Стресли смо са руку ланце звијери слијепе, нек’ плодови сину сви до круне лијепе
Стресли смо са руку ланце звери слепе, сад хватамо вољно за рала и бране - окрешимо гњиле и кржљаве гране, нек' плодови сину сви до круне лепе!
Алекса Шантић
После окова
Стресли смо са руку ланце звери слепе,
Сад хватамо вољно за рала и бране –
Окрешимо гњиле и кржљаве гране,
Нек’ плодови сину сви до круне лепе!
Сад су наших душа раздрешена крила –
Полетимо њима на врхове дела,
У ловоре светле више златних врела,
Да би свака златна к’о луч зоре била!
Сад не крије наше очи беде тама,
Па к’о верни стуби свог дома – свог храма,
Сви мотримо будно где нам броди броде!
Нека хрле жалу без леда и снега,
Онамо, где вечно песме звоне с брега,
Високо, под златним палмама слободе!
*
Алекса Шантић
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
❤❤❤
Aleksa Sanitic….
Bard Srpske Knjizevnosti i Kulure….
Na njegovim stihovima….
Odrastale su Generacije Srpske Omladine….
Ko pamti Santiceve stihove…. I nosi ih u dusi….
Ne moze nikada zaboraviti svoje porijeklo….
Ne moze se odreci Srpstva….
I Srpskog Knjizevnog Nasledja….
Santic…. Moj omiljeni Pjesnik….
Mnoge njegove stihove jos uvijek nosim u srcu….
I u Buktinji Sjecanja….
Njegovi stihovi su Izgradili i Odrzali….
Iznjedrili Nase Iskonsko i Istinsko Bice….