Светиње су браниле наше претке, бране нас и браниће наше потомке!

И синоћ су се у манастиру Савина сабрали Новљани незадовољни усвојеним Законом о слободи вјероисповјести, а молебани и литије за очување светиња у нашем и више градова у Црној Гори одржавају се дуже од два мјесеца.

Литије су данас кренуле из више праваца. Од цркве Лазарица на Видовом врху, у коју су се укључивали мјештани Мојдежа, Ратишевине и Сушћепана како би сви заједно присуствовали молебану у храму Вазнесења Господњег на Топлој.

На Топлој је бесједио отац Живан Вукојевић, који је поручио да је ово ноћ праштања и помирења

–Праштања, јер када смо с Богом у љубави ми праштамо, заборављамо. Ова ријеч и слово којом вам се обраћам је ријеч покајања и спремности да умремо за истину и светињу. Литијама потврђујемо вјерност Богу, истинитом, оном који нас је ослободио страха земног и пролазности овог свијета. Ми не бранимо себе, већ вишњега Бога светога који је у нашим срцима, који је у храмовима, у светим моштима, у моћима којима нас Бог обједињује по знању истине, да је све смртно и пролазно, а остаје оно вјечно, небеско и непролазно. У томе се открива оно тајанствено у Богу који је дошао на свијет да преузме гријехе свијета. Ово је ноћ праштања и помирења јер литије нису ништа друго него онај ход којим је Христ ходио на крсном ходу, на путу суза ка Голготи, свом распећу гдје је принјео себе за спасење свијета. И данас га издају јуде овог времена, наши савременици којих се не одричемо, никако, иако су на другој страни, јер вјерујемо да ће Бог и њих и нас просвјетлити и да ћемо заједно поћи на пут суза, Христовим ходом. Он је носио крст ка Голготи као што ми носимо литије , иконе, из наших храмова и наших кућа и породица-казао је отац Вукојевић и бесједу завршио поруком:

-Ми смо у литијама не зато што смо  изазвани, из како кажу центара моћи из иностранства, већ смо позвани од Бога Христа, не да бранимо себе већ светиње. Добровољно идемо у литијама зарад Христа, зарад себе и спасења душа наших, зарад предака који су нам оставили у аманет да чувамо ову светињу, Христов гроб. У овој вечери пред почетак поста упућујемо свима ријечи молитве, покајања и праштања да бисмо могли једнодушно, у усклику љубави да се препознамо, да смо слуге Божије. Ако смо у љубави и праштању, Бог је наш водитељ-закључио је отац Вукојевић.

Мјештани ривијере кренули су из Зеленике, такође након молебана који је служен у цркви Св. Тројице у Кутима.

Након молитве Богородици у манастиру Савина бесједио је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник цетињски и секретар Митрополије црногорско-приморске.

Он је истакао да су Херцег Нови и Бока увијек били на путу правде и истине и увијек тамо гдје су се браниле светиње.

-У светој ноћи која се зове ноћ праштања, пред свети пост, сви хришћани смо призвани да једни другима опростимо оно што смо гријешили током године, а нема човјека на земљи да не гријеши. Једино је Бог наш без гријеха. Умјесто да се вечерас само тиме бавимо и једни другима опраштамо гријехе, ми смо принуђени да идемо улицама градова Црне Горе и на тај начин свједочимо управо то – онога који има власт и има ту моћ да опрости гријех свима нама. Док идемо у литијама ми не тражимо да Бог опрости само нама гријехе, појединачне, већ гријехове свих нас, читавога народа који живи у Црној Гори, свих људи који живе са нама. Једино ако смо очишћени гријеха бићемо блиски Богу, а ако смо блиски Богу, онда смо и једни другима-казао је отац Јовановић.

Он је поручио да су литије молитвени ходови, вапај Богу за спас овога народа, свих нас, за заштиту светиња.

–Оптужују нас да су наши свештени ходови све друго само не молитва, кажу да смо, не против овог закона безаконог него да смо против Црне Горе, да подривамо њене темеље, јер се наша власт поистовјетила са државом. Није ова црква никада била против државе, премда нам спочитавају да то није истина, али ова црква јесте стварала ову државу и чувала је кроз све вијекове. Црква увијек чува све државе, гдје год да се налази јер њено присуство у једном мјесту је да освештава тло, људе који ту живе. Само када смо крштени, када је освештано све, једино тако се граде праве државе и чувају се. Ми благосиљамо и волимо Црну Гору, ово је наша земља и не можемо пристати на то да ово што радимо је против било кога ко живи међу нама у Црној Гори или било гдје друго. Овдје се само чује молитва и ријечи љубави -казао је отац Јовановић.

Црква Божија је народ Божији, наставио је отац Јовановић, и рекао да “не хода црква него народ Божији, вјерујући, који вјерује својој Светосавској цркви. Ова светиња, Савина, која вјековима сабира народ, свједочи томе”.

-Кажу СПЦ није правно лице. Није, али јесте МЦП и друге епархије, а шта су оне него СПЦ. Шта је овај народ него прави свједок правног континуитета који имамо јер народ даје тај правни континуитет и цркви и држави, а слободу коју бирамо даје нам Господ Бог и ми бирамо да бранимо светиње јер су оне нас браниле вијековима, и наше претке и нас и наше ће потомке -рекао је секретар Митрополије и осврнуо се на власт у Црној гори која се “бави чиме не би требало, тумаче каноне, причају јесу ли Цариград и Москва у сукобу, шта је митрополит урадио”.

– Канонима се баве веома учени и мудри људи, па и они се ријетко усуђују да то раде. Они који треба да воде народ секуларним путем како кажу, они се баве вјерским питањима и збуњују вјерујући народ и подмећу неке ствари које не радимо. Можда су мислили да ћемо радити као неки народ који није просвећен, али ми смо показали да смо најпросвећенији, најкултурнији, најљепши, најдостојанственији народ, не у Европи него у цијелом свијету. Ово је феномен који свијет није видио, да пуна два мјесеца народ са иконама у рукама, молитвом у срцу брани правду, вјеру, истину, људско достојанство, оно људско и непролазно, бранимо своје светиње -казао је вечерашњи бесједник пред манастиром Савина.

Оцијенио је да када се политика умјеша у цркву и црквена питања, она прави расколе и дијели људе а да црква Божија једина може да сабере све људе под капом небеском.

Поручио је и да је “Оче наш“ исти међу свим православним хришћанима било гдје у свијету и да “ону литургију коју су оци овдје јутрос служили, и широм Црне Горе, исту служе и у Цариграду и свуда у православним светињама”.

-Зар они који нису крштени, они који никада нису ни ушли у ову цркву, они да вас уче да међу вама Новљанима, Бокељима, свим у Црној Гори има подијељености. Не мјешајте се у наша питања вјере јер ми смо једни у Христу а када смо такви онда смо једни међу другима у љубави, онда смо за ову земљу и за све људе добре воље на свијету.

Оптужују грађане и вјернике да долазимо овдје по партијским принципима, мисле да смо плаћени и кажу имају различите интересе: орден, привилегије, новац. Знамо шта раде у полицији, школама, војсци, застрашују народ, а свештени ход је донио нову слободу народу јер једино слободу може донијети Бог који је слободан и ми који вјерујемо у њега. Ако ми је Бог дао слободу да у њега вјерујем или не, ако могу да му се обратим са ти а некој господи из куртоазије морам са ви, остави ме онда да вјерујем у мога јединога слободнога Бога. Њему ћу једином да се исповједам коме ћу да вјерујем. Немојте нас пребројавати колико нас има! Видјели смо јуче у Подгорици на дивном величанственом сабору, али и широм Црне Горе! Овако се отаџбина брани-поручио је отац Јовановић, а у завршници истакао:

-Немојте да нам мјерите сузе јер оне нису сузе мржње него братске љубави, јеванђељске сузе, Христове крваве сузе које је он брисао са лица да бисмо ми били слободни од јединог људскога непријатеља, од смрти. То проповједа црква и сви ви који ходите.

Причају и да „тамо неки ректор неке богословије“ која нема лиценцу. Зар то није срамота за државу да прича да установа нема лиценцу иста она која прича причу коју је причао Свети Петар Цетињски и Петровићи. Зар та прича смета новој Црној Гори? Богословија ће бити на Цетињу она свједочи и носи име Светог Петра Цетињског и не може она мимо његовог ћивота Оно што пише у његовим посланицама, историји коју је писао у Црној Гори, језиком којим је писао е то ће бити у нашој Богословији. Ако то није за нашу лиценцу, ваше нам не требају.

Ако неће да слушају народ нека слушају оне који им из Европе кажу да морају да причају са црквом и народом, да мора доћи до дијалога. Нека буде она Божанској „Цару царево, Богу божије“ – закључио је отац Јовановић.

(РТХН)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: