(ВИДЕО) Вучић у Вашингтону пред 20 000 људи: Поменуо Јасеновац, добио стојеће овације
1 min read
Александар Вучић
Председник Србије Александар Вучић, одржао је говор на конференцији Америчко-израелског комитета за јавне послове, том приликом нагласивши пријатељство два народа
Он се најпре захвалио на гостопримству у име свих грађана Србије.
https://www.instagram.com/p/B9NO9ZmJ5XR/
„Постоје многе ствари које спајају наша два народа. Претпрели смо тешку судбину у Другом светском рату у комцентрационом логору Јасеновац, који је водила нацистичка,вазална држава Хрватска“, рекао је Вучић.
https://www.instagram.com/buducnostsrbijeav/?utm_source=ig_embed
Он је истакао како смо се одувијек подржавали, што је случај и данас, преноси Б92.
„У знак сећања на све жртве годишњице Холокауста на Председништву Србије била је застава Израела и тада сам рекао да сам поносан на пријатељство са Јеврејима и драго ми је што се та застава нашла ту“, рекао је Вучић, што је ипраћено аплаузима.
Он је искористио прилику да најави отварање
„Покушавали смо да нађемо најбољи могући начин да урадимо нешто званично у Јерусалиму. Ускоро ћемо отворити не само канцеларију Привредне комору Србије у Јерусалиму, него заједно са њом и званичну Државну канцеларију у Јерусалиму,“, закључио је Вучић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ко се не освети, тај се не посвети! Богу божје, а ми знамо шта нам је завет! Жив био брате Млађене!
Жив био брате рагане.
Света освета- стари ратни поклич нас са висија Динарских планина.
СТОЈАНКА МАЈКА КНЕШПОЉКА
Зове на освету, тражећи синове Срђана, Мрђена и Млађена који погинуше у усташко – њемачкој офанзиви на Козару, поткозарје и поље Кнешпоље љета ’42 године
Сватри сте ми на сиси ћапћала – јој, благодатно
сунце Кнешпољско! –
светројици повијала ножице сам румене
у бијеле повоје ланене,
светројици сам прала јутрење топле пелене …
Јооој,
Срђане,
Мрђене,
Млађене,
јој три три саћа тешка,
силовита,
што их утроба моја изврца,
јој, росни тролисни струче дјетелине кнешпољске,
што процва испод мога срца!
Јооој,
три года српска у мојему млијеку,
три Обилића у овоме вијеку,
јој, Срђане-Ђурђевдане,
јој, Мрђене- Илиндане
јој, Млађене- Митровдане
Козара извила три бора под облак,
а Стојанка подигла три сина под барјак!
Јооој,
гдје сте,
Срђане,
Мрђене,
Млађене,
Јооој,
гдје сте,
три Илинске пушке прве,
три сузе моје задње:
Оће мајка мртве да вас изљуби
па седам равније реди
– што поље Кнешпоље изроваше погани нерасти свеједи-
нит ије,
нит пије,
већ петама крвавим
Козаром, Просаром
по љешевима чепа црвавим
не би ли којег од вас препознала
жалосна мајка Стојанка,
што вас је зимус пратила у акцију,
посвуноћ цјелцем батргала
и пругу тргала!
Јој, три вука моја и три љуте мећаве,
оће мајка да вас изљуби ледене:
Засучи рукав, Срђане,
лако би тебе мајка препознала:
на лијевој руци младеж – мрка купина!
Заврни ми сине Мрђене,
заврни ми десну ногавицу:
јер ту ти је први куршум пробио
под листом цјеваницу!
А ти се мртав насмиј мајци, Млађене,
тебе би мајка понајлакше познала:
четири очњака остале зубе прерасла,
кано у курјака!…
Јој, три моја биљега из соја,
јој, три љуте гује са присоја
што вас мајка јуначком снагом насиса,
а што вас буна куршумском шаром исписа,
гдје сте?
Да л вас оплакују
воде Мљечаничке,
или воде Грачаничке,
или воде Моштаничке,
или вас растачу
бљувци жутиије црви
по скотским црним рововима,
на скотским трозубим жицама
крај Дубичке цесте?
Устајте, устајте,
и низ Кнешпоље погледајте:
Је ли ово јучерање Кнешпоље?
Је ли ово, дјецо, пред јесен?
Гдје су бијеле косачке дружине повијене?
Под којом крушком узрелом
чека
косце јарне, угануле
и жетелице преплануле
велика румена пита
од првог слободног жита
и велика здјела кисела млијека?
А од Козаре, рано моја, па све доље до Саве,
љетина натисла из слободе,
као из воде,
кукурузи нанијели ко војске зелене,
главињају пшенице бремене,
шљиве савке уплавиле
од слачина,
па се лијепо, од тежина,
разглавиле
ко стеоне краве:
Свуд љебно је и медно је и гроздно је
преко главе,
крцкају земље ко крцате кошнице,
чекају, рано моја, да се озноје
орне мушке мишице…
Ал залуд, залуд чекају!
Дјецо моја
ви ћете Стојанки мајци опростити
што ће вас мајка мртве ражалостити:
Оца су вам у збјегу упeљали,
и на цести док су нам га стријељали,
зубима је стисно лулу дружицу,
а стрица вам Радоја
одвели су у жицу,
оћерали вамилију и у кума Илије,
и све редом вамилије!…
Пусто лежи поље Кнешпоље,
обнемогло, суро, јалово.
И као сипња га притишће
сунчано олово.
Све глуво је безуво
нигдје никога
Ни птице, ни пчеле.
Само у празну собу
убаса самотно теле
па главом о затворена врата туче
и беуче,
као у гробу…
Није ово више дјецо, Кнешпоље,
ово је сада поље невоље!
Ко ли ће ове године косити?
Ко ли ће дјевојке просити?
Ко ли ће ракије пећи?
Ко ли ће сланине сјећи?
Ај, зар ће се ови нерасти несити,
зар ће се нашом погачом руменом
зар ће се нашом погачом црвеном
несити нерасти сластити?!
И зар ће скотске лалоке погане
нашим мрсом алапљиво мастити?!
И зар ће њихове шапе чупаве
што су се у нашој крви купале
невјестама што су за вас пупале
прољетна њедра сатрти?!
Ај, ко ће ове вукодлаке затрти?
Козаро,
Козаро,
Козаро,
казуј ми Козаро, ко ће их затрти,
ко ће окајати
мога Срђана,
мога Мрђена,
мога Млађена? …
Козаро, сестро зелена,
друга мајко мога Млађена,
с далека ли се видиш
а још даље ли се чујеш!
Вјероват не може мајка Стојанка
да си ти опушћела
и да си нас напустила!…
Са цесте преоране,
са мртвих псина што им ђеца наша судише,
кад очи узнесем уз твоје косате стране,
– у мојему срцу ко у твојму гњијезду –
једно птиче прокљувава,
једна вјера процвјетава:
Јер ти си Козаро моје синове
Јер ти си Козаро своје џинове
у плетенице зелене сакрила,
па ћутиш над Кнешпољем,
обрве тешке састављаш
и у срцу,
– као у котлу пламеном –
мијешаш свету освету!
Освету Козаро, освету!
Окај ми сина Срђана,
окај ми сина Мрђена,
окај ми сина Млађена:
И све нас освети мајко Козаро,
освети нас смртно, освети нас крваво.
Јер кише је жељно Свето Илиње,
а поље Кнешпоље Свете освете !
E da je u pitanju samo Jasenovac. Ima tu još štogođa, kao što su logori za djecu u Jastrebarskom, Glinska Crkva, logor Garavice kod Bihaća, Sanski Most, Prebilovci, Jadovno, Kozara, Prijedor, Brod na Drini, mogu do prekosjutra. Broj je i te kako bitan, ali po meni je još bitnija struktura ubijenih i načini ubijanja. Bilo, ne ponovilo se.
“ Osveta je moja reče Gospod i ja ću da uzvratim udarac “
– iz Starog Zavjeta
Напокон да се на прави начин постави фашистичка НДХ тамо ђе јој ј мјесто.
Сачувај ме Боже куге,глади и Хрвата!Занимљиво!
https://srbin.info/pocetna/aktuelno/sacuvaj-nas-boze-kuge-gladi-i-hrvatafotovideo18/
Kraj slomljenog mača
Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača,
Na poljima rodnim braneći ih časno,
Kitio si cvećem svakog osvajača,
Pevajuć mu himne,bestidno i glasno.
Slobodu si večno ,zakržljala raso,
Čekao da donesu tudji bajoneti,
Po gorama svojim tudja stada paso,
Jer dostojno neznaš za slobodu mreti.
Pokaži mi redom viteze tvog roda,
Što balčakom sruku slomiše ti lance,
Gde je Karadjordje tvojega naroda,
Pokaži mi tvoje termopilske klance.
Sa tudjinskom kamom si puzio po blatu,
Krvološtvom zvera,pogane hijene,
Da bi mučki udar sledja dao bratu,
I ubio porod u utrobi žene.
Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
Sa vešala starih novi konop visi,
U sumraku uma novu gazdu snivaš.
Branio si zemlju od nejači naše,
Iz kolevke pio krv nevine dece,
Pod znamenje srama uz ime ustaše,
Stavio si Hrista,slobodu i svece.
U bezumlju gledaš ko će nove kame,
Oštrije i ljuće opet da ti skuje,
Čiju li ćeš pušku obesit o rame,
Ko najbolje ume da ti komanduje.
Сетите се Вучићеве сингл „конференције“ код улаза за послугу. Од тада до данас је прошло свега пар година.
Bravo za ljude koji su ovo omogućili.