obaveštajci raspolažu informacijama o njegovim vezama s kriminalnim grupama iz Crne Gore i Srbije. Iz presretnutih sadržaja Vučić je shvatio da nije opserviran samo on, nego i njegov brat, pa i sin Danilo.
U nekim izveštajima naglašeno je da su „predsednik Vučić i njegova porodica u bliskim odnosima s jednom od kriminalnih grupa iz Crne Gore“. Kao dokaz te saradnje ističe se veza Danila Vučića s kriminogenim navijačima iz grupe „Janjičari“, za koju se tvrdi da predstavlja beogradsku filijalu tzv. Kavačkog klana.
Posle raspada Šarićevog kartela, biznis s narkoticima preuzeo je kotorski Škaljarski klan, koji se kasnije, usled problema oko podele plena, pocepao na Škaljarski i Kavački. U ratu koji traje već godinama, obe strane su doživele ozbiljne gubitke u ljudstvu. Uz kriminalce stradali su i civili, članovi njihovih porodica, pa i policajci.
Vučić je dobio nervni slom kad je saznao da je njegov sin identifikovan kao veza s kavačkim mafijašima. Tročasovni izliv besa pretrpeli su Bratislav Gašić, Nikola Selaković i Aleksandar Vulin. U nešto kraćoj verziji, ali s istom količinom histerije, Vučić je vrištao i na konferenciji za medije.
– Lažu protiv mene! Ne rade to zato što mrze mene ili moju decu. Rade to zato što mrze Srbiju, sram ih bilo! – urlao je predsednik SNS-a.
Dodatnu dozu panike uneli su mu postupci i izjave lidera Saveza za Srbiju. Rešenost Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Zorana Lutovca i Boška Obradovića da istraju u bojkotu predstavlja najveću i najozbiljniju pretnju Vučićevom opstanku na vlasti. Na krnjim izborima naprednjački kartel ostaće bez legitimiteta, a takva vlada i Skupština neće imati politički kapacitet koji bi mogle i htele da podrže vašingtonski i briselski centri moći. Kad izgubi podršku stranaca, Vučić će krenuti putem bez povratka.
Šta ga čeka može da nasluti iz javnih nastupa lidera opozicije, a još više iz izveštaja o njihovim privatnim razgovorima. Svaki put kad Đilas nekome poruči da je rešen da tera do kraja i da „dok je živ neće dopustiti da Vučić i njegovi saradnici mirno spavaju“, diktatoru se zapale svi neuroni. Iste pretnje stižu i od Jeremića, koji ne propušta priliku da istakne uverenje da mentalno poremećenom Vučiću nije mesto na slobodi.
Pritisak na Vučićev nejaki nervni sistem daje rezultate. Kad zlostavlja političke protivnike, sudski i medijski, Vučić voli da se pohvali i naruga: „Tako se to radi, magare se jebe dok su mu noge u blatu“. Sad, kad se uvalio u blato do guše, samo skiči i njače. U takvom stanju, povlači pogrešne poteze. Za početak, povukao je Šešelja.
Demokratska stranka je u svakoj postpetooktobarskoj izbornoj kampanji koristila Vojislava Šešelja i radikale kao strašilo, kojim je plašila birače, ali još više strane diplomate.
S porukom „evo kakvi primitivci i zlikovci će doći na vlast ako ne dobijemo podršku“, DS je dugo uspevala da eksploatiše negativni imidž radikala. Po tom receptu, Vučić sada istura Šešelja, iako je jasno da SRS teško može da preskoči i cenzus od tri odsto, a kamoli da bude alternativa svojoj otpadničkoj grupi iz SNS-a.
To ne znači da Šešelj nema upotrebnu vrednost, bar za obavljanje prljavog posla. Brutalnim uvredama i neskrivenim pretnjama, Šešelj pomaže Vučiću da se predstavi kao normalnija, civilizovanija verzija istovrsnog patriotskog modela. U toj ulozi, Vučić će otupeti oštricu kritike stranaca i domaćih samozvanih evropejaca i građanista. Računa, to mu je dovoljno dobar mamac da navuče izlaznost preko 50 odsto, što mu je neophodno za stvaranje utiska o propasti bojkota.
Odlukom da bojkotuje izbornu prevaru u režiji diktatora, Savez za Srbiju je već obavio značajan deo posla. Izvršena je diferencijacija na političkoj sceni. Svi politički i parapolitički akteri pokazali su ko su i kakvi su.
Uzaludna je Vučićeva namera da u parlament ubaci svoju privatnu opoziciju, koju predvode Šešelj, Nenad Čanak, Čedomir Jovanović, Tatjana Macura, Miloš Jovanović, Aleksandar Šapić, plus paraudbaški divljaci poput Miše Vacića i Pavla Bihalija. Pomoću njih, Vučić će napuniti glasački listić, ali neće uspeti da stranim gazdama dokaže da Narodna skupština realno oslikava volju birača. Ne može bez Saveza za Srbiju.
Diktator nije uspeo ni da SzS razbije rovarenjem u Demokratskoj stranci. Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Balša Božović i ostali junaci iz napredne frakcije DS-a dobili su zavidnu promociju u režimskim medijima, ali džabe. Najgore je prošla Gordana Čomić, zvana Brka, koja je prekršila odluku DS-a o bojkotu rada Skupštine. S objašnjenjem da joj je „zaštita prava žena“ važnija od stava stranke u kojoj parazitira već 20 godina, Čomićka je u Skupštini branila predlog zakona kojim se definišu kvote o učešću žena u javnim institucijama.
kakvoj farsi je reč najjasnije se vidi iz podatka da u aktuelnom skupštinskom sazivu ima 37,5 odsto žena, a Čomićka je predložila da se to poveća na 40 odsto. Naravno, nije joj palo na pamet da prava žena brani insistiranjem na pravednom suđenju Jutki ili Zoranu Babiću, kao i na zaštiti svih žena koje su izložene Šešeljevim i Vacićevim pretnjama silovanjem i ubistvom.
Veću štetu Savezu za Srbiju naneo je Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca. U septembru je podržao odluku o bojkotu, a sad, kad su se izbori približili, kaže da će pitati Šapčane šta oni misle, ne sme da ih izneveri i prepusti naprednjačkoj vlasti.
S istim argumentima nastupa i Saša Paunović, gradonačelnik Paraćina. Izborna avantura, u koju žele da se upuste, neće imati hepiend. U najboljem slučaju, po njih najboljem, završiće kao Boško Ničić, gospodar Zaječara. Kritikom naprednjačkog kartela osvojiće određen broj odborničkih mandata, ali nedovoljno da sami naprave vlast, pa će morati da se brukaju saradnjom sa SNS-om. Takva strategija, bez obzira na motive, donekle slabi pozicije Saveza za Srbiju, ali ne može da anulira efekat bojkota.
To znaju i briselski komesari. Iako ne odustaju od pohvala na račun naprednjačkih nepostojećih reformi i pozivaju opoziciju da učestvuje na izborima, šta zaista misle vidi se u brojkama i novcu. Po indeksu uspešnosti u ispunjavanju uslova za pridruživanje Evropskoj uniji Srbija se, s ocenom 2,38, nalazi iza Albanije i Severne Makedonije (3,13), Crne Gore (2,88), pa i lažne albanske republike Kosovo (3,00). Na osnovu tih rezultata, Evropska komisija je Makedoniju nagradila sa 50 miliona evra, Albaniju sa 28 miliona evra, a Vučićeva Srbija je dobila kiseo osmeh.
Pritisnut sa svih strana, Vučić nema šanse da se izvuče iz problema koje je sam stvorio. Iako postoji mogućnost da, kao svaka kukavica, u kritičnom trenu primeni nasilje, to ga neće održati na vlasti. A, kad padne, pašće duboko, među noge obadvije, đe je bio prij